Валентино Роси

Валентино Роси (; Урбино, 16. фебруар 1979) бивши је италијански професионални мотоциклиста као и вишеструки светски првак у мотоциклизму. Сматра се једним од најуспешнијих мотоциклиста свих времена, са девет освојених титула првака, с тим да је њих седам освојио у „краљевској класи”. Најпрестижнију класу у мотоциклизму освајао је и са Хондом и са Јамахом. Једини је возач у историји који је имао више од 400 забележених наступа у свим класама. Био је познат по надимку Доктор, а током целе каријере носио је на мотору број 46.

Након промоције у главну класу 2000. године, Роси је освојио Светски шампионат до 500 кубика са Хондом 2001. године. Затим, 2002. и 2003, такође је освајио Мото гран-при шампионат (поново са Хондом). Наредне сезоне ју је напустио и прешао је у тим Јамахе, где је осваио шампионате у MotoGP-у 2004. и 2005. године и тако је наставио свој низ узастопно освојених титула. Све су оне биле освајане на доминантан начин будући да је шампион био познат пре последњег кола. Након тога, 2006. године, изгубио је титулу падом на последњој трци у Валенсији и тако је препустио титулу његовом клупском колеги Никију Хејдену. У 2007. години, Роси и Јамаха нису успели да се успротиве доминацији Кејсија Стонера и Дукатија. Роси је поново освојио титулу наредне године, након неколико тесних двобоја за титулу са Кејсијем Стонером, и одбранио ју је 2009.

Након што је 2010. изгубио титулу због сломљене ноге, Роси је напустио Јамаху и решио је да се прикључи тиму Дукатија, где је управо заменио Стонера, који је те године освајио титулу са тимом Хонде. Две сезоне без титуле у Дукатију довело је до тога да Роси од 2012. поново буде део тима Јамахе од сезоне 2013. Након што се вратио у Јамаху, Роси је три пута заредом завршавао као други (2014, 2015. и 2016). Током Росијевог другог мандата у Јамахи, Марк Маркез је освојио више наслова у низу, а Роси је морао да се задовољи са подијумом и тек понеком победом.

Почеци Роси се још као мали преселио са породицом у Тавулију, где му се и развила љубав према тркама. На захтев његове мајке Стефаније, Грацијано му је уместо мотора купио картинг, из безбедносних разлога. Међутим, 60 кубика није било довољно за малог Валентина, те му је Грацијано врло брзо уградио мотор од 100 кубика. Године 1990. једанаестогодишњи Роси осваја регионалну картинг титулу. Истовремено је почео да вози минимото серију и побеђивао је на разним тркама до краја 1991.

Наставивши да вози картинг, био је пети на регионалном шампионату у Парми. Након свега тога, жеља му је била да вози у италијанској картинг серији и одговарајућој европској, што би га одвело пут Формуле 1. Ипак високе цене картинга и одржавања приморале су породицу Роси да изабере минимото серију као једину за малог Валентина. Године 1992. и 1993. наставља да вози минимото шампионат.

Током 1993. Грациано уз помоћ пријатеља успева да смести Валентина на Кађиву Мито од 125 кубика, и првог викенда Роси завршава као 9. На крају те врло променљиве сезоне Валентино доспева на прву пол позицију на трци у Мизану и саму трку завршава на подијуму. Следеће године Роси добија помоћ фабрике Кађива и осваја титулу италије.

Светски шампионати

125, 250 и 250 кубика шампионати Још 1994. године Роси је добио прилику да вози Априлију од 125 кубика, где је његова улога била да помогне развој исте, а заузврат му је дата прилика да се привикне на брзи ритам 125 кубика у светском шампионату. Током те и следеће године возио је Италијански и Европски шампионат на истом мотору.

Имао је неког успеха 1996. године, своје прве године у светском шампионату, завршио је сезону као девети, и победио на трци у Берну, док на пет трка није ни стигао до циља. Године 1997. је освојио титулу победивши на 11 од 15 трка, имао је два подијума, једно шесто и једну незавршену трку. лево|мини|Валентино Роси на Дукатију Године 1998. прелази у средњу класу од 250 кубика и вози у тиму са Лорисом Капиросијем и Тецуја Харадом. Сличност са 1996. годином је то да има пет незавршених трка, но и поред те чињенице да је изгубио двоје пријатеља у аутомобилској несрећи, завршава као други, свега 3 поена иза Лориса. И 1999. године историја се поновила, победио је на 9 трка, и убедљиво завршио сезону као први и освојио другу титулу.

