Током своје историје, ЛГБТК заједница је усвојила одређене симболе за самоидентификацију како би показала јединство, понос, заједничке вредности и међусобну оданост. Ови симболи комуницирају идеје, концепте и идентитет како унутар њихових заједница, тако и према већинској култури. Два међународно најпрепознатљивија симбола су ружичасти троугао и застава дугиних боја.

Слова и глифови Родни симболи мини|Лезбијски и геј мушки испреплетени родни симболи пола|лево

Женски и мушки родни симболи изведени су из астрономских симбола за планете Венеру и Марс. Следећи Линеа, биолози користе планетарни симбол за Венеру да представе женски пол, а планетарни симбол за Марс да представе мушки пол.

Два испреплетена женска симбола (⚢) представљају лезбијку или лезбијску заједницу, а два испреплетена мушка симбола (⚣) геј мушкарца или заједницу геј мушкараца. Ови симболи су се први пут појавили 1970-их.

Комбиновани мушко-женски симбол (⚦) користи се за представљање андрогиних или трансродних особа; када се додатно комбинује са женским (♀) и мушким (♂) симболима (⚧), указује на родну инклузивност, иако се користи и као трансродни симбол.

Ламбда мини|десно|Мало слово ламбда Године 1970, графички дизајнер Том Дер (Tom Doerr) изабрао је мало грчко слово ламбда (λ) за симбол њујоршког огранка Алијансе геј активиста (Gay Activists Alliance). Литература алијансе наводи да је Дер изабрао симбол посебно због његовог денотативног значења у контексту хемије и физике: „потпуна размена енергије – тај тренутак или временски распон сведочи о апсолутној активности”.

Ламбда је постала повезана са геј ослобођењем, а у децембру 1974. године званично је проглашена међународним симболом за геј и лезбијска права на Међународном конгресу за геј права у Единбургу, Шкотска. Организација за геј права Ламбда лигал (Lambda Legal) и америчка Ламбда књижевна задужбина (Lambda Literary Foundation) изводе своја имена из овог симбола.

Биљке

Боја лаванда и истоимена биљка симболи су ЛГБТК идентитета. То је довело до настанка термина као што су „Лаванда страх” (Lavender Scare) и „брак из лаванде” (lavender marriage).

У Енглеској 19. века, зелена је указивала на хомосексуалне склоности, што је популаризовао хомосексуални аутор Оскар Вајлд, који је често носио зелени каранфил на свом реверу,Stetz, Margaret D. (Winter 2000). ; Biography – , Winter 2000, pp. 90–107. Retrieved 14 June 2010. а коришћено је уз књигу Зелени каранфил (The Green Carnation) и песму Ноела Кауарда, „We All Wear a Green Carnation” у његовој оперети, Горко-слатко (Bitter Sweet). Према неким тумачењима, амерички песник Волт Витман користио је биљку иђирот (sweet flag) да представи хомоеротску мушку љубав због њених фалусних конотација.

Термин , „ружа” на јапанском, историјски се користио у Јапану као пејоратив за мушкарце који воле мушкарце, што је отприлике еквивалент енглеском термину „pansy” (мекушац, педер). Почевши од 1960-их, јапански геј медији су пренаменили овај термин: посебно антологијом из 1961. , збирком полунагих фотографија хомосексуалног писца Јукија Мишиме коју је направио фотограф Еико Хосое, и касније са часописом 1971. године, првим комерцијално произведеним геј часописом у Азији. Коришћење руже као истакнутог симбола љубави између мушкараца наводно је изведено из грчког мита о краљу Лају који је имао афере са дечацима испод грмова ружа. Од 2000-их, бара се користи међу нејапанском публиком као кровни термин за описивање широког спектра јапанских и нејапанских геј медија који приказују љубав и секс између маскулиних мушкараца. Ружа је такође света цветица Ероса, грчког бога љубави и секса, и заштитника љубави између мушкараца. Ерос је био одговоран за прву ружу која је никла на Земљи, након чега је уследило свако цвеће и биље. Руже су симбол педерастије у античкој Грчкој: згодне дечаке њихови мушки обожаваоци су метафорично називали ружама у хомоеротским песмама попут оних које су написали Солон, Стратон, Мелеагар, Ријан и Филострат.

