Монголски језик (, ) је службени језик у Монголији и најпознатији језик из монголске породице језика. Користи га око 5,7 милиона људи. Осим у Монголији (90% становништва), овај језик се говори у Аутономном региону Унутрашњој Монголији на северу Кине. Стандардни језик је заснован на халха дијалекту.
Класификација
Монголски језик спада у монголску породицу језика, која се неретко, заједно са туркијским и тунгуским језицима (повремено и са јапанским и корејским језиком), сврстава у алтајску језичку макро-породицу.
Писмо
У Монголији се за записивање користи ћирилично писмо, док се у Кини користи традиционални монголски алфабет.
Особине
Монголски језик је аглутинативан, а да би изразио различите односе у реченици, углавном се користи суфиксима. Основни ред речи је субјекат-објекат-предикат.
Присутно је осам падежа.
Познаје самогласничку хармонију.
Присутно је седам самогласника и 34 сугласника (неки сугласници су присутни само у страним речима).
Самогласници:
Предњи Централни Задњи затворени i i: u u: полузатворени ʊ ʊ: средњи e e: ɵ o: полуотворени ɔ ɔ: отворени а a: Сваки самогласник може бити дуг и кратак; другим речима, дужина самогласника је дистинктивна, као и у српском (занимљиво је да је кратка варијанта гласа o заправо централни самогласник [ɵ]).
Према правилима самогласничке хармоније, самогласници се деле у две групе: Предњи Задњи Неутрални e, u, o a, ʊ, ɔ i
Сугласници:
усненизубнипредњонепчанизадњонепчаниресични „Обични“ палатализовани „Обични“ Палатализован Палатализован „Обични“НазалПлозив безвучни аспировани()()()() безвучни звучни сугласникАфрикат безвучни аспировани безвучни Фрикатив()Латерални фрикативВибрантАпроксимант
Сугласници у заградама се срећу само у страним речима.
Референце
Спољашње везе ЋИРИЛИЦА У АЗИЈИ: Држава на Далеком истоку има слично писмо (Нпортал, 26. новембар 2022)
Категорија:Монголски језици Категорија:Језици Монголије Категорија:Језици Кине Категорија:Аглутинативни језици