Клека () је род четинарских биљака из породице чемпреса (). У зависности од таксономске тачке гледишта, постоји између 50-67 врста клеке. Широко је распрострањена на целој северној полулопти, од Арктика, јужно до тропске Африке, односно планина Централне Америке. Највиша позната шума клеке налази се на висини од 4.900 -{m}- у југоисточном Тибету и северним Хималајима, правећи једну од највиших линија дрвећа на планети.
Опис лево|мини|Плодови и листови обичне клеке
Клеке варирају у величини и облику од високих дрвета, 20–40 m висине, до колумнара или ниских раширених грмова са дугим закривљеним гранама. Оне су зимзелене биљке са игличастим лествичастим лишћем. Могу бити једнодомне или епископалне. Женске шишарке су веома препознатљиве, са меснатим, попут воћа коалесцентним вагама које се спајају заједно да би формирале структуру попут "бобице", 4–27 mm дужине, са 1–12 одвојеним, тврдољускастом семену. У неких врста ове „бобице” су црвено-смеђе или наранџасте, али већином оне су плаве; оне су обично ароматичне и могу се користити као зачин. Време сазревања семена варира између врста од 6–18 месеци након опрашивања. Мушке шишарке су сличне осталим из породице -{Cupressaceae}-.
У зонама од 7 до 10, клеке могу цвасти и избацивати полен неколико пута сваке године. Неколико врста клеке цвата у јесен, док већи број врста даје полен од ране зиме док касног пролећа.
left|thumb|Детаљ са -{Juniperus chinensis}-, са младим (игличастим) листовима (лево), и одраслим листовима и незрелим мушким шишаркама (десно) Доста клека (нпр. -{J. chinensis}-, -{J. virginiana}-) имају два типа листова: саднице и неке гранчице старијих стабала имају игличасто лишће 5–25 mm дуго; а лишће зрелих биљака је (углавном) танко (2–4 mm), преклапа се и попут лествица. Када се малолетно лишће јавља на зрелим биљкама, оно се може углавном наћи на сеновитим местима, уз одрасло лишће на осунчаним местима. Лишће на брзорастућим 'бичевима' је обично између малолетног и зрелог.
Код неких врста (нпр. -{J. communis}-, -{J. squamata}-), сво лишће има малолетни тип игле, без лествица. У неким од ових (нор. -{J. communis}-), иглице су спојене за базу, у осталих (нпр. -{J. squamata}-), иглице су интегрисане са стабљиком, а не спојене.
Игличасто лишће клека је чврсто и оштро, што чини малолетно лишће врло бодљикавим на додир. Ово може бити вредна идентификација код младица, јер су остали веома слични млади листови чемпреса (-{Cupressus, Chamaecyparis}-) и осталих сличних биљака меки, а не бодљикави.
Клека је ексклузивна јестива биљка за ларве неких врста -{Lepidoptera}- укључујући -{Bucculatrix inusitata}- и -{Thera juniperata}-, а једу је и ларве осталих врста лепидоптера попут -{Chionodes electella}-, -{Chionodes viduella}- и -{Panolis flammea}-; од којих се тортрикс мољац -{C. duplicana}- храни на мјестима повреда од штеточина.
Клеке су голосеменице, што значи да немају перикарп, односно плод. Зависно од врсте, да семе сазри треба 1–3 године. Непропусна семењача спречава улазак воде и размену гасова (егзогена дормантност), а ембрион има изражен ФИМ. Вишеструка дормантност семена, стога се мора отклонити двоструким третманом (скарификацијом и стратификацијом). Расејавање је ендозоохорно. Јака семењача омогућава пролазак кроз цревни тракт животиња без утицаја на клијавост. Клијавост семена траје дуго, а семе може да буде пренето на велике удаљености.Грбић, М. (2003): Дормантност и клијање семена – механизми, класификације и поступци. Гласник Шумарског факултета 87: 25-49
Класификација мини|десно|Изглед иглица врста из различитих секција. Лево, -{Juniperus communis (Juniperus sect. Juniperus)}-. Десно, -{Juniperus chinensis (Juniperus sect. Sabina}-) мини|десно|Шишарке и семе мини|-{Juniperus chinensis}- мини|-{Juniperus phoenicea}- мини|-{Juniperus occidentalis var. australis}-
Врсте које припадају роду клека:
