Малезија (), савезна је уставна монархија у југоисточној Азији. Чини је тринаест савезних држава и три савезне територије, и простире се на површини од 330.803 km². Јужно кинеско море дели Малезију на две области приближне величине, Западну Малезију и Источну Малезију (Малезијски Борнео). Западна Малезија има копнену границу са Тајландом а поморску са Сингапуром, Вијетнамом и Индонезијом. Источна Малезија има копнену границу са Брунејом и Индонезијом и поморску границу са Филипинима. Главни град Малезије је Куала Лумпур а седиште савезне владе је у Путраџаји. Према попису из 2010. године у Малезији је живело 28,33 милиона људи, од којих је 22,6 милиона живело у западном делу државе. У Малезији се налази Танџунг Пијај, најјужнија тачка континенталног дела Евроазије. Малезија спада међу седамнаест земаља са највећом разноврсношћу биљног и животињског света, уз велико присуство ендемских врста.
Краљевства на подручју данашње Малезије у 18. веку су постала интересна сфера Британске империје. Након што су малајска краљевства постала британски протекторати основане су административне јединице познате као Британски поседи у Малаји (). Малајски део индокинеског полуострва је 1946. уједињен у Малајску унију. Малаја је 1948. реорганизована у Малајску Федерацију, а 31. августа 1957. постала је независна. Неколико година касније, 16. септембра 1963, Малаји су се прикључили Северни Борнео, Саравак, и Сингапур а држава је променила назив у Малезија. Непуне две године касније 1965, Сингапур је искључен из федерације.
Мултиетничност и мултикултуралност има велики утицај на политику земље. Ислам је уставом дефинисан као државна религија док је слобода вероисповести зајамчена. Систем државне управе је у великој мери сличан британском а законодавство је засновано на англосаксонском праву. Шеф државе је краљ, познат као Јанг ди-Пертуан Агонг (). Он је изабрани монарх ког бирају владари девет малајских савезних држава на мандат од пет година. Шеф владе је премијер.
Након стицања независности, економски показатељи Малезије су међу најбољима у Азији, са просечном годишњом стопом раста БДП-а од 6,5% током скоро педесет година. Привреда се традиционално ослања на природна богатства земље али развијају се и наука, туризам, трговина, и здравствени туризам. Данас Малезија спада међу новоиндустријализоване земље са тржишном привредом. По висини БДП-а је на трећем месту у југоисточној Азији, док је у свету је на 29. месту. Један је од оснивача АСЕАН-а, Самита источне Азије и Организације исламске сарадње, такође, чланица је АПЕК-а, Комонвелта нација, и Покрета несврстаних.
Порекло имена мини|лево|Именом „Малезија“ означен је Малајски архипелаг на мапи из 1914. у једном америчком атласу.
Назив Малезија је комбинација речи Малај са латинским односно грчким суфиксом -sia/-σία. Малајска реч Мелају је вероватно настала од тамилских речи Малај и ур што значи планина односно град, земља. Древни индијски трговци су за Малајско полуострво користили реч Малајадвипа. Без обзира да ли је заиста овог порекла, вероватно је некада реч мелају или млају у малајском/јаванском језику означавала постепено убрзавање или трчање. Овај израз је примењен у описивању снажне речне струје реке Мелају на Суматри. Мелајско краљевство, које је постојало у 7. веку на Суматри, касније је вероватно узело ово име.
Пре почетка европске колонизација, домороци су Малајско полуострво звали Танах Мелају тј. Малајска земља. Према расној класификацији немачког научника Јохана Фридриха Блуменбаха, домородачко становништво острвског дела југоисточне Азије припада малајској раси. Француски морепловац Жил Димон д'Ирвил је након експедиције по Океанији 1826. предложио Француском географском друштву () појмове Малезија, Микронезија и Меланезија, ради разликовања ових пацифичких култура и архипелага од постојећег термина Полинезија. Димон д'Ирвил је описао Малезију као област познату под именом Источне Индије. Енглески етнолог Џорџ Самјуел Виндзор Ерл је 1850. у Часопису о индијском архипелагу и источној Азији () предложио да се острва у југоисточној Азији назову Мелајунезија или Индунезија. У модерној терминологији, појам Малајци означава етнорелигијску групу аустронезијских народа која углавном живи на Малајском полуострву и деловима оближњих острва, међу којима је и источна обала Суматре, обала Борнеа, и мања острва која се налазе између ова два.
