Кирена (град)

Кирена ( [-{Kyrḗnē}-]) била је древна грчка колонија у данашњој Либији, најважнији и најстарији од пет грчких градова у тој регији. По њој је источна Либија добила свој класични назив Киренаика који се одржао до данашњих дана.

Кирена се налази у плодној долини у висоравни Ел Џабал ел Ахдар. Названа је по извору Кире, којег су Грци посветили Аполону. Град је најпознатији као седиште познате филозофске школе коју је у 3. веку п. н. е. основао Аристип, следбеник Сократа.

Историја

Људи су живели у Киренаики још од доба палеолита. Постоје неки докази о насељима у пећинама испод Акропоља који могу претходити грчком насељавању. Могуће је да су Минојци и Микењани посетили Кирену у бронзаном добу, јер се налази на најлакшем морском путу од Егеја до Египта, али једини археолошки докази за то су одвојени налази малог минојског олтара и минојског печата, који су можда донети касније.

Оснивање Грчки мит који је први забележио Пиндар почетком 5. века пре нове ере казује причу да се бог Аполон заљубио у ловкињу Кирену и довео је у Либију, где је родила сина Аристаја. Грчка историјска предања, забележена у Херодотовим „Историјама“ и у натпису из 4. века п. н. е. пронађеном у Кирени, кажу да је група критских Грка, који су протерани из Спарте и населили се на острву Тера, основала Кирену 631. године п. н. е, под вођством Бата I, на наговор Делфског пророчанства . Нека предања кажу да су досељеници напустили Теру због глади, друга због грађанског рата. Већина каже да су се колонисти прво населили на острву код Азириса (источно од Дерне) пре него што су се преселили у Кирену. Историчност ових наратива је неизвесна, посебно идеја да је Тера била једини „матични град“ Кирене. Односи са другим градовима, као што су Спарта и Самос , поменути у наративима о оснивању, нису сигурни.

Археолошки докази са локалитета, посебно керамички налази, потврђују да је грчко насељавање почело средином седмог века пре нове ере. Ова рана грнчарија потиче из Тере, Спарте и Самоса, али и са Родоса. Првобитно подручје насељавања био је гребен који се протезао источно од Акропоља до агоре, али се град брзо ширио ка истоку. Светилишта Аполона северно од Акропоља, Деметре на југу и Зевса на истоку датирају из 7. или 6. века п. н. е. Археолошки докази показују да је неколико других локалитета у Киренаики, као што су Аполонија, Еусперида и Таухеира (данас Бенгази и Токра), насељени у исто време када и Кирена.

Архајски период Након оснивања, градом је владао низ монарха који су потицали од Бата I. Током 6. века п. н. е., Кирена је израсла и постала најмоћнији град у региону. У првој половини 6. века пре нове ере, Бат II је подстицао даље грчко насељавање у граду, посебно са Пелопонеза и Крита. То је изазвало сукоб са староседелачким Либијцима, чији је краљ Адикран затражио помоћ од Египта око 570. године пре нове ере. Фараон Апријес је покренуо војну експедицију против Кирене, али је одлучно поражен у бици код Ирасе. мини|Аркесилај II надгледа мерење силфијума за извоз, на лаконском киликсу, око 565-560. године п. н. е. Према Херодоту, сукоб са краљем Аркесилајем II „Суровим“ (око 560-550. п. н. е.) навео је његову браћу да напусте град и оснују град Барку на западу. Археолошки докази показују да грчко присуство у Барки претходи овом оснивању, датирајући још из 7. века п. н. е. Аркесилаја су поразили и убили Баркани и Либијци у бици код Леука, а наследио га је његов син Бат III (око 550-530. п. н. е.), под којим је Кирена наставила да пати од континуираних унутрашњих сукоба. Ово је решено реформом градских закона коју је спровео Демонакс из Мантинеје. Чини се да су ове реформе ограничиле ауторитет краља на верска питања, дале политичку моћ киренском народу и поделиле Кирењане на три племена. Могуће је да је такође посредовао у миру са Барком и увео суђење борбом.

