мини|Самарићанин помаже рањеном јеврејском путнику, док се свештеник удаљава у позадини.

Прича о добром Самарићанину је једна од најпознатијих Исусових прича. Прича говори о томе како рањеном јеврејском путнику, којег су напали разбојници, нису стали да помогну ни аронит (јеврејски свештеник) ни Левит који су туда пролазили, већ један туђин, Самарићанин.

Иако су Самарићани и Јевреји били у односу традиционалног непријатељства, овај Самарићанин је помогао рањеном Јевреју, за разлику од припадника његовог сопственог народа, и то оних од којих се највише очекује врлина. Представљајући омражене Самарићане у повољном светлу, Исус изазива шок код својих слушалаца, што је типично за његове провокативне говоре у којима су уобичајена очекивања изврнута.Funk, Robert W., Roy W. Hoover, and the Jesus Seminar. The five gospels. HarperSanFrancisco. 1993. "Luke"

Исус даје ову причу у одговор на питање јеврејског учитеља закона о идентитету „ближњег“ за којег Књига Левитска каже да га треба волети (19:18). Прича је забележена у новозаветном јеванђељу по Луки (10:25-37).

Прича о добром Самарићанину је инспирисала многе сликаре, вајаре, песнике и друге уметнике. Прича је пример Исусове универзалне етике, која је стекла хвалу и изван Цркве.Sanders, E. P. The historical figure of Jesus. Penguin. . Израз „добри самарићанин“ је стекао значење милосрдне особе која помаже странцима у невољиof Classical, Biblical, & Literary Allusions, те многе добротворне и здравствене установе носе ово име.

Прича

Код Луке, прича почиње питањем једног законоучитеља:

Након чега му Исус одговара причом:

Историјски контекст Пут из Јерусалима за Јерихон

У Исусово време, друм из Јерусалима за Јерихон је био злогласан по опасности и тешкоћама, и називан је „крвави друм“ због учесталих напада од стране разбојника.Wilkinson, Мартин Лутер Кинг, јуниор, у свом говору "I've Been to the Mountaintop", на дан пре смрти, описује друм на следећи начин:

мини|240px|десно|Пут из Јерусалема за Јерихо.

Кинг даље наставља:

Јевреји и Самарићани

Самарићани су били омражени од стране Исусових сународника ЈеврејаGreg W. Forbes, The God of Old: The role of the Lukan parables in the purpose of Luke's Gospel, Continuum. , до те мере да израз Исусовог саговорника „онај који се смиловао на њега“ може указивати на нелагодност да се изговори реч Самарићанин.I. Howard Marshall, The Gospel of Luke: A commentary on the Greek text, Eerdmans. Самарићани су такође мрзели Јевреје. Тензије су посебно нарасле почетком првог века када су Самарићани наводно оскрнавили јеврејски храм људским костима.

Када причу чују данашњи људи који не знају за тадашњу мржњу према Самарићанима, овај аспект приче не долази до изражаја. Ретко ко је уопште чуо за њих осим преко доброг Самарићанина из ове приче. Да би се прича уопште схватила, потребно је сместити је у контекст разумљив данашњим слушаоцима; наиме, да се појединци из друштвене групе коју не подржавамо могу понашати моралније од припадника друштвене групе коју подржавамо.

Самарићани се појављују на још пар места у јеванђељима. У Јеванђељу по Луки (9:51-56) се помиње како је Исус непријатељски примљен у Самарији. Даље у истом јеванђељу (Лука 17:11-19) се описује како Исус лечи десет губаваца од којих му само један од њих, Самарићанин, захваљује. У Јеванђељу по Матеју (10:5-8), Исус налаже својим ученицима да не проповедају у паганским или самарјанским градовима. У Јеванђељу по Јовану, Исус среће једну Самарићанку са којом има подужи разговор, након чега многи Самарићани поверују у њега као пророка.Funk, Robert W., Roy W. Hoover, and the Jesus Seminar. The five gospels. HarperSanFrancisco. 1993. "The Gospel of John".

Свештеници и левити У култури Исусовог времена, за контакт са мртим телом се сматрало да погани човека. Свештеници су посебно настојали да избегну нечист. Могуће је да су свештеник и левит претпостављали да је човек мртав те избегли да га дотакну да би сачували себе ритуално чистима. Међутим, откада је Мишнах (-{Mishnah}-) направио изузетак поводом необазирања на мртве, свештеници и левити су могли користити закон да оправдају и контакт и избегавање мртваца. У сваком случају, пролазак другом страном је искључивало могућност провере да ли је жив или мртав.George Bradford Caird, The Gospel of St. Luke, Black, .

Тумачења Алегоријско тумачење

Рани хришћански теолог Ориген тумачи причу на следећи начин:

И други хришћански писци, попут Августина, су тумачили ову причу алегоријски, тако да Самарићанин представља Исуса Христа, који спашава грешне душе.Caird, G. B. (1980). The Language and Imagery of the Bible. Duckworth. . Алегоријско тумачење је такође традиционално заступљено у Православној цркви.Christoph Cardinal Schonborn (tr. Henry Taylor)

Жан Калвин није нимало одушевљен алегоријским тумачењима Христових речи:

За Калвина, саосећање које је Самарићанин показао према Јеврејину, показује да је човек створен на корист човека, и да постоји узајамна обавеза помагања између свих људи., Commentary on Matthew, Mark, Luke - Volume 3.

Савремени научници углавном одбацују алегоријско тумачење као произвољно и невезано за оригиналну радњу приче.

Социјално тумачење

Многи хришћани су употребљавали ову причу као пример противљења расним, етничким и верским предрасудама.Karl Barth's theological exegesis by Richard E. Burnett Prejudice & the People of God: How Revelation and Redemption Lead to Reconciliation by A. Charles Ware. На пример, борац против ропства Вилијам Џеј је говорио за свештенике који игноришу ропство да „следе примера свештеника и Левита“.William Jay, Miscellaneous Writings on Slavery, John P. Jewett & Company, 1853. Амерички теолог Klyne Snodgrass пише: „На темељу ове приче морамо се изборити са сопственим расизмом али морамо такође тражити правду за, и пружати помоћ за, оне у невољи, без обзира којој скупини припадају“.Klyne Snodgrass, Stories with Intent: A comprehensive guide to the parables of Jesus, Eerdmans.

мини|200px|десно|Aimé Morot, Добри Самарићанин како носи рањеног човека у крчму (1880).

Мартин Лутер Кинг описује Самарићанина као „човека друге расе“. Кинг је често говорио о овој приповетки, супротстављајући грабеж пљачкаша и себе-чувајуће немешање свештеника и левита, Самарићаниновој спремности да помогне човеку у невољи., Pillar of Fire: America in the King Years, 1963-65, Simon and Schuster, Кинг такође проширује позив за помоћ ближњем на друштво у целини:

Џеол Грин пише да Исусово последње питање "који од тројице је ближњи оном што су га напали разбојници?", представља обрт првобитно постављеног питања "ко је мој ближњи?", The Gospel of Luke, Eerdmans, . и да њиме Исус...

Роберт Фанк сматра да су се Исусови јеврејски слушаоци поистовећивали са пребијеним и опљачканим путником.. translated from German (1996 edition). Из тог угла, помоћ примљена од омраженог Самарићанина је попут царства Божјег примљеног као милост из неочекиваног извора.. translated from German (1996 edition).

Види још Експеримент добри Самарићанин

Референце

Категорија:Исусове приче