Банов До архаично Бандо () је насеље у општини Звечан на Косову и Метохији. Село нема школу, деца одлазе у основну школу „Свети Сава“ у Жeровници.
Географија Атар насеља се налази на територији катастарске општине Банов До површине 379 -{ha}-, по општинским подацима 367 -{ha}-. Село Банов До налази се на 5 километара северозападно од Звечана у подножју планине Рогозне, увучено у долини Козаревске реке. Већина кућа је подигнута са леве старне тока Козаревске реке и припада групи старих српских насеља. Њиве су добре родности око кућа и на местима која се називају: Шибове, Присоје, Равна, Јованов Лаз, Терзина Њива, Бијељак, Губин До; шуме и испаше су по брдима.
Историја Помиње се у Светостефанској повељи краља Стефана Милутина из 1313. године као „Бање Поље“. Народно предање име села везује за Стахињића Бана. Као село „Бањадо“ у жупи Звечану унето је у турски пописни списак села 1455. године. Готово у средини села, на ниској заравни, одржало се старо гробље. У њему се виде темељи порушене црквице, која је била, по предању, посвећена цару Константину и Јелени. Око црквине има грубо клесаних надгробних плоча од камена. У Девичанском катастиху записано је 1761. године село Бандо, а 1832. године у једној исправи као село „Пандо“. Село је после велике сеобе 1690. године опустело и по народним предања у овом селу повећање броја српског становништва започиње крајем 18. века враћањем људи на своја вековна огњишта. Његово старије становништво одселило се 1879. године у Топлицу. Године 1941. становништво се разбегло, а куће попаљене. Тада од људи „ко је код куће замрко, тај није освануо“. После бежаније становништво се повратило на своја огњишта. У каснијим пописима помиње се као Дол са три хришћанске куће. Од 1978. године до села постоји асфалтни пут изграђен самодоприносом грађана и којим је село повезано са Звечаном, а од пре неколико кроз насеље пролази асфалтни пут који повезује општине Звечан и Зубин Поток. Село је повезано на градски водовод, а делови имају сеоске водоводе. Већина домаћинстава има фиксне телефоне. У селу постоји Црква посвећена Светом Цару Константину и Царици Јелени по расположивим подацима из 14. века која је три пута рушена и обнављана.
Порекло становништва по родовима
Јолавићи, 5 кућа, и њихови огранци Јоксимовићи, 4 куће, Савићи, 3 куће, Миљковићи, 2 куће, Лазаревић, 1 кућа, Игњатовић, 1 кућа, су од Куча Радовића у Жеровници; од Јоловића су Живковићи у Рудинама на Рогозни, тамо летовали са стоком па се стално настанили. Мијаиловићи, 5 кућа, Марковић, 1 кућа, слава Св. Петка, предак из суседног предела Колашина, старином Бјелопавлићи; Јаковљевићи у Матици, Спасојевићи у Jагњеници, Вулетићи у Жеровници и Манојловићи у колашинском Перлезу су од њих. Јаковљевићи, 3 куће, слава Ђурђевдан, из суседног Рујишта, прешли око 1890. године; од њих су Јаковљевићи у Бресници. Вучковић, Стевановић, 1 кућа, су од старинаца у Вучој на Ибру.
Демографија Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 233 становника, већина Срби.На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.
+Еволуција становништва
Референце
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места на Косову и Метохији Категорија:Насељена места општине Звечан