За разлику од црвене руже и њене повезаности са романтичном наклоношћу, поклањање жуте руже симболизује платонску љубав. Због тога су жуте руже такође постале популарне као симболи аромантичних особа.

Љубичице и њихова боја постале су посебан код који су користиле лезбијке и бисексуалне жене. Симболика овог цвета потиче из неколико фрагмената песама Сапфе у којима она описује љубавницу која носи венце или круну са љубичицама. Године 1926. представа Заробљеница (La Prisonnière) аутора Едуара Бурдеа користила је букет љубичица да означи лезбијску љубав. Када је представа постала предмет цензуре, многе париске лезбијке су носиле љубичице како би показале солидарност са њеном лезбијском тематиком.

Бели љиљани користе се од доба романтизма у јапанској књижевности да симболизују лепоту и чистоту жена, и de facto су симбол јури жанра ( се буквално преводи као „љиљан”), који описује приказ интимне љубави, секса или емоционалних веза између жена. Термин сковао је 1976. године Ито Бунгаку, уредник часописа за геј мушкарце Баразоку (види горе), како би се односио на своје женске читатељке. Иако нису све те жене биле лезбијке, и нејасно је да ли је ово била прва појава термина јури у овом контексту, касније се развила повезаност јурија са лезбијством. У Кореји и Кини, „љиљан” се користи као семантичка позајмљеница из јапанске употребе за описивање романтичних медија између жена, где сваки користи директан превод термина – baekhap (백합) у Кореји и bǎihé (百合) у Кини.

Године 1999, Мајкл Пејџ (Michael Page) установио је употребу цвета тролиста (trillium) као симбола бисексуалности. Ово је била игра речи, пошто су научници користили термин „бисексуалан” да би се односили на цвет јер такви цветови имају и мушке и женске репродуктивне органе. 

Сексуална флуидност и абросексуалност — термини који се односе на променљиву сексуалну оријентацију која се не може увек доследно описати — представљени су лубеницом. Пошто се састоји првенствено од воде, лубеница симболизује сексуалност која је флуидна.

Пошто реч „орхидеја” долази од грчке речи за тестис, а орхиектомија је уобичајена операција која се изводи на интерсексуалним бебама – посебно онима са синдромом неосетљивости на андрогене – цвет орхидеје је симбол интерсексуалности и противљења неконсензуалној гениталној хирургији.

Године 2022, наранџа је постала популарна међу транс и небинарним особама почевши од марта са објављивањем епизоде „This Is Happening” пиратске комедије са ЛГБТК тематиком Our Flag Means Death; наранџе су значајан мотив у епизоди, посебно када се открије да је небинарни пират Џим Хименез (кога игра небинарни глумац Вико Ортиз) одрастао у гају наранџи. Затим у априлу, корисница Твитера Антонија Теразас твитовала је фотографију кошуље бренда Old Navy са наранџама на тегет позадини са натписом, „Hot Transmasc Summer collection just dropped at Old Navy”, због чега је кошуља постала вирална. Феномени су се спојили када је Ортиз купио кошуљу и објавио ТикТок на којем је носи са одговарајућим боксерицама. 

Животиње Животиње које су љубавници поклањали својим вољенима такође су постале симболи педерастичне љубави, попут зечева, петлова, јелена, мачака и волова, као метафора за сексуална трагања.Judith M. Barringer, The Hunt in Ancient Greece (Johns Hopkins University Press, 2001)

Блохај мини|лево| Играчка Блохај, на столу током Викимедија хакатона

Икеина плишана играчка ајкула Блохај (Blåhaj, стилизовано BLÅHAJ, IPA:, ; колоквијално англицизовано као , или ) обично се повезује са ЛГБТК културом, посебно са трансродном заједницом, делом због тога што је обојена слично трансродној застави поноса. Рано порекло овога прати се уназад до отприлике 2020. године, а 2021. године Икеа је покренула рекламну кампању за подршку истополним браковима у Швајцарској на којој је приказана ајкула заједно са другим плишаним играчкама.

