Северна лига (пуно име: Северна лига за независност Паданије; ) је италијански парламентарни политички покрет федералистичке оријентације.

Историја

Почетак

Дана 4. децембра 1989. створен је „Покрет Северна лига“ као унија више странака са севера Италије.

Покрет истиче се у наредним годинама, као један од најважнијих у северној Италији, што доводи њихове кандидате на неколико локалних власти, од којих неке веома важне као град Милано.

Године 1992, Северна лига успева да добије 80 места у италијанском парламенту у Риму: 25 сенатора и 55 депутата.

Коалиција са десницом

Поводом општих избора у марту 1994, Северна лига склапа коалицију са бизнисменом Силвијем Берлусконијем, који је осново партију под називом Форза Италија(в.Напред Италијо), а обе су заједно формирале коалицију десног центра "Пол Слободе". Берлускони међутим води две коалиције с којим је створио владу, једну на северу (Пол Слободе) са Лигом, а другу на југу са Националном Алијансом и Хришћанско-демократским центром (Пол доброг управљања). Такво стање нестабилности води врло брзо до распада коалиције и изласка Лиге из владе, која након мало времена пада.

Сепаратистичке тензије 1996.

Током избора 1996, Северна лига се кандидовала самостално и освојила рекордних 10,4% гласова у земљи, што је значило 87 посланика. Ова одлука је казнила нову Берлусконијеву коалицију десног центра и фаворизовала победу нове коалиције левог центра, под називом -{L'Ulivo}-(Маслина), коју је предводио Романо Проди. Због јаке подршке бирача (30% у Венету, 25% у Ломбардији), 15. септембра 1996, Северна лига,je радикализовала свој положај, предложила отцепљење северне Италије и сазвала демонстрације дуж реке По, које су се завршиле у Венецији са провокативним прогласом независности Паданије са стране лидера Лиге Умберта Босија:

Нова коалиција са десницама

У наредним изборима Лига је трпела сталан пад одазива бирача (2001 освајавши једва 3,9% гласова), што је приморало странку да се врати у погодбу са партијама десног центра. На изборима 2001, Лига је учествовала на изборима у коалицији "Кућа слобода", која је победила изборе и формирала нову владу.

На европским изборима 2004 и на регионалним 2005, Лига се опоравила од изборног колапса и добила прво 4,9%(2004) па 5,6%(2005) укупних гласова.

На националним изборима за Скупштину 2006. године, Лига је освајила 4,5% преференција, иако ће десничарска коалиција изгубити те изборе.

На општим изборима 2008. Лига се представила у коалицији са Народом слободе и Покретом за аутономију Југа.

Овај пут долази до одлучног пораста: 8,30% гласова за Дом посланика и 8,06% за Сенат.

У влади: 2008—2011

Године 2010. на регионалним изборима, Лига добија 35,5% гласова у Венету и укупно више од 9% гласова на националном нивоу. Добија чак унутар десничарске коалиције места председника Венета и Пијемонта. Лега је до краја подржавала владу Силвија Берлусконија која је међутим пала у новембру 2011.

Монтијева влада, Босијева оставка и избори 2013.

После пада Берлусконија, проф.др. Марио Монти је формирао нову технократску владу. Северна лига је одбила да подржи ову владу и прешла је у опозицију.

Међутим откриће финансијских малверзација почетком априла 2012. је изазвало оставку историјског лидера и секретара Умберта Босија.TMNews - Bossi si è dimesso da segretario della Lega , Приступљено 25. 4. 2013.

На изборима 2013. Лига је поново изашла у коалицији са партнерима из десног центра. Обележила је јак пад бирачког тела и освојила 4,1% гласова у Дому и 4,3% у Сенату. Међутим успела је да победи регионалне изборе за председника Ломбардије где је Лигин кандидат био нови секретар Роберто Марони.

Ставови Тренутно, Северна лига брани пројекат фискалног федерализма и противи се ратификацији Лисабонског споразума. Промовише борбу против екстраевропске(а потајно и европске) имиграције у Италији.

Позната је по својим антимуслиманским ставовима и била је једна од ријетких странака у Италији која се противила НАТО бомбардовању Србије, проглашењу независности Косова и учествовању Италије у НАТО агресији на Либију. Интересантно је такође што је председник Лиге у Европском Парламенту Марио Боргецио поводом хапшења генерала Младића, изјавио да за њега он није ратни злочинац него патриота, да је процес против њега политичко насиље и да су Срби могли зауставити продирање ислама у Европу.http://247.libero.it/bfocus/59129/onlinereg13117626/borghezio-mladic-patriota-serbi-potevano-fermare-islam/

Галерија

Изборни резултати Гласови%Посланичка местаЕвропски избори 1984. (Покрет Северна лига)164.1150,470Европски избори 1989.636.2421,832Избори 1992.<small>Дом посланика3.395.3848,6555<small>Сенат2.732.4618,2025Избори 1994.<small>Дом посланика3.235.2488,36117<small>Сенатунутар коалиције „Пол слободе"-60Европски избори 1994.2.162.5866,566Избори 1996.<small>Дом посланика3.776.35410,0759<small>Сенат3.394.73310,4127Европски избори 1999.1.391.5954,494Избори 2001.<small>Дом посланика1.464.3013,9430<small>Сенатунутар коалиције „Кућа слобода"-17Европски избори 2004.1.615.8344,964Избори 2006. (листа ЛН-МпА)<small>Дом посланика1.747.7304,5826<small>Сенат1.530.6674,4814Избори 2008.<small>Дом посланика3.026.8448,360<small>Сенат2.644.2488,126Европски избори 2009.3.126.915 10,29Избори 2013.<small>Дом посланика1.390.1564,0818<small>Сенат1.328.5554,3318Европски избори 2014.1 688 197 6,155

Референце

Категорија:Политичке странке у Италији Категорија:Италијански иредентизам