Рат Антонија и Октавијана, такође познат под називима Птолемејски рат, Антонијев грађански рат, Рат Истока и Запада или Завршни рат Римске републике је био оружани сукоб који се између 32. п. н. е. и 30. п. н. е. водио између Римске републике, односно Октавијана и његових присталица на једној, те Птолемејског Египта и присталица римског политичара Марка Антонија на другој страни. Завршио је Октавијановом побједом након које је Египат анектиран као римска провинција, и тиме и у политичком смислу завршио хеленистички период на Блиском истоку. Њиме су окончани и вишедеценијски грађански ратови те створени услови да Октавијан постепено стари републикански режим трансформише у Римско царство и успостави еру дуготрајног мира и просперитета познату као -{pax romana}-.

Позадина Августов грађански рат је израз којим се понекад описују грађански ратови у Риму вођени у двије деценије након смрти Јулија Цезара, а у којима је једна од зараћених страна био његов нећак и усвојени син Октавијан, касније познат као Август. Он је у њима успио поразити све своје противнике те дотадашњу Римску републику трансфомисати у Царство.

Кад је Цезар убијен, у марту 44. п. н. е., Октавијан се с војском налазио крај Аполоније, у данашњој Албанији. Имао је тада свега 18 година и био је често потцењиван од стране осталих својих конкурената у борби за власт. Међутим, користећи се статусом Цезарова насљедника, вратио се у Италију и формирао своју војску од Цезарових ветерана. У Риму је затјекао главне Цезарове убице, заговорнике Републике, Брута и Касија, који су у међувремену ојачали свој утицај.

Након кратког раздобља напетости, па и отвореног непријатељства познатог као Мутински рат, формира с главним Цезаровим сарадницима Марком Антонијем и Лепидом савез познат као Други тријумвират, те отпочињу прогон оних који су били умијешани у атентат на Цезара.

Након тога окрећу се на Брута и Касија који су побјегли на исток, а што доводи до тзв. Ослободилачког грађанског рата. Код Филипа, у Грчкој, Антоније и Октавијан су побиједили војску републиканаца, а Брут и Касије извршавају самоубиство, 42. п. н. е.. Октавијан се враћа у Рим, а Антоније одлази у Египат, гдје склапа, прво формални, а потом и лични (интимни) савез с краљицом Клеопатром, бившом љубавницом Јулија Цезара и мајком његова сина Цезариона. Управљање римским провинцијама дијели се на начин да Октавијану припада Запад, а Антонију Исток.

Антоније започиње војне походе на истоку, уз све јачу интимну везу с Клеопатром. За то вријеме Октавијан склопио много корисних савеза у Риму, угушио сицилијански устанак Секста Помпеја, тиме јачајући своју моћ, те све више оптужује Антонија да се сувише удаљује од Рима, створивши прејаке везе с Египтом и његовом краљицом. Напетости између Октавијана и Антонија доводе и до краткотрајног рата Октавијана и Марковог брата Луција.

Покушавајући да спаси савез с Антонијем, Октавијан чак удаје за њега своју сестру Октавију, али упркос томе осјећа се да све више расту напетости између дојучерашњих савезника и сарадника. Ситуација се из дана у дан погоршава, а кад је Антоније на крају узео Клеопатру за жену, а био је ожењен Октавијановом сестром, 32. п. н. е. Октавијан објављује рат њему и Клеопатри. Рат се рјешава 31. п. н. е., у поморској бици код Акцијума, на западној обали Грчке. Након што је много бродова изгорјело и много војника с обје стране изгинуло, Октавијанова флота побијеђује флоту Антонија и Клеопатре па ови бјеже за Египат. Октавијан креће за њима у потјеру, те се након неколико мјесеци искрцао у Александрији и поразио остатке Антонијевих снага. Након тога су Антоније и Клеопатра извршили самоубиство, 30. п. н. е.. Египат је постао римска провинција.

Општа јединственост овог Римског грађанског рата је његова историјска јединственост. Никада у тако маленом временском раздобљу током грађанског рата није било тако много зараћених страна које су посједовале своју војску. Ако се поглед усмјери на тих цијелих четрнаест година налази се свекупно 6 војски са својим вођама које су водиле рат против својих осталих конкурената. То су били: Римски Сенат, Октавијан, Лепид, Марко Антоније, Помпеј млађи, Брут и Касије.

Сви они су у минимално једној фази рата овог покушали војно ликвидирати све остале. Послије коначне побједе August постаје милостив према својим пораженим противницима. Лепид је постао врховни римски свештеник (-{pontifex maximus}-), Сенат је добио право изгласавања опозива цара, двоје дјеце Клеопатре и Марка Антонија су постали вазални краљеви на Блиском истоку, а даљи мушки потомак Помпеј се пуно касније оженио кћерком цара Клаудија. Једине беспоговорне жртве су биле Брут и Касије због свог убиства Цезара.

Види још Римски грађански ратови

Референце

* Категорија:Римски грађански ратови Категорија:Ратови Римске републике