Батов син, Аркесилај III (око 530-515. п. н. е.), покушао је да поништи Демонактов устав и био је протеран у егзил. Вратио се са војском са Самоса и повратио контролу, али је поново био приморан да побегне и убијен је код Барке. Његова мајка Фертиме се обратила ахеменидском гувернеру Египта, Аријанду, који је опсео и опљачкао Барку 515. п. н. е. Према Херодоту, Аријанд је провео своје трупе кроз Кирену, а затим, кајући се што није искористио прилику да освоји Кирену, покушао да се врати, али је спречен. Прича је чудна; могуће је да су град заправо освојили Персијанци. Пронађени су остаци спољашњег храма који су Персијанци уништили у то време.

Класични период мини|Зевсов храм, Кирена У 5. веку п. н. е, можда као последица персијске интервенције, утицај Кирене на друге грчке градове у Киренаики изгледа да се учврстио у институционализовану политичку контролу. Град је био просперитетан, а изградња Аполоновог храма, Зевсовог храма, Деметриног храма и грађевина на агори датира из тог времена. Главни локални извоз Кирене кроз већи део њене ране историје била је лековита биљка силфијум, која је можда коришћена као средство за побачај ; биљка је била приказана на већини киренских новчића. Силфијум је био толико тражен да је до краја 1. века нове ере био убран до истребљења. Кирена је такође зарађивала од узгоја коња и претоварне трговине између Египта, Егеја и Картагине. Била је место искрцавања за Грке који су желели да посете пророчиште Амона у Сиви.

Аркесилај IV је победио у трци двоколица на Питијским играма 462. године п. н. е. и на Олимпијским играма 460. године п. н. е, у чију прославу је Пиндар написао Четврту и Пету Питијску оду. Након ове победе, организовао је нови талас грчког насељавања у Еуспериди. Међутим, неко време након тога, киренска монархија је укинута под нејасним околностима, а гробница његовог претка Бата I је уништена. Кирена је пружила уточиште остацима атинске војске коју су Персијанци поразили у Египту 454. п. н. е. У наредним годинама, чини се да је Барка постала доминантан град у региону и Кирена је редовно била у сукобу са другим грчким градовима Киренаике и са Либијцима. Током Пелопонеског рата, спартанске снаге које су путовале на Сицилију 414. п. н. е. биле су доведене у Киренаику због неповољних ветрова, а Кирена им је обезбедила две триреме и пилоте да их воде до Сицилије.

Пред крај 5. века п. н. е, извесни Аристон је преузео контролу над градом, погубио пет стотина водећих Киренаца и протерао друге. Могуће је да је покушао да успостави радикалну демократију по атинском моделу. Група од 3.000 Месенијаца које су Спартанци протерали из Наупакта стигла је у Кирену 404. године пре нове ере и придружила се прогнаницима, али су скоро сви погинули у бици, након чега су се киренејски прогнаници и следбеници Аристона помирили. Преживели Месенијани су се населили у Еухеспериди. Постоје неки знаци да се грађански сукоб наставио током наредног века.

Током 4. века п. н. е, Кирена се сукобила са Картагином око Сирта и транссахарских трговачких путева који су се тамо завршавали. Граница је успостављена код Филенских олтара. Кирена је можда проширила своју контролу и на исток до Катабатме Магне. Кирена је изградила ризницу у Делфима између 350. и 325. године пре нове ере. Када је Александар Велики освојио Египат 331. године пре нове ере и кренуо на запад да посети пророчиште у Сиви, Киренејци су послали амбасаду да изјаве своје пријатељство; нису дошли под македонску контролу. Натпис бележи да је током глади крајем 320-их, Кирена послала преко 800.000 медимнија жита (око 40.000.000 литара ) градовима Грчке и македонској краљевској породици.