Након стицања независности од Велике Британије 1957, држава је названа Малајска Федерација. Поред овог имена било је више предлога међу којима је и Лангкасука, по историјском краљевству из првог миленијума смештеном у горњем делу Малајског полуострва. Име Малезија је усвојено 1963. када су постојеће државе Малезијске федерације, заједно са Сингапуром, Северним Борнеом и Сараваком направиле нову федерацију.
Географија
Положај лево|мини| alt = Малезија на сателитској мапи|Малезија је смештена у екваторијалном појасу, који током целе године карактерише тропска клима.
Малезија заузима површину од 329.847 km², по чему је на 67. месту у свету. У Западној Малезији има копнену границу са Тајландом, док се у Источној Малезији граничи са Индонезијом и Брунејем. Са Сингапуром је повезана узаним уздигнутим путем и мостом. Поред тога, има поморску границу са Вијетнамом и Филипинима. Реке Перлис и Голок, као и Пагалајански канал већим делом чине природну границу према другим државама, док је део границе на мору предмет спора. Брунеј је практично енклава унутар Малезије, који савезна држава Саравак дели на два дела. Малезија је једина земља чија се територија простире на азијској копненој маси као и на малајском архипелагу. Танџунг Пијаи, смештен у јужној савезној држави Џохор, најјужнија је континентална тачка Азије. Малајски пролаз, смештен између Суматре и континенталног дела Малезије, један је од најважнијих трговачких пролаза на свету, с обзиром да се преко њега одвија 40% светске трговине.
Геологија и рељеф Западна и Источна Малезија су одвојене Јужнокинеским морем. Континентални део Малезије обухвата око 40% територије земље, а карактерише га углавном планински рељеф, док се према истоку и западу протежу алувијалне равни. У правцу север-југ протеже се у дужини од око 740 km, док је у најширем делу у правцу исток-запад широк 322 km. У његовом средишњем делу налази се планински масив Титиванга, са највишим врхом Маунт Корбуом висине 2.183 метра, делом низа планинских венаца који се протежу јужно ка средишту полуострва. Ове планине имају густе шуме, и сачињене су углавном од гранита и других магматских стена. Добрим делом су еродирале, стварајући тиме крашке облике рељефа. Неке од важнијих река извиру на овим планинама. Обала полуострва је дуга 1.931 km, а равнице које га окружују су широке највише 50 km. Међутим, луке се налазе само на западној страни полуострва.
Источна Малезија, на острву Борнео, има обалу дугу 2.607 km. Обухвата три физичко-географске целине: приобалну низију, брда и долине, и планине у унутрашњости територије. На северном делу се протеже планински венац Крокер,. У његовом саставу је Кинабалу, највиша планина у Малезији. Смештена је у Националном парку Кинабалу, који је под заштитом Унеска. Највиши делови овог планинског венца представљају природну границу између Малезије и Индонезије. На Сараваку се налази Национални парк Гунунг Мулу са бројним пећинама.
Између ова два дела Малезије налазе се бројна острва, међу којима је највеће Банги.
Клима
Клима у Малезији је екваторијална са карактеристичним монсунима на југозападу (од априла до октобра) и на североистоку (од октобра до фебруара). У појединим деловима планине спречавају продор монсуна, такође, околна мора могу да ублаже високе температуре. Влажност је обично висока, а просечна годишња количина падавина је око 2.500 литара. Клима у континенталном делу и на источном делу Малезије се разликује, јер на климу континенталном делу директно утичу ветрови са копна, док је на истоку присутнији утицај океана. Малезија има три климатске зоне: брда, низије, и приобаље.
