Јатрогена болест од () је термин који се користи да означи болест проузроковану медицинским третманом или пропустом било ког здравственог радника у процесу лечења болесника. Још из времена Хипократа био је познат могући нежељени ефекат лечења. Идеју да доктори заиста проузрокују болести први су у својим делима драматизовали Молијер и Бернард Шо, а данас неумољиви статистички докази и узнемирујуће чињенице које говоре о порасту јатрогених болести, о чему говоре све чешћи судских процеси у свету, а однедавно и у Србији.
Само у Сједињеним Државама, око 44.000 до 98.000 смртних случајева годишње се може приписати неком облику „јатрогености“. „Епидемија јатрогених болести“ недвосмислено има свој социјални, правни и етички аспект. Оне су увек тешка како за оболеле тако и за друштво, међутим њихова појава представља скуп бројних малих пропуста који обично наговештавају учесталост инцидената који се јављају у лечењу, као системски недостатак у процесу лечења са катастрофалним последицама.
Јатрогену болест не треба мешати са несавесним лечењем, које је последица грубе непажње, а таквих ситуација је мало, и оне без сумње, проузрокује озбиљно погоршање здравственог стања пацијената. Зато би несавесним лечење, требало да буде предмет кривичне или етичке одговорности. Међутим, у контексту многобројних системских, друштвених и социјалних фактора, њихова евалуација је често врло незахвална.Danica Stepić,viši sudijski saradnik Drugi opštinski sud Beograd KRIVIČNA ODGOVORNOST LEKARA ZA NESAVESNO PRUŽANJE LEKARSKE POMOĆI
Историја мини|250|Део Хамурабијевог законика Прва сазнања о јатрогеним болестима датирају још из времена Старог вавилонског царства, које свој пуни развој достиже у време Хамурабија (1792. п. н. е—1750. п. н. е.), када је донет први писани закон робовласничког друштва – „Хамурабијев закон“, у коме су између осталог у параграфу 218 до 220, били регулисани хонорари хирурга за лечење, али и тешке казне за неуспехCódigo de Hammurabi , Horacio N. Castro Dassen - Carlos A. González Sánchez. Cooperadora de Derecho y Ciencias Sociales. Buenos Aires, 1966..
Вавилонци су како би побољшали квалитет лечења, али и смањили број грешака, увели и неке основне принципе медицине као што су дијагноза, прогноза, физикални преглед, рецепти. Осим тога, Дијагностички приручник из тог доба увео је методе терапије и етиологије и коришћење емпиризма, логике и рационалности у дијагнози, прогнози и терапији.
Сазнања о јатрогеним болестима постојала су и у време Хипократа када су лекарима била позната могућа нежељена дејства лечења. У једанаестом делу пете књиге о епидемијама,Volumen V:. коју је поред Хипократ заправо написало неколико људи са различитим ставовима, стоји; „помоћи али без повреда“ (или у оригиналу на - ). Овај израз, по неким историчарима медицине, инспирисао је Галена да изрекне познату латинску изреку - ).
У 19. веку у породилиштима широм Европе владала је једна од јатрогена катастрофа тога времена, породиљска грозница.De la etiología, el concepto y la profilaxis de la fiebre puerperal. (Die Ätiologie, der Begriff und die Prophylaxis des Kindbettfiebers. Escrita en 1860, publicada en 1861) Пренос патогених бактерија из обдукционих сала у болничка породилишта изазивала је висок морталитет трудница породиљском сепсом (или породиљском грозницом). Ову јатрогену болест и њеног узрочника идентификовао је Игнасио Фелипе Семелвајс, који је и увео у медицинску праксу једноставан метод дезинфекције, прање руку дезинфицијентним средством., и тиме спасао безброј живота породиља.