-{Juniperus sect. Juniperus}-: -{Juniperus sect. Juniperus subsect. Juniperus}-: -{Juniperus communis}- - клека обична -{Juniperus conferta}- – приобалска клека -{Juniperus rigida}- – игличава клека -{Juniperus sect. Juniperus subsect. Oxycedrus}-: -{Juniperus brevifolia}- – азорска клека -{Juniperus cedrus}- – канарска клека -{Juniperus deltoides}- – источна бодљива клека -{Juniperus formosana}- – кинеска бодљива клека -{Juniperus lutchuensis}- – рјукјујска клека -{Juniperus navicularis}- – португалска бодљива клека -{Juniperus oxycedrus}- – црвена клека -{Juniperus macrocarpa}- -{Juniperus sect. Juniperus subsect. Caryocedrus}-: -{Juniperus drupacea}- – сиријска клека -{Juniperus sect. Sabina}-: Врсте Старог света -{Juniperus chinensis}- – кинеска боровица -{Juniperus convallium}- – меконшка клека -{Juniperus excelsa}- – грчка клека -{Juniperus foetidissima}- – смрдљива клека -{Juniperus indica}- – црна клека -{Juniperus komarovii}- – Комаровљева клека -{Juniperus phoenicea}- – феничка боровица, сомина или глухач -{Juniperus pingii}- -{Juniperus procera}- – источноафричка клека -{Juniperus procumbens}- -{Juniperus pseudosabina}- -{Juniperus recurva}- -{Juniperus sabina}- – планинска сомина -{Juniperus saltuaria}- – сечуанска клека -{Juniperus semiglobosa}- – руска клека -{Juniperus squamata}- -{Juniperus thurifera}- – шпанска клека -{Juniperus tibetica}- – тибетска клека -{Juniperus wallichiana}- – хималајска црна клека Врсте Новог света -{Juniperus angosturana}- – мексичка једносемена клека -{Juniperus ashei}- – мексичка клека -{Juniperus arizonica}- - аризонска клека -{Juniperus barbadensis}- -{Juniperus bermudiana}- – бермудска клека -{Juniperus blancoi}- -{Juniperus californica}- – калифорнијска клека -{Juniperus coahuilensis}- – коавилска клека -{Juniperus comitana}- -{Juniperus deppeana}- -{Juniperus durangensis}- -{Juniperus flaccida}- – мексичка жалосна клека -{Juniperus gamboana}- -{Juniperus horizontalis}- – полегла клека, пузава боровица -{Juniperus jaliscana}- -{Juniperus maritima}- – приморска клека -{Juniperus monosperma}- – једносемена клека -{Juniperus monticola}- – планинска клека -{Juniperus occidentalis}- – западна клека -{Juniperus osteosperma}- – јутска клека -{Juniperus pinchotii}- -{Juniperus saltillensis}- -{Juniperus scopulorum}- -{Juniperus standleyi}- -{Juniperus virginiana}- – вирџинијска клека -{Juniperus zanonii}- (предложена)
Екологија
Биљке клеке могу да успевају у различитим окружењима. Клеке из долине Лахула се могу наћи у сувим, каменитим локацијама на каменитом тлу. Ове биљке се брзо користи стока на испаши и сељани. Постоји неколико важних особина лишћа и дрвета ове биљке због којих сељани секу ова стабла и користе их. Додатно, биљке западне клеке, посебне врсте рода клеке, су присутне у шумовитим крајевима где има довољно великих, отворених простора. Клеке су познате по томе што расту на отвореним подручјима како би имале већу изложеност киши. Смањена учесталост пожара и недостатак испаше стоке су два главна узрока бујања западне клеке. Ова инвазија клеке узрокује промене околине. На пример, екосистем других врста које су раније живеле у том окружењу и домаћих животиња је угрожен. Кад дође до повећања популације клеке, долази до приметног смањења заступљености других дрвастих врста као што су планинска велика америчка комољика и јасика. Међу самим клекама има доста конкуренције. Последица тога је смањење продукције бобица. Величина зељастог покривача је смањена, и клеке се често грешком сврставају у коров. Услед тога, поједини фармери разређују клеке или их потпуно уклањају. Међутим, ова редукција не доводи до знатног побољшања шанси преживљавања дивљих животиња. За неке мале сисаре је корисно да имају приступ мањим стаблима клеке, док сечење целог стабла не производи повољне исходе.
Култивација и употребе мини|Плимут Џин фабрика, УК мини|лево|Комади -{Juniperus communis}- дрвета, са пенијем ради скале, приказују уске прстене раста ове врсте
Неке клеке су подложне болести -{Gymnosporangium}- рђе, што може да буде озбиљан проблем за узгајиваће стабала јабука, која су алтернативни домаћин ове болести.
Дрво Неким клекама је дато свакодневно име „кедар”, укључујући -{Juniperus virginiana}-, „црвени кедар” који се широко користи у фиокама од кедра. „Источни црвенокедар” је име за -{J. virginiana}-. Одсуство размака између речи „црвен” и „кедар” указује на то да ова врста није прави кедар, -{Cedrus}-.
Клека као материјал за облагање је традиционална техника која се користи у Северној Европи, нпр. у Норвешкој.
Референце
Литература
Спољашње везе Клека у свету Гимносперм база података - Клека -{Arboretum de Villardebelle}-
Категорија:Ароматичне биљке