Протокол спољашње капије () је превазиђени протокол рутирања који је првобитно дефинисао Ерик К. Розен () из предузећа -{Bolt, Beranek and Newman}-, и Дејвид Л. Милс () 1982. године. Први пут је описан у и формално дефинисан у (1984). -{EGP}- је једноставан протокол доступности и, за разлику од модерних протокола вектора удаљености и протокола вектора пута, ограничен је на стаблолике топологије.
Током раних дана Интернета -{EGP}- верзија 3 (-{EGP3}-) се користила за повезивање аутономних система. Тренутно, -{BGP}- верзија 4 је прихваћен стандард за Интернет рутирање и у суштини је заменио знатно ограниченији -{EGP3}-.
Историја и развој
Као и његов интерни пандан -{GGP}-, -{EGP}- је развијен од стране Интернет пионира предузећа -{Bolt, Beranek and Newman}- почетком 80-их година -{XX}- века. То је први пут званично описано као Интернет стандард у , -{Exterior Gateway Protocol (EGP)}-, објављен у октобру 1982. године. Овај нацрт документа је замењена у априлу 1984. године са , -{Exterior Gateway Protocol Formal Specification}-. Као и -{GGP}-, -{EGP}- се сада сматра застарело, пошто је протоколом -{BGP}-. Међутим и -{GGP}- и -{EGP}- су важан део историје -{TCP/IP}- рутирања.
Преглед операција
-{EGP}- је одговоран за пренос информација о доступности мреже између суседних рутера, који могу а не морају бити у различитим аутономним системима. Рад протокола -{EGP}- је донекле сличан раду протокола -{BGP}-. Сваки -{EGP}- рутер одржава базу података о томе које мреже су му доступне и на који начин може да дође до њих. Он шаље ове информације редовно сваком рутеру са којим је директно повезан. Рутери примају ове поруке и ажурирају своје табеле рутирања (базе података), а затим користе тако добијене информације за обавесте њима директно доступне рутере, итд. Информације о томе како да се дође до било које мреже пропагирају се целом интерном мрежом.
Процес размене информација о рутирању
Сам процес размене информација о рутирању укључује неколико корака у циљу откривања комшија, те постављања и одржавања комуникације. Укратко, то су следећи кораци:
Прибављање информација о суседима. Сваки рутер покушава да успостави везу са сваким од суседних рутера слањем -{Neighbor Acquisition Request}- поруке. Када сусед добије захтев, он може да одговори -{Neighbor Acquisition Confirm}- поруком да би обавестио пошаљиоца да је препознао захтев и да жели да се успостави веза или може одбити захтев одговарајући -{Neighbor Acquisition Refuse}- поруком. За потенцијалну -{EGP}- везу између два суседа сваки сусед мора прво да потврдно одговори на захтев.
Комшија Реацхабилити. Након стицања сусед, рутер проверава да ли комшија је доступна и функционише правилно на редовној основи. Ово се врши слањем ЕГП Поздрав поруку сваком комшија за које је веза била успостављена. Комшија одговоре са сам Чули сте (ИХУ) поруку. Ове поруке су донекле аналогна БГП кеепаливе поруку, али се користе у парова.
Мрежа Реацхабилити ажурирање. рутер шаље Анкета поруке на редовној основи да сваки од њених суседа. Комшија одговара са Ажурирање поруку која садржи податке о мрежама да је у стању да достигне. Ове информације се користе за ажурирање табеле усмеравања од уређаја који је послао анкету. Комшија може одлучити да прекине везу (која се зове комшија де стицања) слањем прекид поруку, сусед одговара прекиду ватра (призна) поруку.
Као што сам поменуо раније, примарна функција у раним Интернет је за повезивање периферних рутера или групе рутера на Интернет језгра. Стога је пројектован под претпоставком да је био повезан Интернетворк као хијерархијског стабла, са Цоре као роот. ЕГП није дизајниран да произвољне топологије аутономних система БГП као што су, и не може да гарантује одсуство рутирања петљи уколико такве постоје у петље повезивање суседних рутера. Ово је део разлога због БГП је потребно да се развија као интернет преселила у више произвољне структуре аутономни систем веза, сада је у потпуности заменио ЕГП.
Пријављивање грешака
Порука о грешци је такође дефинисана и она је слична нотификационој поруци () протокола -{BGP}- када је реч о улози и структури. Она може да буде послата од стране комшије као одговор на пријем -{EGP}- поруке у случајевима када сама порука има проблем (као што су погрешна дужина поруке или неочекиван податак у неком пољу) или када је потребно указати на проблем у начину коришћења поруке (као што су претерано чести пријеми поруке -{Hello}- или -{Poll}-). За разлику од нотификационе поруке протокола -{BGP}-, -{EGP}- рутер не мора да раскинете везу када шаљете поруку о грешци.
Види још Протокол унутрашње капије Протокол граничне капије Протоколи рутирања
Спољашње везе -{TCP/IP Exterior Gateway Protocol (EGP)}- -{EGP Overview by The TCP/IP Guide}- -{EGP}- -{EGP}-
Категорија:Интернет протоколи Категорија:Интернет стандарди