мини|265п|Општине Војводине у којима је словачки језик у службеној употреби Словачки језик ( или -{slovenčina}-) службени је језик Републике Словачке, с пет милиона становника (број Словака у другим државама процењује се на око милион). Такође, спада и у службене језике АП Војводине и неких општина, међу којима и Нови Сад, Стара Пазова, Бачки Петровац, Ковачица и друге. Од 1. маја 2004. год. словачки је и један од језика Европске уније. Словачки језик је познат и као есперанто словенских језика, сматра се за најразумљивији и за кориснике других словенских језика.
Основна подела дијалеката и наречја словачког језика Централно/Средњословачки дијалекти (у јужним областима имају неке заједничке карактеристике са јужнословенским језицима) Источнословачки дијалекти Западнословачки дијалекти најближи чешком језику
Основна подела употребе словачког језика у Републици Србији (АП Војводини) Говорни словачки дијалект са доста архаизама и српских речи, који се користи у неформалној и приватној комуникацији.** Стандардизован књижевни словачки језик, (чију је стандардизацију и кодификацију у 19. веку започео Људовит Штур), који се користи у јавној комуникацији, како писаној (књиге, часописи, новине, називи улица и јавних установа, документа итд.), тако и говорној (школство, верске организације, институције, установе, телевизија, радио итд.). **
Говорни језик, односно дијалект, који се користи у неформалној комуникацији у већини насеља, где живе Словаци у Републици Србији (АП Војводини) има своје различитости и специфичности, везане за свако насеље понаособ. Заснован је на средњословачким дијалектима у већини случајева. Изузетак је насеље Пивнице (општина Бачка Паланка), где преовлађује говор заснован на западнословачким дијалектима. Због специфичности, насталих услед контакта са другим језицима из окружења (српски, румунски, мађарски итд.) и дугогодишње географске одвојености од Словачке, може се говорити и о посебним панонско/равничарскословачким поддијалектима. Насупрот дијалектима, као основни комуникациони језички систем у јавној комуникацији (медијима, установама, књижевности и сл.) користи се стандардизован књижевни словачки језик, чије су основе кодификоване у 19. веку.
Примери из говорног словачког дијалекта у Републици Србији (АП Војводини)
-{Pozdravujem ťa,Zdravím ťa, Nazdar,Ťao}- (/Pozdravujem ća,Zdravim ća, Nazdar,Ćao!/) — Здраво,Ћао! -{Vitame Vás, Vitajte}- (/Vitame Vas,Vitajće!/) -Добродошли! -{Ako si? Ako sa máš?}- (/Ako si? Ako sa maš?/) — Како си? -{Čo robíš?}- (/Čo robiš?/) — Шта радиш? -{Ako sa voláš?}- (/Ako sa volaš?/) — Како се зовеш? -{Skäde si? Ja som z...}- (/Skeđe si? Ja som z.../) — Одакле си? Ја сам из.. -{Milo mi je}- (/Milo mi je!