Бад Кројцнах () град је у немачкој савезној држави Рајна-Палатинат. Једно је од 119 општинских средишта округа Бад Кројцнах. Према процени из 2013. у граду је живело 48.229 становника."Gemeinden in Deutschland mit Bevölkerung am 31. Dezember 2013" Statistisches Bundesamt. 2014. Поседује регионалну шифру (-{AGS}-) 7133006. Бад Кројцнах је бањски град и седиште неколико судова, као и федералних и државних органа. Кројцнах је средиште округа, а и средиште државне привредне коморе за регион Рајна-Палатинат. Класификује се као средњи центар са неким функцијама горњег центра, што га чини административним, културним и економским центром региона са више од 150.000 становника. Поред тога, град и околна подручја познати су у земљи и иностранству по производњи вина, посебно сорти ризлинг, силванер и милер-тургау.
Географија Положај мини|лево|250п|Положај града у округу Бад Кројцнах Бад Кројцнах је смештен између Хунсрика, Рајнхесена и северног Палатинског побрђа, око 14 km јужно-југозападно од Бингена на Рајни. Лежи на ушћу реке Елербах у доњи ток реке Нае.
Бад Кројцнах се налази у савезној држави Рајна-Палатинат у округу Бад Кројцнах. Град се налази на надморској висини од 104 метра. Површина општине износи 46,1 -{km²}-. У самом граду је, према процени из 2010. године, живело 43.730 становника. Просечна густина становништва износи 949 становника/-{km²}-.
Суседне општине У смеру казаљке на сату, Бад Кројцнах се граничи са Бреценхајмом, Лангенлонсхајмом, Гензингеном, Велгесхајмом, Цоценхајмом, Шпрендлингеном, Баденхајмом (последње пет општине смештене су у суседном округу Мајнц-Бинген), Бибелсхајмом, Пфафен-Швабенхајмом, Фолксхајмом, Хакенхајмом, Фрај-Лауберсхајмом, Алтенбамбергом, Бад Минстер ам Штајн-Ебернбургом, Трајзеном, Хифелсхајмом, Ридесхајмом, Роксхајмом, Харгесхајмом и Гулденталом.
Клима мини|Табела падавина за Бад Кројцнах У просеку, годишње падне око 715 милиметара кише, што је веома мало, па се тиме Кројцнах према количини падавина налази готово на зачељу листе свих немачких градова. Свега 5% метеоролошких станица Немачке метеоролошке службе бележи ниже податке. Најсушнији месец је јануар, док се највише падавина излучи током јуна, када је количина падавина чак 1,8 пута већа него у јануару. У осталим месецима, падавине су прилично равномерно распоређене, тако да нема знатнијих варијација.Deutscher Wetterdienst: 1961–1990 Средња годишња температура износи 9,51 °C. Најхладнији месец је јануар, када просечна температура досеже свега 0,5 °C, а најтоплији јул, са средњом месечном температуром од 18,4 °C. Годишњи просек сунчаних сати дневно износи 4,4 часа, с тим да је најосунчанији месец јул, када сунце у просеку сија 6,9 сати дневно, док најмање сунца сија током јануара и децембра, када је просечан број сунчаних сати свега 1,1.
