250пКаријера70п|Застава Немачке царске морнарицеНемачко царствоПостављена:15. октобра 1914.Поринута:1. новембра 1914.У служби од:13. фебруара 1915.Судбина:Растављена 3. фебруара 1920. Главне карактеристикеТонажа:на површини 127 -{t}- (140 кратких тона), испод површине 142 -{t}- (157 кратких тона)Дужина:92 стопа 2 инче (28,09 -{m}-) Ширина:10 стопа 6 инчи (3,20 -{m}-)Газ: 9 стопа 10 инчи (3,00 -{m}-)Погон:1 × пропелерско вратило 1 × Дајмлер четвороцилиндричан дител мотор, 60 -{bhp}- (45 -{kW}-) 1 × Сименс-Шукертов електрични мотор, 120 -{shp}- (89 -{kW}-)Брзина:на површини 6,47 чворова (11.98 -{km/h}-), на површини 5,51 чворова (10.20 -{km/h}-),Макс. дужина пловидбе:на површини 1.650 наутичких миља при брзини од 5 чворова (3,060 -{km}- при 9,3 -{km/h}-), испод површине 45 наутичких миља при брзини од 4 чворова (83 -{km}- при 7,4 -{km/h}-)Посада:1 официр + 13 морнараНаоружање:2 × 45 -{cm}- (17,7 инчи) торпедне цеви 2 × торпеда 1 × митраљез од 8 -{mm}- (0,31 инчи)
-{SM UB-2}- је била немачка подморница типа -{UB I}- Немачке царске морнарице за време Првог светског рата. Током своје каријере потопила је једанаест бродова, а растављена је у Немачкој 1920.
-{UB-2}- је поручена октобра 1914, а поринута је месеца новембра у немачком бродоградилишту „-{Germaniawerft}-“ и Килу. -{UB-2}- је била нешто више од 92 стопе (28 -{m}-) дугачка и тежила је између 127 и 142 тоне (140 и 157 кратких тона) у зависности да ли је била на површини или потопљена. Носила је два торпеда смештена у две торпедне цеви и била наоружана митраљезом постављеним на палуби. Поринута је и пуштена у рад је као -{SM UB-2}- фебруара 1915.
-{UB-2}- је била једина подморница своје класе која није транспортована у Антверпен преко железнице, већ је пребачена морем у луку Зебриж у којој је била стационирана Фландријска флотила. Под командом Вернера Фирбрингера, -{UB-2}- је потопила једанаест британских бродова тешких укупно 1.374 бруто тона. Додељена је Балтичкој флотили марта 1916. у којој је присуствовала обукама децембра исте године. На крају рата, -{UB-2}- је оцењена неподесном за пловидбу и није се могла предати у Харвич са осталим немачким подморницама. Остала је у Немачкој у којој је била растављена од стране трговачког предузећа „-{Stinnes}-“-а фебруара 1920.
Изградња и пројектовање Након што је Немачка армија брзо узнапредовала дуж обала Северног мора у најранијој фази Првог светског рата, Немачка царска морнарица нашла се без одговарајућих подморница којима би могла контролисати обалама у близини обале Фландрије. Из пројекта број 34, који је започет средином августа 1914, настао је модел типа -{UB I}- који је представљао малу подморницу која је могла да се испоручи железницом до луке где се опет могла брзо монтирати. Због ограниченог капацитета пруге, модел -{UB I}- је морао уступити место пловилу дугачком отприлике 92 стопа (28 -{m}-) са тежином од око 125 тона (138 кратких тона) и са две торпедне цеви у себи. -{UB-2}- је била део почетне расподеле која броји осам подморница — од -{UB-1}- до -{UB-8}- — поручених 15. октобра од „-{Germaniawerft}-“-а из Кила, тек нешто мање од два месец дана након што је отпочет програм стварања нове класе пловила.
-{UB-2}- је поринута од стране „-{Germaniawerft}-“-а дана 1. новембра, поставши тако једно од прва два пловила своје класе које се покренуло. Уведена је у службу у Килу 13. фебруара 1915. Када је завршена, -{UB-2}- је била 92 стопе и 2 инча (28,09 -{m}-) дугачка, 10 стопа и 6 инчи (3,20 -{m}-) широка, а њен газ је износио од 9 стопа и 10 инчи (3,00 -{m}-). Имала је један Дајмлеров четвороцилиндрични дизел-мотор од 60 коњских снага (45 -{kV}-) намењен за повшинско кретање и један Сименс-Шукертов електрични мотор од 120 коњских снага на вратилу (89 -{kW}-) за подводно кретање; оба су била прикључена за једно пропелерско вратило. Њена максимална брзина при површинском кретању је износила 6,47 чворова (11,98 -{km/h}-), а при подводном 5,51 чворова (10,20 -{km/h}-). На умереним брзинама, могла је да преплови и до 1,650 наутичких миља (3,060 -{km}-) на површини пре допуњавања горивом, а под водом и до 45 наутичких миља (83 -{km}-) пре поновног пуњења батерија. Као и све подморнице класе, и -{UB-2}- је била у могућности да зарони у дубину , а могла је да нестане са површине у року од 33 секунде.
