1732. је била проста година.
Догађаји
Јануар
10. јануар — Ахмет-пашин уговор између Османског царства и Персије: Османлије задржавају заузето на Кавказу а признају губитке у западној Персији. 21. јануар — Руско царство и сафавидска Персија склапају Споразум у Решту којим Русија препушта све територије јужно од реке Куре које је преузела од Персије након Првог руско-перзијског рата (јужна обала Каспијског језера); Персија се заузврат обавезује дати повластице руским трговцима у Персији. јануар — Написан хатихумајун с циљем заустављања појава због којих се распада тимарски систем у Османском царству.
Фебруар
2. фебруар — Салцбуршки протестанти: пруски краљ им издаје Позивни патент којим их проглашава за своје поданике, пошто их салцбуршки кнез-бискуп протерује - од априла од августа пресељава их се преко 20.000, већина одлази у Источну Пруску. 9. фебруар — Први брод Шведске Источноиндијске компаније је кренуо према Кини - враћа се после 18 месеци и знатних жртава, али остварује велики профит. 16. фебруар — Објашњавајући рескрипт цара Карла VI: и даље се инсистира на сужавању српских привилегија, односи се само на Србију и Банат. 27. фебруар — Надерова Хератска кампања: сломљена је побуна афганских абдалијских племена, Херат је поново под персијском влашћу.
Март
9. март — Шпански принц Карлос, на путу према свом војводству Парми и Пјаченци стиже у посету медичијевској Фиренци - Гиан Гастоне га на Ивањдан проглашава за наследника Тоскане, што изазива несугласице са царем Карлом VI, Карлос коначно стиже у Парму у октобру. 12. март — Хекимоглу Али-паша је први пут османски велики везир (до 1735), након Топал Осман-паше. Наставља се рад на формирању хумбараџијског (артиљеријског) оџака, на челу са француским преобраћеником Хумбараџи Ахмет-пашом.
Април
12. април — Данска азијска компанија добија повељу од краља Кристијана VI, са монополом на 40 година. 16. април — Персијски сафавидски шах Тахмасп II је због пораза од Османлија принуђен од Надер-шаха на абдикацију у корист недавно рођеног Абаса III. Надер-шах се и формално проглашава владарем 1736, а последњи Сафавиди су убијени 1740.
Мај
мај — Долазак немачког одреда од 200 људи и гласине о повратку коморске власти изазивају још једну побуну Срба у Лици. 13. мај — Под утицајем хабсбуршке интервенције, корзикански побуњеници потписали споразум по коме се враћа власт Ђеновске републике - злоупотребе се настављају па је устанак обновљен 1734. 20. мај — Антоине Грималди постаје регент Монака, пошто су се његов зет и сестрић, Жак I и Оноре III вратили у Париз (чак до 1784).
Јун
6. јун — Карло Рузини је нови млетачки дужд, након умрлог Алвисеа Моценига (до 1735). 9. јун — Тајни савет Џорџа II финализовао повељу Џејмсу Оглетхорпеу за оснивање Провинције Џорџије, последње и најјужније од 13 првобитних америчких колонија. 10. јун — Цар Карло VI је грешком смртно ранио у лову кнеза Адама Франза у Шварзенбергу, умире сутрадан.
Јул
1 - 2. јул — Шпанци повратили градове Оран и Мерс ел-Кéбир у Алжиру, које су изгубили 1708. - задржавају их до 1792.
Аугуст
аугуст — Руски истраживач Михаил Гвоздев допире до Рта Дежњев на крајњем истоку азијског континента одакле ће, као први Европљанин, прећи Берингов мореуз и открити Рт Принца од Велса на крајњем западу Северне Америке. 16. аугуст — Малтешки витезови победили Османлије у поморској бици код Дамијете у Египту - радило се о трговачком конвоју али терет још није био утоварен.
Септембар
13. септембар — Споразум три црна орла: Русија и Аустрија се договарају, чему се Пруска придружује у децембру, у вези наследства у Пољској-Литванији (Аугуст II Јаки умире почетком следећег фебруара) - није ратификован, планови су промењени следеће године. 16. септембар — Монтреал је погођен земљотресом и пожаром, страдало је 30% кућа. 23. септембар — Џунгарско-ћинговски ратови: Халха Монголи, савезници кинеске династије Ћинг, поразили Џунгаре код манастира Ердене Зуу - Кина затим склапа мир са Џунгарском канатом, следећи сукоб је 1755. септембар — октобар — Глад ере Кyōхō у Јапану: род пиринча је скоро четири пута мањи него иначе, због најезде скакаваца и епидемије међу теглећим животињама - до марта званично умире 12.172, а можда и 169.000 људи.
Октобар
7. октобар — Ген. Флорент-Јеан де Валлиере је задужен од краља Луја XV да побољша метод ливења топова - де Валиèреов систем траје до половине 1760-тих. 16. октобар — Руски адмиралитет даје Витусу Берингу инструкције за другу камчатску кампању, да пронађе Северну Америку (Гвоздевљево достигнуће није познато). Велика северна експедиција траје 1733-43, Беринг није дочекао крај.
Новембар
9. новембар — Алфонз Лигуори основао конгрегацију редемпториста у Сцали у Кампанији. 11. — 15. новембар — Црквено-народни сабор у Београду: за очување привилегија, позива цара Карла да повуче Објашњавајући рескрипт и раније деклараторије, послата делегација у Беч. 29. новембар — Ирпинијски земљотрес у хабсбуршком Напуљском Краљевству, број мртвих процењен на 1.940.
Децембар
1. децембар — Произведен први челик у фабрици у данашњем граду Пјервоураљск у Русији. 7. децембар — У лондонској четврти Ковент Гарден отворена Краљевска опера у Лондону. децембар — Исмаил-паша именован за нишког мухафиза, након Мехмед-паше. 17. децембар — Умире кнез Лихтенштајна Јосеф Јохан Адам, наслеђује га Иван Непомук Карло, регент до 1745. је Јосип Вензел.
Кроз годину
У Босни се опет појавила куга, с прекидима траје десет година; кроничар каже да у Сарајеву, Мостару и Бањој Луци умире 300 особа сваког дана. Гроф Кордуа покушава реорганизовати Вараждински генералат: снизио је плате војницима а повисио заповедницима, предлаже укидање старе крајишке самоуправе, што изазива отпор. На иницијативу Николе Поповића, двор послао комисију у Вараждински генералат да раздвоји православне од унијата - скоро сви крајишници се изјашњавају за Православну цркву. Уређење пловидбе на Сави до Сиска. У Београду се помиње Велика школа или Академија, вероватно виша гимназија, која рад мора наставити у Сремским Карловцима, а остаје само нижа дворазредна гимназија или Латинска школа. У Карловачкој архидијецези 104 цркве и свештеници у Срему имају 465 књига "србуља" и 681 примерак руских књига. 1732-40 - Богословска школа у Новом Саду, за даље студије се одлази у Русију. Пештански магистрат не прима у своју скупштину и одбор српске грађане и забрањује им даље досељавање. Обновљен Коканд на истоку данашњег Узбекистана, седиште каната до 1876.
Рођења
Фебруар
22. фебруар — Џорџ Вашингтон, амерички генерал и 1. председник САД (*1799).
Март
31. март — Јозеф Хајдн, аустријски композитор и диригент.
Смрти
Август
31. октобар — Виторио Амедео II од Сардиније, војвода од Савоја.
Децембар
17. децембар — Јозеф Јохан Адам од Лихтенштајна, лихтенштајнски кнез
Дани сећања
__NOTOC__
Категорија:1730-е