Године 2002. бива награђен могућношћу да вози у најјачој категорији и поново добар број трка не завршава, њих 4. Те године, Џереми Бурџис упознаје Валентина и био је убеђен да ће упаривање Хонде NSR500 са Росијем донети ништа осим успеха. Мајкл Дуан је Росију те сезоне био лични ментор и то је такође прва сезона у којој ће се Роси тркати поред Макса Биађија. Било му је потребно 9 трка за прву победу и на крају завршава сезону као други иза Американца Кени Робертса Јуниора. Следеће последње сезоне на моторима од 500 кубика, Роси побеђује 11 пута уз још 2 подијума и осваја трећу титулу.

Исте године Роси се упарује са Колин Едвардсом за трку издржљивости "Сузука 8 сати" на супербајк машинама и побеђују иако Роси није имао претходног искуства са таквим моторима.

MOTO GP шампионати Година 2002. није била пуно другачија од 2001, 11 победа и 4 друга места и четврта титула светског шампиона. Након тога 2003. године се не дешава ништа ново, са 9 победа, 5 других места и 2 трећа Валентино Роси осваја пету титулу светског шампиона. Занимљива је била трка у Аустралији те године када је Роси тријумфовао иако је био кажњен са 10 секунди због претицања под жутом заставом због удеса Троја Бејлиса, ту трку завршио је са предноћу од 15 секунди тако да та казна практично ништа није мењала. лево|мини|Валентино Роси на Јамахи Његова доминација је многима давала за право да кажу да није толико он заслужан већ мотор који вози. То и чињеница да му је јамаха понудила 12 милиона долара за две сезоне довели су до његовог трансфера у супарнички тим за који ће возити наредних 7 година. И тада је постојала могућност да пређе у Дукати, међутим резултати су указивали на то да Дукати има још доста да уради пре него што постане конкурент за титулу, што се и ипсоставило као тачно.

Росијева прва сезона на Јамахи 2004. године почела је одлично, јер је на својој првој трци на новом мотору тријумфовао са пол позиције. До краја сезоне побеђује још 8 пута и узима шесту титулу. Ни следеће сезоне није било ништа другачије, 11 победа, 3 друга места и 2 трећа значили су седму титулу.

Међутим 2006. година донела је нешто ново, Роси се мучио током прве половине сезоне, Ники Хејден је држао вођство све време. Но, Роси је полако смањивао предност Хејдена да би трку пред крај био на првом месту у шампионату. Пад у у Валенсији је значио да се низ од 5 узастопних титула прекида.

Година 2007. је прва сезона коју Роси није завршио ни као други ни као први још од 1996. године. Јамаха је те година била убедљиво најслабији мотор и било је комично гледати како Кејси Стонер пролази Росија на правцима као да Валентино стоји у месту. Титула је изгубљена у Мотегију (Јапан) након лоше одлуке Валентина да замени мотор за суво за кишни мотор пре времена што га је на крају ставило на 13. позицију. Што је било довољно за титулу Кејсија Стонера. Поново се Валенсија показала кобном по Росија, пао је и завршио трку, Дани Педроза је победио и преузео његово друго место у пласману. Након тога Роси је претио одласком из Јамахе ако му не дају бољи мотор. лево|мини|Валентино Роси у разговору са особљем Јамахе Та 2008. је била година повратка у великом стилу. Роси прелази на Бриџстон пнеуматике, са бољим агрегатом, имао је шансу да се бори против Стонера на правцима, али је на готово свим деловима стазе био далеко бољи од Аустралијанца. Као и 2003. имао је 9. победа, 5. других места и још 2 трећа, но бољи пласмани ван подијума су му донели највећи број освојених поена у току једне сезоне - 373, што је до 2010. био и рекорд (срушио га је Хорхе Лоренцо са 383).

Следеће године Роси је освојио 9. титули и исте године је имао прилику да победи на 100. трци. Било је то на трци у Асену и био је други возач који је то учинио након Агостинија.

Година 2010. ће Росију бити упамћена као прва у којој је био суочен са тежом повредом, тј. поломљеном бутном кости на тренингу пре трке у Италији. И пре старта сезоне Роси је доживео повреду рамена возећи мотокрос трке, али првобитно се свима чинило да је том рамену потребно само кратко време за опоравак. На крају је имао две победе уз још 8 подијума и то је било довољно за 3. место у генералном пласману, други пут да му се то десило у 4 године.

То је била последња Росијева сезона у Јамахи, након ње прелази у Дукати, а то је потврдио 15.08 након трке у Брну. У међусезони оперисао је раме и на тај начин отклонио негативне факторе за ову сезону.