Хеленистички период десно|мини|Бронзана глава из Кирене у Британском музеју (300. п. н. е.). Спартански вођа плаћеника, Тиброн, удружио је 324. п. н. е. снаге са киренским и барканским прогнаницима на Криту и извршио инвазију на Киренаику, освојивши киренску луку и приморавши Кирену да прихвати његову власт. Међутим, један од његових официра, Мнасиклес, пребегао је Киренејцима и помогао им да протерају Тибронове трупе и поврате луку. Кирена је ушла у савез са са Либијцима и Картагињанима, али се Тиброн вратио 322. п. н. е. и поразио их. У Кирени је дошло до демократске револуције, а прогнани аристократи су се обратили Птолемеју I Сотеру за помоћ. Птолемеј је послао свог генерала Офела да окупира град и успоставио је нови устав за град, који је забележен на великом натпису, који је био у великој мери олигархијски и којим је резервисао сталну улогу за себе у градској администрацији. Остале македонске вође су признале град као део Птолемејског царства Трипарадским споразумом 321. године п. н. е. Киренски побуњеници су покушали да протерају птолемејски гарнизон 313. године п. н е., али је Птолемеј послао појачање које је угушило побуну. Офел је 308. п. н. е, повео киренске и атинске трупе на запад да се придруже нападу Агатокла из Сиракузе на Картагину и одмах је убијен. лево|мини|Новац Магаса као краља Кирене, око 282/75 до 261. године пре нове ере. Кирена се поново побунила против Птолемеја око 305. године п. н. е. Контролу је 300. године пре нове ере поново успоставио Птолемејев пасторак Магас. Након Птолемејеве смрти 282. године пре нове ере, Магас је одбио да се покори свом полубрату Птолемеју II и крунисао се за краља до 276. године п. н. е. Оженио се Апамом, ћерком селеукидског краља Антиоха I, и помогао му у неуспешној инвазији на Египат током Првог сиријског рата. Записи указују на озбиљну инфлацију цена хране и велику кампању прикупљања средстава, вероватно за поправку градских зидина. Након његове смрти, Апама је позвала македонског принца, Деметрија Лепог, да се ожени њеном ћерком Береником и преузме престо, али је он убијен након кратког сукоба са Береником. Удала се за Птолемеја III 246. године пре нове ере, враћајући Кирену под птолемејску контролу. У том процесу, град Еусперид је уништен и поново основан као Береника, а градови Киренаике су формирали федерацију, названу Пентаполис, која је кувала сопствени новац. Уставне реформе које су спровели двојица Аркађана, Екдел и Демофан, такође могу припадати овом периоду. мини|Гимназија у Кирени. Кирена је сведена на статус поданика, постављен је гарнизон, а низ птолемејских дворјана постављен је за градско свештенство Аполона . Кирена је поново успостављена као посебно краљевство за Птолемеја VIII 163. године пре нове ере након што су га његова браћа и сестре протерали из Египта. Град се побунио против њега, али је поражен. Могуће је да је он у то време доделио киренској луци, Аполонији, независност од Кирене, као награду за лојалност. Птолемеј се ангажовао у широком грађевинском пројекту у граду, укључујући изградњу монументалне гимназије. Такође је имао написан тестамент којим је обећао Кирену Римској републици у случају да умре без наследника. Међутим, повратио је контролу над Египтом 145. године п. н. е. У династичким сукобима који су уследили, Кирена је вероватно остала под контролом Птолемеја VIII, а затим Птолемеја IX. Изгледа да је дата ванбрачном сину Птолемеја VIII, Птолемеју Апиону, као посебно краљевство око 105-101. године п,. н. е. Апион је саставио сличан тестамент као и његов отац, а територија је прешла посед Рима када је он умро без наследника 96. године п. н. е.

Град је постао важан јеврејски центар током хеленистичког периода. Аутор деутероканонске Друге књиге макавејске каже да је она сажета од пет томова који је написао хеленизован Јеврејин по имену Јасон из Кирене, који је живео око 100. године пре нове ере.

Римски период мини|Мермерна биста цара Антонина Пија(владао 138–161. године), из куће Јасона Великог у Кирени, сада у Британском музеју у Лондону