thumb|rights|220px|Sekularni protest u Bejrutu, Liban
Sekularnost, svetovnost ili sekularno uređenje je uređenje zasnovano na odvojenosti verskih institucija i javnih institucija. Sekularnost je neutralnost javnih institucija po osnovu veroispovesti ili uverenja, a kojom se obezbeđuje puna ravnopravnost građana različitih veroispovesti ili uverenja u javnom prostoru, bez diskriminacije.The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States (1992), Kermit D. Hall, Ed. pp. 717–26
Sekularnost podrazumeva odsustvo službene religije, odnosno odsustvo bilo kog službenog stava po osnovu veroispovesti ili uverenja. Sve verske zajednice i drugačija uverenja o verskim pitanjima bi se trebali tretirati potpuno ravnopravno i nediskriminatorno od strane pravnog sistema i javnih institucija.
Sekularnost ne znači borbeno protivljenje religiji i verskim zajednicama ili suspendovanje religije i verskih zajednica, nego podrazumeva obezbeđivanje pune slobode veroispovesti ili uverenja svim građanima ravnopravno i bez diskriminacije, nezavisno od toga da li oni pripadaju većinskoj verskoj zajednici ili ne.
U sekularnom uređenju javnih institucija svi građani imaju pravo na slobodu veroispovesti ili uverenja. Međutim, javne institucije bi trebale da budu potpuno neutralne po verskim pitanjima i ne bi smele ni na koji način da favorizuju ili privileguju bilo koju versku zajednicu, nezavisno od toga da li je neka verska zajednica većinska ili nije.
Zabranjena je diskriminacija po osnovu veroispovesti ili uverenja. Diskriminacijom po osnovu veroispovesti ili uverenja smatra se svako postupanje koje je suprotno načelu slobode veroispovesti ili uverenja, odnosno svako nejednako postupanje, pravljenje razlike ili dovođenje u nejednak položaj lica po osnovu veroispovesti ili uverenja, kao i pripadanja ili nepripadanja nekoj verskoj zajednici.
Verske zajednice treba da deluju u skladu sa pravnim poretkom, javnim redom i moralom. Delovanje verskih zajednica ne sme biti usmereno protiv drugih verskih zajednica i veroispovesti ili uverenja, niti na štetu prava i sloboda građana drugih veroispovesti ili uverenja.Opšti komentar br. 22 (48) na član 18., Komentari Komiteta za ljudska prava UN
Javne institucije i verske zajednice treba da podstiču toleranciju, dijalog i poštovanje između vernika različitih verskih zajednica, kao i između vernika, agnostika i ateista.
Sekularnost i sloboda veroispovesti ili uverenja thumb|rights|220px|Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima garantuje slobodu veroispovesti ili uverenja
thumb|rights|200px|Elenor Ruzvelt drži Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima
thumb|rights|130px|Deklaracija o pravima čoveka i građanina (1789) garantuje slobodu veroispovesti ili uverenja
Sloboda veroispovesti ili uverenjaPravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti (koje uključuje i slobodu pridržavanja uverenja), Službeni komentar Komiteta za ljudska prava UNPrema najsavremenijim pravnim standardima se uobičajeno koristi pojam „sloboda veroispovesti ili uverenja“ je jedno od osnovnih ljudskih prava. Na osnovu potvrđenih i objavljenih međunarodnih pravnih ugovora savremene zemlje utemeljene na predstavničkoj, parlamentarnoj demokratiji u svojim ustavima garantuju slobodu misli, savesti, veroispovesti ili uverenja, kao i sekularni karakter javnih institucija. Posebnim zakonima se detaljno uređuju pitanja slobode misli, savesti, veroispovesti ili uverenja, kao i pravni položaj verskih zajednica i načelo sekularnog uređenja javnih institucija.
Sloboda veroispovesti ili uverenja Svako ima pravo na slobodu veroispovesti ili uverenja.
Sloboda veroispovesti ili uverenja štiti teistička, neteistička i ateistička uverenja, kao i pravo da se ne izražava nijedna veroispovest ni uverenje.