По сезонама СезонаКласаМотоциклТимБројТркаПобедаПодијумПолФлепПоениПозиција 1996 125cc Aprilia RS125 Scuderia AGV Aprilia 46 15 1 2 1 2 111 9th – 1997 125cc Aprilia RS125 Nastro Azzurro Aprilia 46 15 11 13 4 7 321 1st 1 1998 250cc Aprilia RS250 Nastro Azzurro Aprilia 46 14 5 9 0 3 201 2nd – 1999 250cc Aprilia RS250 Nastro Azzurro Aprilia 46 16 9 12 5 8 309 1st 1 2000 500cc Honda NSR500 Nastro Azzurro Honda 46 16 2 10 0 5 209 2nd – 2001 500cc Honda NSR500 Nastro Azzurro Honda 46 16 11 13 4 10 325 1st 1 2002 MotoGP Honda RC211V Repsol Honda Team 46 16 11 15 7 9 355 1st 1 2003 MotoGP Honda RC211V Repsol Honda Team 46 16 9 16 9 12 357 1st 1 2004 MotoGP Yamaha YZR-M1 Gauloises Yamaha Team 46 16 9 11 5 3 304 1st 1 2005 MotoGP Yamaha YZR-M1 Gauloises Yamaha Team 4617 11 16 5 6 367 1st 1 2006 MotoGP Yamaha YZR-M1 Camel Yamaha Team 46 17 5 10 5 4 247 2nd – 2007 MotoGP Yamaha YZR-M1 Fiat Yamaha Team 46 18 4 8 4 3 241 3rd – 2008 MotoGP Yamaha YZR-M1 Fiat Yamaha Team 46 18 9 16 2 5 373 1st 1 2009 MotoGP Yamaha YZR-M1 Fiat Yamaha Team 46 17 6 13 7 6 306 1st 1 2010 MotoGP Yamaha YZR-M1 Fiat Yamaha Team 46 14 2 10 1 2 233 3rd – 2011 MotoGP Ducati Desmosedici Ducati Corse Team 46 17 0 1 0 1 139 7th – 2012 MotoGP Ducati Desmosedici Ducati Corse Team 46 18 0 2 0 1 163 6th – 2013 MotoGP Yamaha YZR-M1 Yamaha Factory Racing 46 18 1 6 0 1 237 4th – 2014 MotoGP Yamaha YZR-M1 Movistar Yamaha Team 46 18 2 13 1 1 295 2nd – 2015 MotoGP Yamaha YZR-M1 Movistar Yamaha Team 46 18 4 15 1 4 325 2nd – 2016 MotoGP Yamaha YZR-M1 Movistar Yamaha Team 46 18 2 10 3 2 249 2nd – 2017 MotoGP Yamaha YZR-M1 Movistar Yamaha Team 46 17 1 6 0 0 208 5th –2018MotoGPYamaha YZR-M1Movistar Yamaha Team461905111983rd2019MotoGPYamaha YZR-M1Monster Energy Yamaha Team461902011747th2020MotoGPYamaha YZR-M1Monster Energy Yamaha Team461201006615th2021MotoGPYamaha YZR-M1Petronas Yamaha SRT461200002821st*Укупно 426 115 235 65 96 6341 9

Надимци и друга Росијева обележја

Надимци Први надимак Валентино је наденуо сам себи и гласио је „Rossifumi", имплицирајући на Норифуми Абеа, возача ког је Роси изузетно ценио. Следећи се појавио током његових дана у клатегорији од 250 кубига и гласио је "Валентиик", референца на Италијанског супер хероја Паје Патка.

Надимак који се задржао и по комга људи познају широм света је „The Doctor". који је дошао након његове доминације у 500 кубика и MotoGP категорији, а везано је за хладан и хируршки прецизан начин на који вози трке и престиже противнике. Грацијано је рекао како лепо звучи када кажете The Doctor и истовремено звучи важно, а Валентино је врло важна личност. Сам Доктор се нашалио говорећи како се у Италији многи доктори презивају управо Роси.

Касније му је Колин Едвардс доделио надимак GOAT (Greatest of all times), тј. највећи свих времена.

Број 46 мини|Број 46. на мотору Валентина Росија Број који Роси носи и који је у свету познат колико и Роси и „The Doctor" је 46. Поново је делом за то заслужан Норифуми Абе, али и сам Грацијано, који је под управо тим бројем остварио своју прву од три победе управо 1979. на траци у СФР Југославији.

Када је 2001. освојио титулу у класи 500 кубика имао је право да следећу сезону вози са бројем 1, али, као и Бери Син, први возач модерне ере који је оставио свој број након титуле, роси није мењао број на мотору, иако је стављао тај број на тркачке комбинезоне.

Кацига