-{UB-2}- је била наоружана са два торпеда од 47 -{cm}- смештена у две торпедне цеви. Такође, била је опремљена једним митраљезом на палуби калибра од 8 -{mm}- (0,31 инчи). Стандардна посада се састојала од једног официра и тринаест морнара.
Каријера Дана 10. фебруара под командом 26-огодишњег капитен-лајтанта Вернера Фирбрингера, пореклом из Брауншвајга, подморница је ушла у службу Немачке царске морнарице под ознаком -{SM UB-2}-, претходно прошавши кроз испитну пловидбу у домаћим водама.
-{UB-2}- је испловила из Немачке упутивши се за Фландрију да би се придружила Франдријској флотили 10. маја 1915, поставши тако једина подморница у флотили која није испоручена у Антверпен путем железнице. У тренутку када се придружила флотили, Немачка је била усред своје прве подморничке офанзиве започете још у фебруару. Током ове кампање, непријатељска пловила у дефинисаној немачкој ратној зони, која је опколила све воде око Уједињеног Краљевства (укључујући и канал Ламанш), требало је да се потопе. Пловила неутралних земаља није требало да се нападају, осим у случају да су се дефинитовно могла идентификовали са непријатељским пловилима које плове под лажном заставом.
Операције подморница Фландријске флотиле у почетку су биле ограничене на патролирање у Хоофдену, јужном делу Северног мора између Уједињеног Краљевства и Холандије. Дана 9. и 10. јуна, док су патролирале у том пространству од 50 до 60 наутичких миља (93 — 110 -{km}-) југоисточно од Лоустофта, -{UB-2}- је потопила шест британских рибарских бродова, чија је заједничка бруто тонажа била ипод 300 -{GRT}-, од чега је највише отпадало на -{Intrepid}--а који је тежио 59 тоне.-{Helgason, Guðmundur. Ships hit during WWI: Britannia, Edward, Laurestina, Quivive, Welfare, Intrepid. U-Boat War in World War I. Uboat.net.}- Приступљено дана 23. јануар 2011. Свих шест рибарских бродова, чија су једра по традицији била црвена, било је заустављено, да би се на њих укрцала посада из -{UB-2}- која их је потом потопила експлозивом. Информација на вебстајту је преузета из:
thumb|left|Већина жртава -{UB-2}- су биле рибарски бродови, традиционално опремљени црвеним једром. Након што је крајем јуна сестринска подморница -{UB-6}- заобишла бивше британске против-подморничке мреже и мине у Па-де-Калеу, пловила флотиле су почела да патролирају западним Енглеским каналом. Убрзо су јој се у патролирању канала придружиле -{UB-2}-, -{UB-5}- и -{UB-10}-. Иако ниједна од њих није потопила ниједан брод, по успешном завршетку свог путовања доказали су оправданост у победу над британским противмерама у мореузу Па-де-Калеу.
Дана 28. августа, патролирајући у области Кортон-Јармута, -{UB-2}- је потопио британски рибарски пароброд -{Miura}--у. С тежином од 297 тона, -{Miura}- је надмашила -{Intrepid}--а као највеће пловило потопљено до тада од стране -{UB-2}-.-{"1132855" (Miura)". Miramar Ship Index. R.B. Haworth.}- Приступљено 27. јануар 2011. Почетком следећег месеца, -{UB-2}- је потопила још два рибарска брода који су се налазили 44 наутичке миље (81 -{km}-) источно-североисточно од Лоустофта: -{Constance}--а од 57, као и -{Emanuel}--а од 44 тоне. Три дана касније, -{UB-2}- је потопила још једну рибарску лађу -{Boy Ernie}--а источно од Кромера. Као и у случају шест бродова потопљених у јуну, и ова три су била заустављена од стране -{UB-2}- и потопљена експлозивом.