Упоредо са развојем медицине расла је и потрошња лекова, коју су, поред њихове ефикасности пратиле и све чешће информације о нежељеним дејствима, на чијој је основи настала такозвана патологија јатрогено изазваних болести. Сазнање о штетним ефектима често није пратило њихово повлачење из употребе. У почетку су информације о нежељеним дејствима прикриване, због чега су неки лекови годинама коришћени без озбиљних анализа о штетама које су изазвали. Тако се и данас на тржишту још увек налазе лекови који могу да изазову оштећење јетре, бубрега, костне сржи, улцерације на слузокожама желуца и црева и тако даље..
Разлог за оваквог стања је према »Америчкој студији из 2000« (), што више од половине ангажованих стручњака да саветује владу САД, о безбедности и ефикасности лека имају финансијске односе са фармацеутским компанијама којима помажу да оне не буду оштећене њиховим одлукамаDennis Cauchon, FDA advisers tied to industry, USA TODAY Newspaper Sept. 25, .
„Стручњаци би требало да буду независни, али је данас у САД утврђено да су они 54% времена у директном финансијском интересу повезаним са леком или процедуром за коју су замољени да дају оцену..."Најбољи експерти ФДА () су и најбољи стручњаци који се консултују са индустријом... каже стручни сарадник ФДУ комесар Линда Суидам, која је задужена за утврђивање и одлучивање о сукобу интереса, а истовремено Лари Сасик јавни заступник грађана, каже, „индустрија има више утицаја на процесе одлучивања него што људи могу да схвате“. “
Етиологија мини|Могућа места контаминације инфективним агенсима у соби за интензивну негу На почетку развоја медицине, појава јатрогених болести је била последица надовољеног развоја и нивоа стручности лекара. У данашње време оне су последица сталног повећања броја здравствених радника, као и броја захвата који се примењују у свим областима здравствене заштите, чинећи нажалост, да су јатрогене болести све присутније и бројније.
„Медицинска наука се под утицајем нових технологија распада на многе дисциплине и специјализације што има за последицу распадање саме визије о човеку као пацијенту на његове органске делове без систематског уважавања целине, тј човека као особе.... Јављају се тзв. јатрогене болести, тј болести које изазива сама медицинска пракса.“
Њих у првом реду изазивају;
Непредвидљивост поступака здравствених радника Ови поступци сами по себи представљају опасност по живот и здравље болесника због немогућности предвиђања тока лечења (нпр инфаркт или акутни застој срца у току катетеризације срца, масивно крварење након хируршке интервенције, болничке инфекције, итд)
Нусефекти (нежељена дејства) моћних модерних лекова и инвазивне терапије У ову групу непожељених дејстава спадају нпр. зрачна терапија, дејство цитостатика, трансфузија...
Поступци здравствених радника који представљају грубу грешку, незнање или несавестан рад Непоштовање дозе и контраиндикација за поједине лекове, непоштовање прописаних процедура у примени медицинске опреме, рад под утицајем алкохола, неправилна стерилизација инструмената итд само су неки од поступака из ове групе.
Остали фактори еутаназија (асистирано самоубиство од стране лекара), пружање медицинских услуга од стране ментално и неуролошки оболелих лекара физичко, сексуално и друго насиље над пацијентом од стране медицинског особља превара пацијента у циљу стицања материјалне добити неуказивање лекарске помоћи из верских, етничких и других разлога примена лекова и других метода без знања и одобрења пацијента или његове родбине. Реалност или пренаглашеност медицинске некомпетентности? Приписивање, по сваку цену, јатрогених обољења, медицинској некомпетентности, немари или немогућности великих медицинских институција да пруже адекватну здравствену бригу и одговарајућу психолошку средину за болесне људе, парцијално објашњава овај феномен, јер га појединци (понекад) чине пренаглашеним; болесници у јаком болу и патњи у терминалној фази болести, родбина у болу за изгубљеном особом, „преваранти“ жељни секундарне материјалне корист или медији у потрази за сензационалистичким информацијама.