Историја Антика Постоје докази да је још у 5. веку пре нове ере на овом простору постојало келтско насеље. Око 58. године п. н. е. ова област постала је део Римског царства и римски викус настао је овде, назван, према легенди, по Келту званом Крусинијак, који је дао део своје земље Римљанима како би за њих изградио станицу за снабдевање између Мајнца и Тријера. Кројцнах лежи на римском путу који је водио од Меца, долином реке Сар, пролазећи близу Дилингена и Толаја, до Бингена.It ran somewhat like this: Metz (Divodurum), Dillingen-Pachten, Lebach, Wareswald near Tholey, Wolfersweiler, Heimbach, Baumholder, Winterhauch near Idar-Oberstein-Struth/Neuweg, Sien (Höhe), Schmidthachenbach, Becherbach bei Kirn, Hundsbach, Bärweiler, Bad Sobernheim, Waldböckelheim, Mandel, Bad Kreuznach, Bingen (Bingium); cf. Jos. H. Friedlich: Römisches Denkmal bei Schweinschied. In: Jahrbücher des Vereins von Altertumsfreunden im Rheinlande. 4 (1844), стр. 94–106, bes. 94; Ernst Schmidt (publisher); Friedrich Wilhelm Schmidt: Forschungen über die Römerstrassen etc. im Rheinlande. In: Jahrbücher des Vereins von Alterthumsfreunden im Rheinlande. Band 31 (1861), стр. 1–220, bes. стр. 170–197; Josef Hagen: Römerstrassen der Rheinprovinz. 2. izdanje. K. Schroeder, Bonn 1931, стр. 390–398; Winfried Dotzauer: Geschichte des Nahe-Hunsrück-Raumes von den Anfängen bis zur Französischen Revolution. Franz Steiner, Stuttgart 2001, стр. 38, u. a. The "Alte Römerstraße" ("Old Roman Road") of the Pfälzerwald-Verein (hiking club) runs from Kirn to Meisenheim largely on the original alignment. Око 250. године нове ере, огромна (81 × 71 m) луксузна палата, јединствена у земљама северно од Алпа, саграђена је у стилу перистилске виле. Садржала је чак 50 соба само у приземљу. Сполија пронађена у близини Хајденмауера довела је до закључка да је на том месту био храм посвећен богу Меркуру или Меркуру и Маји, као и гало-римско провинцијско позориште.cf. Cruciniacum (?), Bad Kreuznach (Germania Superior) on the website "Theatrum" of the Direktion Landesarchäologie Mainz (Online, in German ). Према натписима на таблицама и цреповима пронађеним у Кројцнаху, вексилација Двадесет друге Прворођене легије била је стационирана овде. С циљем да се заштити царска граница од германског племена Алемана која су стално упадала на територију царства, помоћни каструм изграђен је 370. године под царем Валентинијаном -{I}-.
Средњи век
Након пада Рима, у 500. години, Кројцнах је постао краљевско имање и империјално село у новорастућем Франачком царству. Затим је изграђена прва црква унутар зидина старог замка, која је првобитно била посвећена Светом Мартину, а касније Светом Килијану, а онда је коначно срушена 1590. По документу Луја Побожног из 822. године, који се позива на ранији Карлов документ из 741. године, црква Светог Мартина у Кројцнаху је наводно донирана Епископији у Вирзбургу од стране његовог претка Карломана.Urkunde vom 19. Dezember 823 (= 822); vgl. Königliches Staatsarchiv Stuttgart (ed): Wirtembergisches Urkundenbuch. Bd. I, F. H. Köhler, Stuttgart 1849, стр. 101; Bd. 3, Nachtrag 1. Text und Übertragung der Urkunde Kaiser Ludwigs des Frommen von 822; Regesta Imperii Online, Nr. 768 (abgerufen am 15. Mai 2013). Према овом индиректном запису, Кројцнах је опет био документован у Франковим летописима као Краљевска палата, где је Луј Побожни боравио 819. и 839. године. Кројцнах је поменут у документима: Луја Побожног (823. као -{villa Cruciniacus}-Wirtembergisches Urkundenbuch, hrsg. von dem Königlichen Staatsarchiv in Stuttgart, Bd. I, F. H. Köhler, Stuttgart 1849, стр. 101; Bd. 3, Nachtrag 1. Emendiert aus: „villa Truciniacus". и 825. и 839. као -{Cruciniacum castrum}- или -{Cruciniacum palatium regium}-), Лудвига II Немачког (745. као -{villa Cruzinacha}- и 868. као -{villa Cruciniacum}-), Карла III Дебелог (882. као -{C[h]rucinachum, Crutcinacha, Crucenachum}-), Арнулфа Карантанијског (889), Хенрика I Птичара (923), Отона I (962. као -{Cruciniacus}-) и Фридриха I (1179. као -{Cruczennach}-).cf. online search in Regesta Imperii from the Akademie der Wissenschaften und der Literatur, Mainz (accessed 26 January 2012).
Нови век Тридесетогодишњи рат Током тридесетогодишњег рата Бад Кројцнах је био оспедан и заузиман много пута од стране многих сила које су учествовале у том рату. Први пут га је освојила шпанска краљевска трупа под вођством маркиза Амброзија Спиноле (1569—1630) 10. септембра 1620. године. (Penguin, 1957, 1961). Непуне две године касније, 1. марта 1632. године Кројцнах је пао под шведску, саксонско-вајмарску и енглеску управу на челу са Густафом II Адолфом Шведским (1594—1632); дворац је капитулирао три дана касније, 4. марта. Лорд Вилијам Кравен (1608—1697) и Сер Франсис Фан (1611—1681) били су тешко рањени током освајања замка. Дана 20. децембра 1635. године, Кројцнах је био освојен од стране шпанских краљевских и краљевских хрватских трупа под вођством Матијаса Галаса (1588—1647).
