U biološkoj klasifikaciji, klasa () je naziv osnovne taksonomske kategorije i taksonomski rang. Drugi dobro poznati rangovi su život, domen, carstvo, razdeo/tip, red, porodica, rod, i vrsta. Klasa se u hijerarhiji nalazi iznad reda a ispod razdela (u botaničkoj nomenklaturi), odnosno tipa (u zoološkoj).
Sastav svake klase određuju taksonomisti. Često ne postoji tačan dogovor, i različiti taksonomisti zauzimaju različite pozicija. Ne postoje čvrsta pravila koja bi oni slijedili u opisivanju klasa, ali za poznate životinje verovatno postoji konsenzus. Na primer, psi su obično svrstani u tip hordata (životinje sa notohordom); u klasu sisara; u red zveri.
Istorija
Klasu kao poseban rang biološke klasifikacije koja ima svoje prepoznatljivo ime (i nije zvana samo rod najvišeg nivoa (genus summum)) prvi je uveo francuski botaničar Žozef Piton de Turnefor u svojoj klasifikaciji biljaka koja se pojavila u njegovim Eléments de botanique, 1694.
U onoj meri u kojoj je dostupna opšta definicija klase, ona je istorijski zamišljena kao obuhvatanje taksona koji kombinuju poseban stepen organizacije – tj. 'nivo složenosti', meren u smislu koliko su njihovi sistemi organa diferencirani u različite regione ili pod-organe—sa posebnim tipom konstrukcije, što je drugim rečima određeni raspored sistema organa. S tim na umu, sastav svake klase je na kraju određen subjektivnom procenom taksonomista. Često ne postoji tačan dogovor, sa različitim taksonomistima koji zauzimaju različite pozicije. Ne postoje objektivna pravila za opisivanje klase, ali za dobro poznate životinje verovatno postoji konsenzus.
U prvom izdanju svog dela Systema Naturae (1735), Karl Line je podelio sva tri svoja kraljevstva prirode (minerale, biljke i životinje) u klase. Samo u životinjskom carstvu Lineove klase su slične klasama koje se danas koriste; njegove klase i redovi biljaka nikada nisu imali za cilj da predstavljaju prirodne grupe, već da obezbede pogodan „veštački ključ“ prema njegovom Systema Sexuale, uglavnom zasnovanom na rasporedu cveća. U botanici se o klasama sada retko govori. Od prvog objavljivanja APG sistema 1998. godine, koji je predložio taksonomiju cvetnih biljaka do nivoa redova, mnogi izvori su radije tretirali više rangove od redova kao neformalne klade. Tamo gde su formalni rangovi dodeljeni, rangovi su svedeni na mnogo niži nivo, npr. klasa Equisitopsida za kopnene biljke, sa glavnim podelama unutar klase dodeljenim potklasama i nadredovima.
Klasa se smatrala najvišim nivoom taksonomske hijerarhije sve dok u ranom devetnaestom veku nisu uvedeni ogranci Žorža Kivjea, koje je Ernst Hekel prvi nazvao razdeo.Collins, A.G., Valentine, J.W. . .
Hijerarhija rangova
Kao i kod drugih kategorija, moguće je definisati:
Ime Značenje prefiksa Primer 1 Primer 2 Primer 3Klasifikacija po sistemu Naturae 2000. Natklasa () iznad Tetrapoda Klasa Mammalia Maxillopoda Sauropsida Potklasa () ispod Thecostraca Avialae Infraklasa () niže Cirripedia Aves Parvklasa malo, nevažno Neornithe
Vidi još Sistematika Kladistika Filogenija Taksonomija
Reference
Literatura
Brummitt, R.K., and C.E. Powell. . . Royal Botanic Gardens, Kew. Robert L. Carroll (1988) "Vertebrate Paleontology and Evolution." W. H. Freeman and Company, New York, Gaffney, Eugene S., and Peter A. Meylan. 1988. , 157–219. Oxford: Clarendon Press.
McKenna, Malcolm C., and Susan K. Bell (editors). 1997. Milner, Andrew. 1988. , 59–102. Oxford: Clarendon Press. Novacek, Michael J. 1986. "The skull of leptictid insectivorans and the higher-level classification of eutherian mammals". Bulletin of the American Museum of Natural History 183: 1–112. Sereno, Paul C. 1986. "Phylogeny of the bird-hipped dinosaurs (Order Ornithischia)". National Geographic Research 2: 234–56. Willis, K.J., and J.C. McElwain. 2002.
.
Wiley, Edward O. and Bruce S. Lieberman. 2011. "Phylogenetics: Theory and Practice of Phylogenetic Systematics, 2nd edn."
. (also available online at Gallica)
Spoljašnje veze
Категорија:Систематика Категорија:Номенклатура бактерија