/) — Драго ми је! -{Dobrô rano}- (/Dobrvo rano!/) — Добро јутро! -{Dobrý dem}- (/Dobri đem!/) — Добар дан! -{Dobrý večer}- (/Dobri večer!/) — Добро вече! -{Dobrú noc}- (/Dobru noc!/) — Лаку ноћ! -{Šťaslivo,Šťastnô}- (/Šćasljivo,Šćastnuo!/) — Срећно! -{Chýbeš mi!}- (/Hibeš mi!/) –Фалиш ми! -{Priatnô,Dobrú chuť!/}- (/Priatnuo,Dobru huć!/) — Пријатно! -{Na zdravie}- (/Na zdravje! /) — Живели! -{Na zdravie }- (/Na zdravje!/) — На здравље! -{Možnô}- (/Možnuo/) — Можда -{Áno}- (/Ano/) — Да! -{Nie}- (/Njie/) — Не! -{Viem }- (/Vijem/) — Знам -{Ne viem}- (/Nje vijem/) — Не знам -{Prepáč/Izvinj}- (/Prepač/Izvinj/) — Извини! -{Prosím vás }- (/Prosim vas/) — Молим вас! -{Rozumiem}- (/Rozumijem/) –Разумем! -{Ne rozumiem}- (/Nje rozumijem/) –Не разумем! -{Zovárate po slovenský?}- (/Zovaraće po slovenski?/) — Говорите ли словачки? -{No,trocha}- (/No,troha/) — Да,мало -{Ni,ne zováram}- (/Nji, nje zovaram/) — Не, не говорим -{Zovárajte pomali, prosím vás}- (/Zovarajće pomalji prosim vas/) –Говорите спорије молим вас -{Ako sa povie/ vraví}- (/Ako sa povje/ vravi?../) — Како се каже?.. -{Ďakujem!/Chvála!}- (/Đakujem!,Hvala!/) — Хвала! -{Ďakujem velmo pekne!/Ďakujem velmi pekne!}- (/Đakujem velmo peknje!,Đakujem velmi pekne!/) –Хвала веома лепо! -{Ďakujem pekne/Ďakujem krásne}- (/Đakujem peknje!,Đakujem krasnje!/) –Хвала лепо! -{Nemate začo! /Nemaš na čom!}- (/Njemaš začo!,Njemaš na čom!/) — Нема на чему! -{Kcem ťa!/Milujem ťa!/Ľúbim ťa!}- (/Kcem ća!,Milujem ća!,Ljubim ća!/) — Волим те! -{Kde je záchod/wc?}- (/Gđe je zahod/wc?/) — Где је вц? -{Chodievaš semka často?}- (/Hođijevaš semka často/) — Долазиш овамо често? -{Kelko to koštuje?}- (/Kelko to koštuje/) — Колико то кошта? -{Vindi voka/Zindi nuka}- (/Vinđi voka,Zinđi nuka/) — Изађи напоље/Уђи унутра -{Chojte/Prídite}- (/Hojće,Priđiće/) — Идите/Дођите -{Chytro ozdrav!}- (/Hitro ozdrav!/)- Брзо оздрави! -{Nahaj ma}- (/Nahaj ma/)- Остави ме! -{Nak sa páči!}- (/Nak sa pači!/)- Изволи! -{Pustite ma!/Pusťte ma!}- (/Pusćiće ma!/Pusćće ma!) — Пустите ме! -{Odpustite mi!}- (/Odpusćiće mi! /) –Опростите ми! -{Šťaslivi Nový Rok!}- (/Šćasljivi Novi Rok!/) — Срећна Нова Година! -{Šťaslivie Vianoce!}- (/Šćasljivje Vjanoce!/) — Срећан Божић! -{Veseli Štedrý Večer (Badňak) a Šťaslivie Vianoce! }- (/Veseli Šćedri Večer a Šćasljivje Vjanoce!/) — Весело Бадње Вече(Бадњак) и Срећан Божић! -{Šťaslivá a Veselá Velká Noc!}- (/Šćastljiva a Vesela Velka Noc/) — Срећан и Весео Ускрс! -{Šťaslive narodeniny!,Šťaslivie narodeniny!Šťaslivi roďendám}- (/Šćasljive narođenjini,Šćasljivije narođenjini,Šćasljivi rođendam) -Срећан рођендан! -{Šťaslivie prazdniny/sviatky!}- (/Šćasljivije prazdnjini,svijatki/) — Срећни празници! -{Čestítam/!}- (Čestitam/!/) — Честитам! -{S poštuvaniem, Moje poštuvanie}- (/S poštuvanjijem,Moje poštuvanjije/) — С поштовањем ,Моје поштовање -{Eden/Edom jazyk nikda nije dovôľňi/dosť}-(/Jeden,Edom jazik njigda njije dovuoljnji/dosć/) — Један језик никада није довољан/доста