Поред ових, било је још доста напада на Кројцнах и освајања истог, тако да је град током овог рата изгубио доста људи — становништво је на почетку рата бројало око 8.000 човека, а након рата у граду је живело свега 3,500 хиљада људи. Израз -{Er ist zu Kreuznach geboren}- (Он је рођен у Кројцнаху) постао је крилатица у немачком за некога ко је морао да се бори са великим тешкоћама. Bd. II, F. A. Brockhaus, Leipzig 1870, Sp. 1615. Поред свих ратних страдања, град је 19. августа 1663. године додатно био погођен катастрофалним поплавама насталим изливањем реке Нае.cf. das Tagebuch von Oberschultheiß Johann Jakob Kneupel (d. 1667): Diarium Crucinacense; Abschrift von 1744 im General-Landesarchiv Karlsruhe (Sammlung Kremer-Lamey, 124 °C 2); cf. Rudolf Buttmann (publisher): Johann Jakob Kneupels Tagebuch. In: Westpfälzische Geschichtsblätter 6 (1902), стр. 5f, 9-11, 13f, 17f, 21f, 29–31, 33f, 37–39 und 41f.
Деветогодишњи рат Током деветогодишњег рата, или другачије познатог као рат велике алијансе, дворац Каузенбург освојен је од стране француског маршала Луја Франсое (1644—1711). Градско утврђење и дворац срушени су и Кројцнах је у великој мери уништен маја 1689. године од стране француских трупа предвођеним бригадним генералом Езекијелом ди Маом (1630—1704) и генералом-потпуковником Николом Шалоном ди Блеом (1652—1730).cf. Kurt von Raumer: , Munich / Berlin: R. Oldenbourg 1930, (reprint Bad Neustadt an der Saale: D. Pfaehler. ). Цркве у Кројцнаху спаљене су 18. октобра 1689. године.
18. век Од 1708. године, Кројцнах је у потпуности припадао Војводству Палатинат на Рајни. Под влашћу Карла III Филипа (1661—1742) била је изграђена солана -{Karlshalle}- 1729. године, а под влашћу Карлс Теодора (1724—1799) била је 1743. године изграђена солана -{Theodorshalle}-. Дана 13. маја 1725. године, након пролома облака и града, Кројцнах је био погођен екстремним поплавама у којима је 31 особа изгубила живот и између 300 и 400 грла стоке се удавило, две куће су биле у потпуности уништене, а много објеката оштећено, међу којима и саме градске зидине.cf. Johann Christian Heußon: Ausführliche und ordentliche Beschreibung Der in hiesigen Landen erschröcklichen und fast noch nie erhörten Wasser-Fluth zu Creutzenach. Philipp Wilhelm Stock, Frankfurt am Main 1725. У оснивању масонске ложе -{Zum wiedererbauten Tempel der Bruderliebe}- (За обновљен храм братске љубави) у Вормсу 1781. године учествовали су и масони из Кројцнаха. Велика ложа Рајнске масонске ложе (Осма провинцијална Велика ложа), основана 1775. године, добила је назив “Кројцнах”.In 1777 it was moved as the Alt-Creuznach chapter to Wetzlar, while the Grand Lodge in Frankfurt was called "Neu-Creuznach"; cf. Allgemeines Handbuch der Freimaurerei. Bd. I: A-Honiton. F. A. Brockhaus, Leipzig 1863, стр. 364; Hessisches Staatsarchiv Darmstadt (Bestand D 4 Großherzogliches Haus, Einzelne Logen 592/4). Током веома јаке зиме 1783/84. године, град је погођен снажним поплавама. Извесни фармацеут по имену Данијел Рием (1730—1784) погинуо је у својој кући када се она срушила због снажних поплава. Neue Hof- und Akademische Buchhandlung, Mannheim
Француска револуција и Наполеоново доба мини|300п|Солане у Бад Кројцнаху