Јулија Агрипина (), позната и као Агрипина Млађа (), или Агрипинила (), а након 50. и као Јулија Августа Агрипина (E. Groag, A. Stein, L. Petersen, Prosopographia Imperii Romani saeculi I, II et III (PIR), Berlin, 1933 - I 641; 7. новембар 15. или 6. новембар 16 — 19/23. март 59), била је римска царица и једна од истакнутијих жена из Јулијевско-клаудијевске династије. Била је праунука цара Августа, сестра цара Калигуле, синовица и четврта жена цара Клаудија, и мајка цара Нерона.

Агрипина Млађа је описана од стране древних и модерних извора као «немилосрдна, амбициозна, насилна и надмена». Многи римски историчари је оптужују за тровање цара Клаудија, али извештаји се разликују.Тацит, Анали XII.66; Дион Касије, Римска историја LXI.34; Светоније, Животи дванаесторице царева, Клаудије 44; Флавије Јосиф је мање сигуран у такву верзију догађаја, Јосиф, Јудејске старине XX.8.1

Породица

Агрипина је била прва ћерка и укупно четврто дете Агрипине Старије и Германика. Имала је тројицу старије браће Нерона Цезара, Друза Цезара и будућег цара Калигулу и две млађе сестре Јулију Друзилу и Јулију Ливилу. Два најстарија брата и мајка пали су као жртве интрига преторијанског префекта Луција Елија Сејана.

Име је добила по мајци, Агрипини Старијој, која је остала упамћена као скромна и јуначна матрона, ћерка Јулије Старије и римског војсковође и државника Марка Випсаније Агрипе. Отац Јулије Старије био је сам цар Октавијан Август и она је била његово једино биолошко дете потекло из Августовог другог брака са Скрибонијом, блиском рођаком Гнеја Помпеја Великог и Луција Корнелија Суле. По мајчиној линији Агрипина Млађа је била директни потомак Августа.

Отац Агрипине Млађе био је Германик, популарни државник и војсковођа. Његов отац био је војсковођа Нерон Клаудије Друз, познатији као Друз Старији, а мајка Антонија Млађа. Германик је имао и млађу сестру Ливилу и брата, будућег цара Клаудија. Клаудије је тако био Агрипинин стриц и трећи муж.

Агрипинина бака Антонија Млађа била је ћерка тријумвира Марка Антонија и Октавије Млађе, Августове рођене сестре. Германиков отац Друз Старији био је млађи син царице Ливије и претора Тиберија Нерона и самим тим млађи брат цара Тиберија и посинак цара Августа. Август је 9. године наложио Тиберију да усини Германика и да га одреди за свог наследника. Германик је иначе био Августов миљеник и стари цар се надао да ће Германик наследити његовог посинка и наследника Тиберија. Самим тим, Тиберије је, поред тога што је био Агрипинин деда-стриц, био и њен адоптивни отац.

Рођење и детињство Агрипина је рођена у Насељу Убијаца (Oppidum Ubiorum, данашњем Келну), римској испостави на Рајни. Током детињства путовала је са родитељима све док није са браћом и сестрама, уз изузетак Калигуле, послата у Рим. Тамо је њено васпитање поверено баки Антонији Млађој. У међувремену, Германик и Агрипина Старија су отишли у Сирију у складу са државничким обавезама. Германик је затим преминуо у октобру 19. године у Антиохији.

Вест о Германиковој смрти изазвала је велику жалост у самом Риму, али је уједно подстакла гласине да су га убили Гнеј Калпурније Пизон и Мунација Планцина по Тиберијевом налогу. У Рим је убрзо стигла Германикова удовица Агрипина са супруговим пепелом. Од тада је Агрипина Млађа расла под надзором мајке Агрипине Старије, баке по оцу Антоније Млађе и прабаке Ливије. Све три су биле угледне, утицајне и моћне личности од којих се могло научити како преживети. Антонија је живела на брегу Палатин у Риму. У то доба цар и глава династије био је Тиберије који је 14. године наследио Августа.

Први брак са Гнејом Домицијем Ахенобарбом Када је Агрипина напунила тринаест година 28. године Тиберије је уредио да се уда за свог рођака са очеве стране, Гнеја Домиција Ахенобарба. Младожења је био пореклом из угледне породице конзуларног ранга, а свадба је одржана у Риму. Преко своје мајке Антоније Старије, Домиције је био унук Августове сестре, брат од тетке Германика и Клаудија, а самим тим и даљи стриц Агрипини и Калигули. Имао је и две сестре Домицију Лепиду Старију и Домицију Лепиду Млађу, мајку будуће царице Валерије Месалине.

