Endotelini su proteini koji koji sužavaju krvne sudove i povišavaju krvni pritisak. Njihov uticaj je normalno u balansu da drugim mehanizmima. Ukoliko dođe do njihovog prekomernog izražavanja, oni doprinose visokom krvnom pritisku (hipertenzija) i bolesti srca.
Endotelini sadrže 21 aminokiselinu. Njih prvenstveno proizvodi endotel. Oni su vazokonstrikujući peptidi koji imaju ključnu ulogu u vaskularnoj homeostazi. Budući da su međi najjačim poznatim vazokonstriktorima, pokazano je da endotelini mogu da budu uzročnici vaskularnih oboljenja nekoliko organskih sistema, što obuhvata srce, opštu cirkulaciju i mozak.
Izoforme i distribucija po organima
Poznate su tri izoforme (-{ET}--1, -2, -3) sa različitim regionima izražavanja, i dva ključna tipa receptora, -{ETA}- i -{ETB}-. -{ETA}- receptori su nađeni u glatkim mišićnim tkivima krvnih sudova. Vezivanje endotelina za -{ETA}- uvećava vazokonstrikciju (kontrakciju zidova krvnih sudova) i zadržavanja natrijuma, što dovodi do povišenja krvnog pritiska. -{ETB}- je prvenstveno lociran na endotelnim ćelijama koje pokrivaju unutrašnjost krvnih sudova. Kad se endotelin veže za -{ETB}- receptore, dolazi do oslobađanja azot oksida (endotelni faktor relaksacije), natriureze i diureze (proizvodnje i eliminacije urina), i mehanizama koji snižavaju krvni pritisak. Oba tipa ET receptora su nađena u nervnom sistemu, gde posreduju neurotransmisiju i vaskularne funkcije.
Mozak i nervi
Receptori za endotelin su široko izraženi u telu. Oni su prisutni u krvnim sudovima i ćelijama mozga, horoidnom pleksusu i perifernim nervima. Kad je primenjen direktno na mozak pacova u pikomolarnim količinama kao eksperimentalni model moždanog udara, endotelin-1 uzrokuje snažnu metaboličku stimulaciju i epileptičke napade sa znatnim sniženjem dotoka krvi do tih moždanih regiona. Oba efekta su posredovana kalcijumskim kanalima.
Literatura
Spoljašnje veze
Категорија:Пептидни хормони Категорија:Хормони крвних судова