250px|мини|right|Оријентални мотив Сламарска маркетерија (позната и као сламарство или интарзија од сламе) је техника уметничког занатства у којој се површине предмета украшавају шарама и композицијама од обрађене сламе. Слама се најпре уздужно расеца и изравнава, а затим се њени делови слажу у декоративне мотиве и причвршћују за подлогу. Техника је сродна маркетерији, али се уместо дрвеног фурнира користе танке траке сламе.

Иако је сламарска маркетерија једноставна по основном материјалу, њена израда захтева прецизан ручни рад. Обрађена слама својим природним златним сјајем ствара карактеристичан изглед декоративне површине, а различитим усмеравањем трака могу се добити промене у изгледу и интензитету сјаја. За израду се могу користити различите врсте житарица, али се данас најчешће употребљава ражена слама, која се може бојити текстилним бојама.

Историја ове технике није у потпуности разјашњена. Сачувани предмети сведоче о њеној употреби у различитим деловима Европе од XVII до XIX века, а познати су примери из Италије, Енглеске, Француске и Немачке, док су примери из Швајцарске познати из XIX века. Пошто предмети често нису били потписани ни датовани, њихово порекло и време настанка могу бити тешки за утврђивање.

У Немачкој је посебно значајна била радионица породице Херинг у Либеку, која је између 1695. и 1736. године израђивала различите предмете украшене сламарском маркетеријом. Међу њима су биле кутије и шкрињице са митолошким и симболичким представама. Један од најзначајнијих сачуваних предмета из ове радионице је кабинетска шкрињица коју је Карл Хинрих Херинг потписао и датирао 1712. године.

После опадања интересовања крајем XIX века, сламарска маркетерија доживела је обнову у Француској током периода арт декоа, када су је у својим радовима користили, између осталих, Жан-Мишел Франк и Андре Грул. У савремено доба ова техника је релативно ретка и најчешће се повезује са луксузним намештајем, дизајном ентеријера и декоративном уметношћу.

Техника

При изради сламарске маркетерије сламнате стабљике се најпре уздужно расецају и изравнавају. Зависно од жељеног узорка, обрађена слама може се непосредно лепити на површину предмета и затим обликовати сечењем, или се најпре лепи на папир. На тај начин настају листови налик фурниру, који се потом могу користити за уметање декоративних мотива у подлогу.

За израду се могу користити различите врсте житарица. У савременој пракси најчешће се употребљава ражена слама, која се може бојити текстилним бојама. Природни сјај сламе и различита оријентација њених трака омогућавају стварање декоративних површина са различитим светлосним ефектима.

Историја

О пореклу сламарске маркетерије постоји релативно мало поузданих података. Њено тачно место и време настанка нису утврђени. Сачувани предмети из XVII, XVIII и XIX века сведоче о постојању технике у више европских земаља, али је њихово датовање и утврђивање географског порекла често отежано јер њихови израђивачи углавном нису остављали потписе ни датуме.

У Енглеској се сламарска маркетерија користила најкасније од XVII века. Музеј Коупер и Њутн у Олнију чува кутију украшену сламом која је израђена у традицији дрвене маркетерије. Према музејском опису, употреба сламе уместо дрвеног фурнира била је позната у Европи, а техника је у Енглеској била присутна већ током XVII века. До средине XVIII века енглески мајстори украшавали су на овај начин различите врсте кутија, нарочито кутије за чај.

Радионица породице Херинг

Посебно значајан пример развоја сламарске маркетерије у Немачкој представља радионица породице Херинг у Либеку. Карл Хинрих Херинг и његова радионица били су активни око 1700. године, а њихови предмети украшени сламом данас се чувају у више музејских збирки.

Радионица је израђивала пре свега кутије, шкрињице и друге мање предмете. Декорације су обухватале митолошке, фигуралне и симболичке мотиве. Посебно је значајна кабинетска шкрињица коју је Карл Хинрих Херинг потписао и датирао 1712. године, а која се данас налази у збирци St. Annen-Museum у Либеку.

Примери рада породице Херинг сачувани су и у Музеју примењене уметности у Бечу. Једна кутија из око 1720. године, која се приписује породици Херинг, украшена је сламарском маркетеријом са сценама лова и биљним орнаментима.

Арт деко

После опадања интересовања за технику крајем XIX века, сламарска маркетерија је доживела обнову у Француској током периода арт декоа. Међу дизајнерима који су је поново увели у луксузни намештај били су Жан-Мишел Франк и Андре Грул.

Савремена употреба

Сламарска маркетерија је данас релативно ретка техника која се углавном примењује у области луксузног намештаја, уређења ентеријера и декоративне уметности. Њоме се баве специјализовани занатлије, дизајнери и уметници, а техника се поново појављује и у савременом дизајну.

Референце

Литература

Спољашње везе

Newton's Straw-work Box — Cowper & Newton Museum Stroh, kostbar wie Gold — St. Annen-Museum Case, Familie Hering — MAK – Museum of Applied Arts

Категорија:Уметност