Антонија Старија била је старија сестра Антоније Млађе, старија ћерка Октавије Млађе и Марка Антонија. Према Светонијевим речима, Домиције је био човек презреног и непоштеног карактера. Светоније је записао да је Домиције у сваком аспекту живота био мрзак. Ипак, Домиције је био римски конзул 32. године. Агрипина и Домиције су живели између Рима и Анција, али се о њихов вези не зна много.

Калигулина владавина мини|десно|300px|Калигулин новац са представом његових сестара на реверсу. Када је Тиберије умро 16. марта 37. године Агрипинин преостали брат Калигула постао је нови император. Пошто је била царева сестра Агрипина је уживала нешто утицаја.

Агрипина и њене млађе сестре Јулија Друзила и Јулија Ливила су, захваљујући брату, добиле читав низ почасти: право да, као весталске девице, посматрају јавне представе и игре из највиших редова стадијума. њихов лик је био представљен на реверсу новца. Био је то први случај да се на новцу приказују цареве сестре. њихово име је додато конзулским и другим заклетвама које су полагали римски магистрати и грађани.

У време Тиберијеве смрти Агрипина је затруднела, а Домиције је потврдио своје очинство. У јутарњим часовима 15. децембра 37. године у Анцију Агрипина је родила дечака који је добио име Луције Домиције Ахенобарб по свом недавно преминулом деди по оцу. Према Светонијевим речима, док је примао честитке пријатеља због рођења сина, Домиције је рекао да не верује да оно што је произашло од њега и Агрипине може донети икакво добро римској држави или народу.

Судећи по гласинама, Калигула је одржавао инцестуозне везе са својим сестрама. Калигула је био посебно близак са Друзилом за коју је говорио да ће се према њој односити као према својој жени Лолији Паулини, иако је Друзила у то доба била удата за Марка Емилија Лепида. Друзила је преминула 10. јуна 38. године, највероватније од грознице која је тада била доста честа у Риму. Након Друзилине смрти изгледа да се Калигулин однос према сестрама изменио. Није више показивао посебну пажњу или поштовање према Агрипини и Ливили и у то време је наводно почео да луди.

Агрипина и Ливила су затим 39. године склопиле заверу против Калигуле са Лепидом која је била позната као Завера три бодежа. Циљ завереника био је да се Лепид доведе на римски престо. Калигулине сестре су наводно биле Лепидове љубавнице. О самој завери и њеним узроцима готово да ништа није познато. Лепид је ухапшен и изведен пред суд на коме га је Калигула оптужио за прељубу. Цар је такође као доказни материјал показао писма у којима су завереници писали о начину на који планирају да га смакну.

Лепид је на крају осуђен на смрт, а Ливила и Агрипина на прогонство на Понцинска острва. Калигула је распродао њихово покућство, накит, робове и ослобођенике. У јануару 40. године Агрипинин супруг Домиције Ахенобарб је умро од едема, а мали Нерон је лишен наслеђа и послат да живи са очевом сестром Домицијом Лепидом Млађом. Ипак, годину дана касније 24. јануара 41. Калигула, његова супруга Милонија Цезонија и ћерка Јулија Друзила су побијени у завери, а нови цар је постао Агрипинин стриц Клаудије.

Клаудијева владавина Повратак из прогонства мини|лево|200px|Агрипина, римски портрет који се чува у Земаљском музеју Виртемберга у Штутгарту у Немачкој. По доласку на престо Клаудије је наложио да се Агрипина и Ливила врате из прогонства. Ливила се вратила свом супругу, а Агрипина свом отуђеном сину. Пошто јој је први муж умро, Агрипина је бескрупулозно покушала да се приближи Галби, будућем цару, али он није показивао интересовање за њу будући да је био веран жени Емилији Лепиди. Једном приликом Галбина ташта је пред великом групом удатих жена јавно укорила Агрипину и ударила јој шамар.C. Suetonius Tranquillus Светоније. Twelve Caesars: Галба.