Немачка подморничка офанзива је обустављена 18. септембра од стране шефа Адмиралштаба, адмирала Хенинга фон Холцендорфа, као одговор на америчке захтеве након што су немачке подморнице потопиле у мају 1915. -{Cunard Line}--ов пароброд -{RMS Lusitania}--у, као и остала тежа пловила у августу и септембру. Према Холцендорфовој директиви, све подморнице морале су напустити Енглески канал и Келтско море, а захтевано је још уз то да се сва дејства у Северном мору спроведу строго по прописима вођења морских ратова. И стварно, UB-2 није потопио ниједно пловило више од шест месеци.
Немачка царска морнарица започела је своју другу подморничку офанзиву фебруара 1916, објавивши, између осталих одредаба, да сва непријатељска пловила у ратној зони треба уништити без икаквог упозорења. Дана 26. фебруара 1916. -{UB-2}- је потопила теретни брод -{Arbonne}-, што је представљало последњи ратни успех за њу. Поменути британски пароброд — највећи брод икада потопљен од стране -{UB-2}-— потонуо је са свих четрнаест чланова своје посаде.
Почетком марта, капитенлајтнант Фирбрингер је смењен и на његово место је доведен бивши командант -{UB-13}-, капитенлајтнант Карл Нојман, који је био у истој кадетској класи као и Фирбрингер. Фирбрингер, који је наставио да командује над шесторо осталих подморница, био је одговоран за потапање скоро 100.000 тона испоруке намењене Британцима. Године 1933. објавио је мемоаре у којима је описао своју подморничку службу за време рата, -{Alarm! Tauchen!!: U-boot in kampf und sturm}- [Пажња! Урањамо!!. Подморница у борби и удару], обухвативши у њима преглед своје каријере, укључујући и време проведено у -{UB-2}-.
Од почетка фебруара, Фландријска флотила је почела да прима новије и веће типове подморница -{UB II}-. -{UB-2}- је пребачен у Балтичку флотилу око недељу дана након што је Нојман преузео команду. Познато је да су пловила Балтичке флотиле била стационирана у Килу, Данцингу и Либауу, али где је -{UB-2}- била стационирана у то време, наши извори ћуте. Док је била у Балтичкој флотилу, подморница је променила променила команданте. Нојмана је у априлу сменио оберлајтант Томас Бибер, кога је опет у јулу сменио такође оберлајтант Харалд Кејзерлингк. Почетком децембра, Кејзерлингк је добио прекоманду у -{UB-36}-, а -{UB-2}- је било додељено да врши дужности везане за обуку. Према ауторима Р. Х. Гибсону и Морису Прендрегасту, подморнице означене за тај задатак у ствари представљају „истрошена пловила“ неподесна за употребу.-{Gibson and Prendergast, pp. 57.}-
На крају рата савезници су захтевали од Немачке да им предају све своје подморнице у Харвич. -{UB-2}- је била једна од осам подморница која се сматрала неподесном за пловидбу, те јој је дозвољено да остане у Немачкој.Gibson and Prendergast, pp. 331-32. Растављена је од стране „-{Stinnes}-“-а 3. фебруара 1920.
Потопљени или оштећени бродови +Бродови које је потопила или оштетила подморница -{SM UB-2}- Датум Назив Тонажа Земља порекла 9. јуна 1915. -{Britannia}- 43 Вел. Британија 9. јуна 1915. -{Edward}- 52 Вел. Британија 9. јуна 1915. -{Laurestina}- 48 Вел. Британија 9. јуна 1915. -{Quivive}- или -{Qui Vive}- 50 Вел. Британија 9. јуна 1915. -{Welfare}- 45 Вел. Британија 10. јуна 1915. -{Intrepid}- 59 Вел. Британија 23. августа 1915. -{Miura}- 257 Вел. Британија 7. септембра 1915. -{Constance}- 57 Вел. Британија 7. септембра 1915. -{Emanuel}- 44 Вел. Британија 10. септембра 1915. -{Boy Ernie}- 47 Вел. Британија 26. фебруар 1916. -{Arbonne}- 672 Вел. Британија Укупно: 1.374
Напомене
Референце
Литература
-{Gibson, R. H.; Maurice Prendergast . . The German Submarine War, 1914–1918. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. (2003) .}- -{Karau, Mark D. (2003). Wielding the Dagger: the MarineKorps Flandern and the German War Effort, 1914–1918. Westport, Connecticut: Praeger. .}-
-{Tarrant, V. E. . The U-Boat Offensive: 1914–1945. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. (1989) .}-
Категорија:Немачке подморнице Категорија:Немачка царска морнарица Категорија:Немачка у Првом светском рату