Милица Бабић Андрић (Босански Шамац, 2. септембар 1909 — Херцег Нови, 24. март 1968) била је српски костимограф и универзитетски професор.
Биографија мини|Гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду Рођена је у трговачкој породици као ћерка Стевана и Зорке Бабић (1887—1974), рођене Писаревић, 2. септембра 1909. у Босанском Шамцу.Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, pp. 31, изд. Просвета, Београд 2009.
Школовала се у Бечу 1925—1929. године на Школи за примењену уметност. Праксу је завршила у Паризу, у фабрици тканина „Родије” (). Од 1930. до 1931. предавала је на Вишој женској занатској школи у Београду. Од 1. фебруара 1931. са прекидима до 1964. је била костимограф у Народном позоришту у Београду, као први школовани костимограф у српском позориштуСрпски биографски речник, том 1, Матица српска. , а за то време опремила је око три стотине драмских, оперских и балетских представа. Радила је највише са редитељима Бранком Гавелом, Јосипом Кулунџићем, Хугом Клајном, Рашом Плаовићем, сценографима Владимиром Жедринским, Станиславом Беложанским, Ананијем Вербицким и Миомиром Денићем.
Била је на уметничком усавршавању у Берлину од јуна 1939. до маја 1941, тада је била и модни дописник „Политике“. Од 1934. предавала је на Глумачкој школи београдског Народног позоришта, а после Другог светског рата била је професор костимографије на Академији примењених уметности и Позоришној академији у Београду (од 1950. године).
Сарађивала је са позориштима у Новом Саду, Нишу, Шапцу, Загребу, Сарајеву, Бањалуци, Скопљу, Дубровнику и Љубљани. На првој изложби позоришне сценографије 1938. године у павиљону „Цвијета Зузорић“ излагала је нацрте за 17 сценско-музичких дела.
Костимима је опремила филмове „Живјеће овај народ” (1947), „Сви на море” (1952), „Њих двојица” (1955), „Госпођа министарка” (1958) и „Мис Стон” (1958).
Као гост у Сарајевској опери, дала је костимографије за „Коштану” (1949), „Фигарову женидбу” (1950), „Жетву” (1950) и „Љубавни напитак” (1951).
За рад на пољу костимографије добила је Орден рада са златним венцем (1949), „Стеријину награду за костим” (1949) и плакету града Београда (1964).
Била је прво удата, 1932. године, за новинара, дипломату и преводиоца Ненада Јовановића (1907 — 1957), а после његове смрти удала се 27. септембра 1958. за књижевника Иву Андрића.100 личности, људи који су променили свет, број 93. „Иво Андрић“, издат 19. јануара 2011, pp. 18,
Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Референце
Литература
О. Милановић, П. Васић и А. Слијепчевић: Милица Бабић, уметник сценског костима (монографија), Београд 1973. Српски биографски речник, том 1, Матица српска, Нови Сад године, одредница „Бабић-Јовановић, Милица“. Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Бабић, Милица С.“ pp. 31, Народно позориште Сарајево: 1921-1971/одговорни уредник Убавић Влајко
Спољашње везе
Дневник Милице Бабић-Андрић, Годишњак града Београда, стране 195-217, 1998/99. године Све жене Иве Андрића - фељтон („Вечерње новости“, 17-30. септембар 2006) Андрићева жена које нема (Б92, 7. мај 2015) Од љубави се не може побећи („Вечерње новости”, 13. март 2019)
Категорија:Рођени 1909. Категорија:Умрли 1968. Категорија:Шамчани Категорија:Српски костимографи Категорија:Професори Универзитета уметности у Београду Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду Категорија:Иво Андрић Категорија:Српски позоришни и филмски уметници из Босне и Херцеговине