Српске речи које се користе у говорном словачком дијалекту у Републици Србији (АП Војводини)
-{Molba}-(/Molba/) — Молба -{Kazna}-(/Kazna/) — Казна -{Opomena}-(/Opomena/) — Опомена -{Prekršaj}-(/Prekršaj/) — Прекршај -{Rok}-(/Rok/) — Рок -{Uhovor/Ugovor}-(/Uhovor/Ugovor/) — Уговор -{Bezobrazní}-(/Beozbraznji/) — Безобразни -{Prímerok}-(/Primerok/) — Примерак -{Žalba}-(/Žalba/) — Жалба -{Rešéne}-(/Rešenje/) — Решење -{Porez}-(/Porez/) — Порез -{Odbor}-(/Odbor/) — Одбор -{Sávet}-(/Savet/) — Савет -{Zádruga}-(/Zadruga/) — Задруга -{Skupština}-(/Skupština/) — Скупштина -{Upráva}-(/Uprava/) — Управа -{Mesná zajednica}-(/Mesna Zajednjica/) — Месна заједница -{Blagájna}-(/Blagajna/) — Благајна -{Vrchovný Súd}-(/Vrhovni Sud/) — Врховни Суд -{Nadimak}-(/Nadimak/) — Надимак -{Deonica}-(/Deonica/) — Деоница -{Divota}-(/Divota/) — Дивота -{Delokrug}-(/Delokrug/) — Делокруг -{Tišina}-(/Tišina/) — Тишина -{Snímati}-(/Snjimati/) — Снимати -{Niko}-(/Niko/) — Нико -{Nemoj}-(/Nemoj/) — Немој -{Ništa}-(/Ništa/) — Ништа -{Nimalo}-(/Nimalo/) — Нимало -{Nedoumica}-(/Njedoumica/) — Недоумица -{Nesporazum}-(/Njeisporazum/) — Неспоразум -{Ambulanta}-(/Ambulanta/) — Амбулатна -{Prégled}-(/Pregled/-Преглед -{Pritisak}-(/Pritisak/) — Притисак -{Bólnica}-(/Bolnjica/) — Болница -{Patike}-(/Patike/) — Патике -{Gorňak}-(/Gornjak/)Горњак -{Zájam}-(/Zajam/) — Зајам -{Štédňa}-(/Štédnja/) — Штедња -{Plantáža}-(/Plantáža/) — Плантажа -{Ambaláža}-(/Ambaláža/) — Амбалажа -{Pláža}-(/Pláža/) — Плажа -{Masáža}-(/Masáža/) — Масажа -{Garáža}-(/Garáža/) — Гаража -{Vrédňi}-(/Vrednji/) — Вредни -{Hitňí}-(/Hitnji/) — Хитни -{Otkas/z}-(/Otkas/z/) — Отказ -{Nálog}-(/Nalog/) — Налог -{Burek}-(/Burek/) — Бурек -{Burázer}–(/Burazer/) — Буразер -{Bárut}–(/Barut/) — Барут -{Bakšiš}-(/Bakšiš/) — Бакшиш -{Arpadžík}-(/Arpadžik/) — Арпаџик/лук за сејање -{Pekmes/z}-(/Pekmes/z/) — Пекмез -{Ťošak}-(/Ćošak/) — Ћошак -{Pánťiť}-(/Panćić/) — Памтити -{Pedála}-(/Pedala/) — Педала -{Vojska}-(/Vojska/) — Војска -{Džezva}-(/Džezva/) — Џезва -{Šagrt}-(/Šagrt/) — Шегрт -{Šerbet}-(/Šerbet/) — Шербет -{Ratluk}-(/Ratluk/) — Ратлук -{Kuvarica}-(/Kuvarica/) — Куварица -{Ťuskija}-(/Ćuskija/) — Ћускија ...
Литература
Увод у славистику I Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко.
Категорија:Језици Словачке Категорија:Језици Чешке Категорија:Језици Мађарске Категорија:Језици Украјине Категорија:Језици Србије Категорија:Језици Војводине Категорија:Језици Европске уније