Клаудије је Нерону вратио његово наследство и уредио је да се Гај Салустије Крисп Пасијен разведе од Домиције Лепиде Старије и ожени Агрипином. Крисп је био познат, утицајан, препреден и моћан човек који је два пута био конзул. Такође, био је усвојени унук познатог историчара Салусија Криспа. Почетком 41. године Салустије Пасијен се оженио Агрипином и постао њен други супруг и Неронов очух.

Током првих година своје владавине, Клаудије је био ожењен Валеријом Месалином. Иако је Агрипина била веома утицајна у том периоду се није превише истицала и клонила се царског двора. Агрипина је чак по линији њеног оца била у сродству са Месалином. Међу жртвама Месалининих махинација била је и Агрипинина преостала сестра Ливила која је оптужена за прељубу са Сенеком. Сенека је послат у прогонство, а касније, по повратку, био је васпитач будућег цара Нерона.

Месалина је мудро закључила да је мали Нерон у перспективи конкурент за престо њеном и Клаудијевом сину Британику. Због тога је послала плаћене убице да убију малог Нерона током његовог поподневног одмора. Када су се атентатори појавили наводно се испод Нероновог јастука појавила змија, због чега су се убице разбежале. Међутим, испоставило се да је у питању само свеже одбачена змијска кошуљица.

Агрипинин други супруг Крисп је умро 47. године, а на спроводу су се прошириле гласине да га је Агрипина отровала како би се дочепала његовог богатства. Било како било, Агрипина је била удовица по други пут и сада је била веома богата. Током Секуларних игара Месалина је са Британиком пратила Тројанске игре, баш као и Агрипина са Нероном. Публика је јачи аплауз упутила Агрипини и њеном сину. Бројни Римљани су почели да сажаљевају Агрипину због њених животних недаћа. Сама Агрипина је саставила своје мемоаре и биографију њене мајке.

Политички успон

Клаудије је 48. године наложио да се погуби Месалина заједно са њеним љубавником Гајем Силијем, за кога се удала и поред живог супруга. У то време, Агрипина је постала љубавница утицајног дворског ослобођеника Марка Антонија Паланта. После уклањања Месалине, Клаудијеви достојанственици су почели да већају о новој кандидаткињи за цареву невесту. За Клаудија се иначе говорило да је под великим утицаје својих жена и ослобођеника. Према традицији, дворски ослобођеници су пред Клаудија ставили избор од три могуће невесте.

Ослобођеник Тиберије Клаудије Нарцис је предложио да се Клаудије поново ожени својом другом супругом Елијом Петином, са којом је имао ћерку Клаудију Антонију. Нарцис је такође тврдио да ће Петина, уз Антонију, пригрлити Клаудијеву децу са Месалином, Британика и Клаудију Октавију.

Други ослобођеник, Гај Јулије Калист, био је против друге женидбе са Петином сматрајући да, пошто ју је Клаудије већ једном оставио, да би је друга удаја за њега учинила још арогантнијом. Калистова кандидаткиња била је Лолија Паулина, Калигулина трећа супруга и бивша Агрипинина снаја.

Палант је пак предлагао да се Клаудије ожени са Агрипином пошто је њен син Луције, будући Нерон, био унук његовог покојног брата Германика. Такав брак, према Паланту, требало је да удружи две гране породице Клаудија и царске династије. Ипак, у модерној историографији појавило се мишљење да је римски сенат у ствари тражио брак Клаудија и Агрипине како би дошло до измирења Јулија и Клаудија.. See also Tac. Ann. XII 6, 7; Suet. Claud. 26. Корен сукоба лежао је у периоду након Германикове смрти, када је његова удовица Агрипина Старија покушала да окрене ситуацију против цара Тиберија. Тиберију су биле познате њене намере и добро су му дошле да се обрачуна са Агрипином и њеном породицом.

Било како било, Агрипини Млађој је добродошло што је као синовица могла да љуби и милује свог стрица Клаудија, који је на крају заведен њеном страственошћу. У својим говорима, Клаудије ју је спомињао као: „моје дете и усвојеница, рођена и отхрањена, такорећи, у мом крилу." Када је донео одлуку да се ожени Агрипином, Клаудије је убедио групу сенатора да ће тај брак бити у јавном интересу. У то време, у римском друштву венчање стрица (Клаудија) и синовице (Агрипине) сматрано је инцестуозним и контроверзним.