Инспицијент (од лат. глагола inspicere — надгледати, мотрити; ; ) јесте стручно лице у позоришту, опери и балету које непосредно руководи током извођења представе на сцени и координира рад свих уметничких и техничких учесника.
Инспицијент представља оперативну спону између редитељске замисли, диригента, глумачког, вокалног и балетског ансамбла, с једне стране, и свих техничких служби позорнице (сценских мајстора, декоратера, расветљивача, реквизитера, тонских мајстора и видео-оператера), с друге стране.
У телевизијским и радио студијима, инспицијент (или вођа пода) је лице које према књизи снимања и програмској шеми на главном пулту контролише тачност и синхронизацију емитовања програма.
Улоге и методологија рада Рад инспицијента дели се на припремну фазу (током пробног процеса) и оперативну фазу (током извођења представе уживо):
Припремни и пробни процес: Инспицијент прати читалачке, режијске и сценске пробе. У свој примерак драмског текста или партитуре (клавирски извод) детаљно убележава сваку редитељску индикацију — тренутке уласка и изласка извођача, прецизне моменте светлосних и тонских промена, као и померање сценографије и кулиса. Тако израђена „инспицијентска књига” представља основни радни документ представе. Протокол уочи извођења: Пре почетка чина, инспицијент врши инспекцију сцене и гардероба, проверава присуство свих актера и техничких служби и даје стандардизована три упозорења („први, други и трећи позив” — пола сата, 15 минута и непосредно пред почетак). Вођење представе са пулта: Током извођења, инспицијент седи за командним пултом опремљеним видео-мониторима (за праћење позорнице и диригента) и интерфонским системом комуникације. Пратећи текст или ноте, у реалном времену издаје команде за затамњење сале, подизање и спуштање завесе, промене светла, звучне и специјалне ефекте, као и знакове извођачима за излазак на сцену. Кризни менаџмент: У непредвиђеним околностима (повреда глумца, пад кулисе, квар технике или пуцање сценског цуга), инспицијент доноси тренутне одлуке о заустављању оркестра, спуштању завесе или паљењу светла у сали ради безбедности извођача и публике.
Специфичност у музичко-сценском театру Док је у драмском театру вођење представе везано за текст и говорну радњу, у опери, балету и мјузиклу инспицијент мора бити музички писмен и способан да течно прати сложене партитуре. Свака техничка промена мора бити изведена на тачно одређени такт и део такта у односу на диригентски темпо, јер кашњење од само неколико секунди директно нарушава музички ток дела.
Значајни инспицијенти у српском театру Кроз историју српског позоришта, посао инспицијента развијао се од помоћног техничког лица до високопрофесионалног уметничко-техничког руководиоца без ког је реализација представе незамислива.
Једна од најистакнутијих и најутицајнијих фигура у историји српске инспицијентске струке јесте Весна Ћурчић Петровић, чија је професионална каријера у Народном позоришту у Београду и Опери и театру Мадленијанум трајала дуже од четири деценије. Пореклом из оперског ансамбла, изградила је репутацију врхунског стручњака за оперативно вођење најзахтевнијих оперских, балетских и мјузикл продукција (међу којима се издвајају Моцартова Чаробна фрула, Чајковсков Евгеније Оњегин, Леонкавалови Пајаци и Шенбергов мјузикл Јадници). Њен рад је поставио високе стандарде техничке дисциплине, стабилног кризног менаџмента и методологије вођења великих сценских ансамбала у српском театру.
Види још Позориште Суфлер Позоришна занимања Весна Ћурчић Петровић Клавирски извод
Референце
Литература
Категорија:Позоришна занимања Категорија:Позоришни сарадници Категорија:Позоришна продукција