Sloboda veroispovesti ili uverenja podrazumeva slobodu izbora da se ima ili nema, zadrži ili promeni veroispovest ili uverenje, pravo da se pojedinačno ili u zajednici sa drugima, javno ili privatno manifestuje veroispovest ili uverenje bogosluženjem, poučavanjem, praksom, obredima ili na drugi način, slobodu da se učestvuje u verskoj pouci i nastavi, ili pouci odnosno nastavi koji odgovaraju nečijem uverenju, kao i pravo da se neguje i razvija verska tradicija ili tradicija u skladu sa nečijim uverenjem.
Sloboda manifestovanja veroispovesti ili uverenja podleže samo onim ograničenjima, neophodnim u demokratskom društvu koja su u interesu javne bezbednosti, zaštite javnog poretka, zdravlja ili morala ili zaštite prava i sloboda drugih.
Sloboda misli i savesti Sloboda misli je apsolutna i neprikosnovena.
Sloboda savesti podrazumeva i pravo pojedinca da odbije ispunjenje vojne ili druge obaveze koja uključuje upotrebu oružja (prigovor savesti).
Komentar Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija na član 18. thumb|rights|220px|Generalna Skupština Ujedinjenih nacija Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Član 18.Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima koji se odnosi na slobodu misli, savesti, veroispovesti ili uverenja:
Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; to pravo uključuje slobodu promene veroispovesti ili uverenja te slobodu, pojedinačno ili u zajednici sa drugima, javno ili privatno, manifestovanja veroispovesti ili uverenja bogosluženjem, poučavanjem, praksom i obredima.
Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima Član 18.Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima koji se odnosi na slobodu misli, savesti, veroispovesti ili uverenja:
1. Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti. To pravo uključuje slobodu pridržavanja ili usvajanja veroispovesti ili uverenja po svom ličnom izboru, kao i slobodu, pojedinačno ili u zajednici sa drugima, javno ili privatno, manifestovanja veroispovesti ili uverenja bogosluženjem, obredima, praksom i poučavanjem.
2. Niko ne sme biti podvrgnut prinudi kojom bi se ugrozila njegova sloboda pridržavanja ili usvajanja veroispovesti ili uverenja po svom ličnom izboru.
3. Sloboda manifestovanja veroispovesti ili uverenja može se podvrgnuti samo takvim ograničenjima koja su propisana zakonom i koja su nužno potrebna radi zaštite javne bezbednosti, poretka, zdravlja ili morala, ili osnovnih prava i sloboda drugih.
4. Države stranke ovoga Pakta se obavezuju da će poštovati slobodu roditelja i, gde postoji takav slučaj, zakonskih staratelja da svojoj deci obezbede versko i moralno vaspitanje u skladu sa svojim ličnim uverenjima.
Opšti komentar br. 22 (48) na član 18. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima 1. Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti (koje uključuje i slobodu pridržavanja uverenja) u stavu 1 člana 18 dalekosežno je i duboko; obuhvata slobodu mišljenja o svim pitanjima, ličnih uverenja i posvećenosti veroispovesti ili uverenjima, izraženim pojedinačno ili u zajednici sa drugima. Komitet skreće pažnju državama ugovornicama na činjenicu da se sloboda misli i sloboda savesti štite jednako sa slobodom veroispovesti i uverenja. Suštinska priroda ovih sloboda se takođe odražava u činjenici da se od ove odredbe ne može odstupiti, čak ni u vreme vanrednog stanja, kako je navedeno u članu 4 stava 2 Pakta.
2. Član 18 štiti teistička, neteistička i ateistička uverenja, kao i pravo da se ne izražava nijedna veroispovest ni uverenje. Izraze „uverenje“ i „veroispovest“ treba široko tumačiti. Član 18 se u primeni ne ograničava na tradicionalne veroispovesti niti na veroispovesti i uverenja sa institucionalnim osobinama niti praksu analognu tradicionalnim veroispovestima. Komitet je stoga zabrinut zbog svih tendencija diskriminacije prema nekoj veroispovesti ili uverenju iz bilo kog razloga, uključujući i činjenicu da su nedavno uspostavljene ili da predstavljaju verske manjine koje mogu biti predmet neprijateljstva prevladavajuće verske zajednice.
