Тунгуски или тунгуско-манџурски језици, група су језика заступљена у северној Кини — у Манџурији и Синкјангу, источној Русији — у централном и источном Сибиру, и у Монголији. Већина језика ове групе је угрожена.
Традиционално се сматрају делом алтајске породице језика.
Класификација Тунгуско-манџурски језици се најчешће деле на северне (тунгуске) и јужне (манџурске) језике, а јужни се даље деле на југозападни и југоисточни огранак.
Тунгуско-манџурски језици: Северни језици (тунгуски језици) Евенска група Евенски језик (ламутски језик) Евенкијска група Евенкијски језик (тунгуски језик) Орочонски језик Негидалска група Негидалски језик Јужни језици (манџурски језици) Југоисточни језици Нанајска група Нанајски језик Улчијски језик Орочки језик Удегејска група Удегејски језик Орочијски језик Југозападни језици Манџурски језик Сибински језик (сибоански језик, сибо језик)
Језик са највише говорника је евенкијски (око 29.000 говорника), манџурски је донедавно био једини језик који је имао писани облик.
Карактеристике Сви језици ове групе су аглутинативни и познају категорију самогласничке хармоније.
Повезаност са другим језицима Тунгуски језици се традиционално сврставају у алтајске језике, заједно са туркијским и монголским језицима. Део лингвиста сматра да су тунгуски језици повезани и са корејским и јапанским језиком, а можда и са аину језиком.
Референце
Литература
Lewis, M. Paul, Gary F. Simons, and Charles D. Fennig (eds.). 2016. Ethnologue: Languages of the World, Nineteenth edition. Dallas, Texas: SIL International. Online version
* Категорија:Алтајски језици Категорија:Језичке породице Категорија:Аглутинативни језици