Бројни фактори међутим чине овај феномен понекад и „оправданим-неизбежним“ због непредвидљивости моћних модерних лекова и инвазивних терапијских процедура, а и претпоставке и сазнања конвенционалне медицине о природи болести и људског организма, на одређеном нивоу њеног развоја. Склоност организма, али и специфичност неког поремећаја ка реактивним компликацијама према одређеним специјалистичким третманима, чине да болест организма из необјашњивих разлога изазове поремећај који медицина није у стању да предвиди и победи.
По професору Мишри )... системски пропусти у здравству су стално присутни у скривеној форми, „а грешка само чека да се деси“ .
Несавесно и нестручно лечење (разлике) Статут и кодекс Лекарске коморе Србије у члану 48. поставља јасну разлику између несавесног и нестручног исхода лечења са једне стране, и нежељеног исхода лечења са друге стране. Ово је темељни принцип на коме се заснива могућа одговорност лекара за исход лечења.
Под појмом савесно лечење подразумева се свестрани и потпун однос између лекара и пацијената у току лечења (Лекарска комора). Лекар не може да одговара за неповољне ефекте лечења пацијента ако је своју праксу вршио крајње коректно, свестрано и савесно уз стриктно поштовање оквирних стандарда своје професије. Лако је уочити да су свестрани коректни и потпун однос и дужна пажња лекара врло променљиве величине које се тешко могу конкретизовати и измерити или проценити у сваком конкретном случају, а још мање уопштавати. „Још теже је њихово правно тумачење у смислу кривичне одговорности, или евентуалне противправне одштете.“
Свака болест, медицинска процедура, или операција имају и свој релативно стални проценат неповољног исхода лечења, који не зависе чак и од оптималних стандарда медицинске професије. Овај проценат може да се повећа, у зависности од многобројних дешавања у току процеса лечења. Разлог за ово треба тражити у несавршености како медицине, тако и људског бића, али и у неуједначеним материјалним и другим условима у којима лекар обавља своју праксу.
„Лекарска грешка је без сумње саставни део медицинске праксе. Од ње нису имуна ни најразвијенија друштва, а парадоксална је чињеница да су у високо развијеним здравственим системима лекарске грешке можда чак и чешће него у земљама посткомунистичких друштава.“
Биоетика и јатрогене болести Дужност лекара је да: Своју професионалну активност обавља савесно, пожртвовано, хумано и према свом најбољем знању. Да у случају виталне угрожености болесника лекар у границама својих могућности и стручног знања, без одлагања пружи хитну лекарску помоћ. Да лекар мора да поштује људски живот од његовог почетка до смрти и пружи одговарајућу здравствену заштиту, уз дужно поштовање људских права и достојанства сваког пацијента.
Треба истаћи да ни најсавременији здравствени системи у свету нису поштеђени лекарских и других медицинских грешака. Напротив, у САД се превентибилне медицинске грешке које су се догодиле у болницама годишње (за период од 2001-2004), процењују на око 195.000.
Зато се развила и развија биоетика као нова медицинска етика која покушава да сачува везу, између медицинско-етичких начела и клиничке лекарске праксе у изразито технологизираним и софистицираним клиничким околностима који данас владају у свету медицине. Општа биоетика бави се општим вредностима и начелима живота, а примењена биоетика конкретним темама и случајевима из подручја медицине, права итд, везанима уз етичка питања живота човека.
„Укратко, биоетика је критичка дефиниција друштвеног и медицинског контекста унутар којега и о коме се данас воде корисне филозофске, теолошке, етичке, социјалне, правне и, дакако, медицинске расправе о различитим хередитарним и другим болестима те о могућностима њихове превенције, дијагнозе и терапије под видом безусловног етичког захтјева за поштовањем достојанства сваког људског бића независно о његовим биолошким и генетичким квалитетима.“
Мере превенирања 400п|центар Идентификација грешака