3. Član 18 razlikuje slobodu misli, savesti, veroispovesti ili uverenja od slobode manifestovanja veroispovesti ili uverenja. Njime se ne dozvoljavaju nikakva ograničenja slobode misli i savesti niti slobode veroispovesti ili uverenja ili usvajanja veroispovesti ili uverenja po sopstvenom izboru. Ove slobode se bezuslovno štite, kao pravo svakoga da se pridržava svog mišljenja bez tuđeg mešanja iz stava 1 člana 19. U skladu sa stavom 2 člana 18 i članom 17, niko se ne može primorati da otkrije svoje misli ili privrženost veroispovesti ili uverenju.
4. Sloboda manifestovanja veroispovesti ili uverenja može se ostvarivati „pojedinačno ili u zajednici sa drugima, javno ili privatno“. Sloboda manifestovanja veroispovesti ili uverenja bogosluženjem, obredima, praksom i poučavanjem obuhvata širok opseg radnji. Pojam bogosluženja proteže se na ritualne i ceremonijalne radnje kojima se neposredno izražava uverenje, kao i različite prakse koje su sastavni deo takvih radnji, uključujući izgradnju mesta za vršenje bogosluženja, upotrebu ritualnih izraza i predmeta, isticanje simbola i obeležavanje praznika i neradnih dana. Obredi i praktikovanje veroispovesti ili uverenja mogu da uključuju ne samo ceremonijalne radnje, već i takve običaje kao što su pravila o načinu ishrane, nošenje posebne odeće ili kapa, učešće u ritualima povezanim sa nekim periodima života i korišćenje posebnog jezika kojim se uobičajeno govori u dotičnoj grupi. Pored toga, praksa i poučavanje veroispovesti ili uverenja uključuju radnje koje su sastavni deo vođenja osnovnih poslova verskih grupa, kao što su, između ostalog, sloboda izbora verskih lidera, sveštenika i veroučitelja, sloboda osnivanja nižih i visokih verskih škola i sloboda izrade i distribucije verskih tekstova i izdanja.
5. Komitet primećuje da iz slobode „pridržavanja ili usvajanja“ veroispovesti ili uverenja neizbežno proističe sloboda izbora veroispovesti ili uverenja, uključujući, između ostalog, pravo zamene svoje postojeće veroispovesti ili uverenja drugom ili usvajanjem ateističkih pogleda, kao i pravo ostajanja pri svojoj veroispovesti ili uverenju. Stav 2 člana 18 zabranjuje prinudu koja bi nanela štetu pravu pridržavanja i usvajanja veroispovesti ili uverenja, uključujući upotrebu ili pretnju fizičkom silom ili krivičnim sankcijama radi primoravanja vernika ili nevernika da ostanu privrženi svojim verskim uverenjima i konfesijama, da se odreknu svoje veroispovesti ili uverenja ili da se preobrate. Politika i praksa sa istom namerom ili dejstvom, kao, na primer, one kojima se ograničava pristup obrazovanju, medicinskoj nezi, zapošljavanju ili pravima garantovanim u članu 25 i drugim odredbama Pakta su, na sličan način, protivni stavu 2 člana 18. Istu zaštitu uživaju i oni koji se pridržavaju svih uverenja koja su nereligioznog karaktera.
6. Komitet je mišljenja da stav 4 člana 18 dozvoljava u javnim školama nastavu iz predmeta kao što su opšta istorija religija i etika, ako se izvodi na neutralan i objektivan način. Sloboda roditelja ili zakonskih staratelja da obezbede da njihova deca stiču versko i moralno obrazovanje u skladu sa njihovim uverenjima, predviđena članom 18 stavom 4, povezana je sa garancijama slobode poučavanja veroispovesti ili uverenja navedenim u stavu 1 člana 18. Komitet konstatuje da je javno školstvo koje uključuje podučavanje iz posebne veroispovesti ili uverenja protivno stavu 4 člana 18, osim ako se ne predvide nediskriminatorni izuzeci ili alternative koji bi udovoljili željama roditelja i staratelja.
7. Prema članu 20, nikakva manifestovanja veroispovesti ili uverenja ne mogu iznositi propagandu za rat ili zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mržnje koja predstavlja pozivanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje. Kao što je navedeno u opštem komentaru Komiteta broj 11 (19), države ugovornice su obavezne da donesu zakone kojima se takve radnje zabranjuju.