Као одговор на ову популарност, Икеа Канада је у новембру 2022. организовала наградну игру, нудећи трансродним особама специјално издање Блохај ајкуле у бојама трансродне заставе поноса, са именом победника извезеним на њеном перају.

Носорог боје лаванде мини|Носорог боје лаванде, симбол који се користи као знак геј видљивости. Данијел Такстон (Daniel Thaxton) и Берни Тоул (Bernie Toale) су креирали симбол носорога боје лаванде за јавну рекламну кампању у циљу повећања видљивости геј особа у Бостону коју је водила организација Gay Media Action-Advertising; Тоул је рекао да су изабрали носорога јер је „то веома клеветана и погрешно схваћена животиња” и да је био боје лаванде јер је то мешавина ружичасте и плаве, чинећи га симболичним спајањем женственог и мужевног. (Лаванда се већ користила за представљање ЛГБТК особа у другим контекстима).Article in the October 8, 1973 issue of Time magazine about the Lavender Panthers: "The Sexes: The Lavender Panthers". Међутим, у мају 1974. године, Metro Transit Advertising је саопштио да његови адвокати не могу „утврдити подобност стопе јавног сервиса” за огласе са носорогом од лаванде, што је утростручило цену рекламне кампање. Gay Media Action је то оспорио, али безуспешно. Симбол носорога боје лаванде виђен је на знаковима, значкама и мајицама на Паради поноса у Бостону касније 1974. године, а картонски носорог боје лаванде у природној величини био је део параде. Новац је прикупљен за огласе, и они су почели да се приказују на Зеленој линији Саобраћајне управе залива Масачусетс (MBTA) до 3. децембра 1974. године, и тамо су трајали до фебруара 1975. године. Носорог боје лаванде наставио је да буде симбол геј заједнице, појављујући се на Паради поноса у Бостону 1976. године и на застави која је подигнута код Градске већнице у Бостону 1987. године.

Ван Бостона, Позориште Носорог (Theatre Rhinoceros), смештено у Сан Франциску, и основано 1977. године, базирало је своје име на овом симболу. Theatre Rhinoceros, такође зван Theatre Rhino или The Rhino, јесте геј и лезбијско позориште. Оно тврди да је најдуговечнија професионална квир позоришна трупа на свету. Онлајн књижара фокусирана на ЛГБТК ауторе и књиге под називом „The Lavender Rhino” (Носорог боје лаванде) покренута је 2023. године.

Једнорог мини|upright|Особа обучена као једнорог на Паради поноса у Хелсинкију 2023. Једнорози су постали симбол ЛГБТК културе због ранијих асоцијација између ове животиње и дуга које су се прошириле на заставу дугиних боја коју је 1978. године креирао Гилберт Бејкер. Научници су такође пратили везу између романа Питера С. Бигла из 1968. Последњи једнорог и еволуције једнорога као ЛГБТК симбола, указујући на бројне квир и трансродне одговоре на њега, укључујући геј бар под називом The Last Unicorn 1980-их.

Алис Фишер (Alice Fisher) из листа Гардијан написала је 2017. године: „Једнорог је такође дао свој допринос за ЛГБТ заједницу у прошлом веку... Дуге и једнорози су тако суштински повезани (асоцијација је такође викторијански изум) да није изненађујуће што је магично створење почело да се појављује на мајицама и транспарентима на геј парадама широм света, са слоганима попут 'Род је измишљен' (Gender is Imaginary) или 'Потпуно стрејт' (Totally Straight) исписаним испод светлуцавих дугиних једнорога.”

Gay Star News је 2018. навео да су једнорози „геј, ЛГБТИ и квир иконе нашег времена”.

Лептир

Због метаморфозе од гусенице до лептира, лептири се често користе као симболи трансформације. Због тога, они могу симболизовати родну транзицију и трансродни идентитет.

Остали симболи Симболи ЛГБТК заједнице коришћени су за представљање јединства, поноса, заједничких вредности и међусобне оданости њених чланова.

Троугласте ознаке нацистичке Немачке