Политика мини|лево|Пердана Путра је седиште премијера Малезије.
Малезија је савезна уставна монархија са изабраним краљем. Систем државне управе је веома сличан британском моделу, што је заоставштина колонијалне владавине Британаца. Поглавар државе има звање Јанг ди-Пертуан Агонг () тј. краљ. Краља бирају, на петогодишњи мандат, девет наследних владара малајских савезних држава; остале четири савезне државе, на чијем челу се налазе гувернери, не учествују у одабиру краља. Према неформалном договору функција краља се систематски ротира између девет савезних држава, а од јануара 2019. врши је Абдулах Султан Ахмад Шах, султан од Паханга. Од промена устава 1994. улога краља је углавном протоколарна, и огледа се у именовању министара и чланова горњег дома.
Законодавна власт је подељена између законодавних тела на нивоу федерације и савезних држава. Дводомну савезну скупштину чине доњи представнички дом, и горњи дом тј. сенат. Представнички дом има 222 члана, изабрана по једнокружном већинском систему, на мандат од пет година. Сенат има 70 чланова са мандатом од три године, који могу да буду чланови у два сазива; 26 чланова сената делегирају скупштине 13 савезних држава а преостала 44 поставља краљ на предлог премијера.
Свака савезна држава има једнодомну законодавну скупштину са члановима изабраним по већинском систему. На челу владâ савезних држава налазе се премијери, који су чланови скупштине савезне државе из већинске партије. У свим савезним државама са наследним владарима, премијер обавезно мора да буде Малајац ког именује премијер Малезије. Избори за скупштину се одржавају барем једном сваких пет година, последњи су одржани у мају 2013. године. На савезним изборима могу да учествују сви држављани Малезије старији од 21 године, као и на изборима за скупштине скоро свих савезних држава. Гласање није обавезно. Избори за савезну скупштину као и за скупштине савезних држава одржавају се истовремено, осим у случају савезне државе Саравак.
мини|усправно|Махатир Мухамед, премијер Малезије од 2018. до 2020.
Извршну власт има влада на челу са премијером. Премијер мора бити члан представничког дома, који према мишљењу краља предводи већину у скупштини. Влада је састављена од чланова оба дома скупштине. Актуелни премијер, Наџиб Разак, именован 2009, шести је председник владе Малезије.
Малежански правни систем заснован је на англосаксонском праву. Највиши суд у земљи је савезни суд, а испод њега су апелациони и два виша суда, један у континенталном делу Малезије и један на малежанском Борнеу. Такође, у Малезији постоји посебан суд за случајеве који се односе на монархе. Смртна казна се изриче за злочине као што су убиства, тероризам и трговина наркотицима. Поред цивилних постоје и шеријатски судови, који спроводе шеријатске законе према муслиманима у областима породичног законодавства и вере.
Раса представља важну улогу у политици а бројне политичке партије заступају припаднике само једне етничке групе. Државни пројекти оснаживања као што је Нова економска политика, и након ње Национална политика развоја, спроведени су са циљем побољшања положаја бумипутера (међу које спадају Малајци и домородачка племена за које се сматра да су првобитни становници Малезије) у односу на не-бумипутере тј. етничке Кинезе и Индусе. Овим програмом бумипутерама је дата предност при запошљавању, образовању, пословању, и приступу јефтинијем стамбеном простору и повољнијим кредитима. Међутим, то је проузроковало повећање међунационалног незадовољства. Тренутно се води дебата о секуларности малежанског друштва тј. да ли друштво треба да буде секуларно или да се држи исламских принципа. Као пример тога, Панмалежанска исламска партија је у законодавној скупштини Келантана усвојила законе исламског кривичног права али их је савезна влада поништила с образложењем да је кривично право у надлежности савезне владе.
Спољни односи и војска мини|лево|Махатир Мухамед са Мајк Помпео.