Епитет (из грчког -{ἐπίθετον [epítheton]}- — епитетон, неутрално од -{ἐπίθετος [epíthetos]}- — епитетос — „атрибуирано, додато”) је реч (најчешће придев) која стоји уз именицу и ближе је одређује, означавајући неку њену особину.
Атрибути У граматичком погледу то су атрибути. Примери: сиромашан човек, љубазна особа, лепа девојка, оловни облаци'. Овај последњи епитет „оловни” прелази у једну другу фигуру — метафору, јер, у ствари, представља скраћено поређење: „Облаци су тешки као олово = оловни облаци”.
Именице Не тако ретко епитет може бити и именица, која је, у ствари, поименичени придев. Примери: лепота девојка (лепа девојка), ђул (ружа) башта, спомен-чесма, див човек, итд. Под утицајем енглеског језика данас је оваквих епитета све више: интернет кафе, плазма телевизор, колор телевизор, контакт програм, бисер огрлица (уместо исправног бисерна огрлица), итд.
Прилози уз глаголе Поред придева и именица епитети су и прилози уз глаголе. Примери: стидљиво питати, громогласно причати, тихо беседити, силно запињати, итд.
Стални епитети Овим појмом означавамо епитете у народној књижевности, јер се увек понављају чак и онда кад очито не означавају праву особину. Тако, рецимо: љуба је вјерна и онда кад се из стихова види да је неверна, грло је бијело и код црног Арапина, његове су русе (плаве) косе; бритка сабља, тешка топузина, копље убојито, итд.
А кад чула Анђелија млада, Боље скаче на ноге лагане И пошета мало наприједа, Полу бритке узимала ћорде, Увија је свиленим јаглуком, Да бијеле не нагрди руке, Па ево је к два добра јунака. Увија се около јунака, Не удара да од Бога нађе! Не удара силна Благајлију, Него бана, свога господара, Удари га по десну рамену, Нагрди му у рамену руку. А завиче Страхинићу бане: „Анђе моја, да од Бога нађеш
Еpitheton ornans Украсни или стајаћи епитет је придев устаљен уз неку именицу да би поетска представа била што живља, потпунија и лепша. Код Хомера се рецимо појављују: брзоноги Ахил, сјајношлеми Хектор, у српској литератури бели двори, руса коса, царско грло.
Референце
Категорија:Лингвистика