Змијање је област у подручју планине Мањаче, односно уже подручје некадашње нахије Змијање, која је постојала у вријеме османске окупације.
Змијањска насеља Змијање обухвата дијелове општина Бањалука и Рибник.
Насеља горњег Змијања су: Стричићи, Стражице, Ситница, Локвари, Дујаковци, Лусићи, Соколово, Дубица, Горње Ратково и Доње Ратково.
Насеља доњег Змијања су: Добрња, Шљивно, Зеленци, Радманићи, Вилуси.
Историја Планински предио између Бање Луке и Мркоњић Града припадао је средњовековној жупи Земљаник, која се спомиње у повељи босанског бана Пријезде II из 1287. године. На неколико некропола стећака на том подручју као што су оне у Первану, Голешима, Павићима, Лусићима, Колима и Дујаковцима забележен је број од 70 до 180 стећака. То су велике некрополе сеоских општина или родова. На подручју жупе били су градови-утврђења у Вилусима, Бочцу и Крупи на Врбасу.
Змијање је потпало под османску власт падом градова у долини Врбаса од Јајца на север 1527/28. године. У првом периоду до 1540. ово подручје је припојено нахији Врховине у кадилуку Брод. У периоду између 1535—1540. када су Османлије прешле Саву нахија Змијање је припадала кадилуку Кобаш у Босанском санџаку. Смиривањем прилика одвојила се нахија Змијање као засебна. Први пута се помиње у дефтеру из 1541. године у саставу кадилука Кобаш. Од 1592. надаље је у бањалучком кадилуку. У првим годинама османске владавине нахија Змијање је захватала сав простор између реке Врбаса и Сане и планина Козаре, Димитора и Лисине изнад Мркоњић Града на југу. Нешто касније одвојена је нахија Тријебово на просторима око Мркоњић Града.
У османским пописима из 1541. и 1563/64. године примјетна је стабилност насеља и природан прираштај становништва у нахији Змијање. У међувремену основан је и манастир Залужје са двојицом калуђера. Имена у овој нахији неизмењена су до данас Породична имена наведена у пописима из половине 16. века сусрећу до новијих времена, што сведочи да је ова област касније била поштеђена већих промена. Исламизација у овај крај готово није продрла. У наведеним пописима забележена су свега четири случаја, а село Црљани је задржало до данас муслимански карактер. О даљој старини, тј. прошлости и пореклу средњовековног становништва на Змијању тешко је рећи нешто одређеније, али анализирајући разне историјске чињенице „има основа за тврдњу да су их ту Турци затекли”. Ипак, остаје и даље отворено питање да ли се ради о досељеницима из предтурског доба или можда о староседеоцима.
Становници Змијања су кроз цео раздобље османске владавине давали тзв. „сточарски данак“, тј. били су „филуриџије“, са кнезовима на челу. То је једина област у Босни и Херцеговини чији су становници задржали наведено звање и послије укидања филурије у другим крајевима, а познато је да такве повластице нису очуване у областима са млађим становништвом”. Према неким подацима становници у пописима с половине 16. века су православци, што подразумева Србе. У турско време су направљене четири цркве брвнаре, у Ситници, Шљивну, Колима и Крупи на Врбасу, за шта је одобрење, по легенди, добио Рајко од Змијања.Време, 15. јан. 1939, стр. 19. Дигитална народна библиотека
Након Другог свјетског рата, југословенске (комунистичке) власти су организовале планско расељавање становништва у неколико села доњег Змијања, пошто је цео крај незванично био познат као четнички. Становништво ових насеља се у значајно броју иселило у Војводину и Бању Луку, а делом и у Поткозарје, пошто је овај такође српски крај остао готово пуст после усташких и немачких покоља у Другом светском рату.
Као што је речено, огроман број становништва се иселио у Војводину, које је касније популарно названо „Осма офанзива“. Највећи број се населио у околини Сремске Митровице и Новог Сада. Данас у Каћу поред Новог Сада постоји Удружење грађана „Змијање“.
Знаменити Змијањци Змијањци спадају у ширу категорију Крајишника. Петар Кочић, српски књижевник Урош Дреновић, српски четнички војвода Од Змијања Рајко, српски хајдук Кнез Ратко, српски кнез
Види још Змијањски вез Мањача
Референце
Спољашње везе
Змијање Завичајно друштво „Змијање“ Удружење грађана „Змијање“ Још је жив Јабланов пастир. "Време", 11. феб. 1939, стр. 7. -{digitalna.nb.rs}-
Категорија:Области Републике Српске Категорија:Нахије