Драгослав Ђорђевић (Сарајево, 2. септембар 1931 — Београд, 1989) био је српски историчар уметности и ликовни критичар.

Биографија Дипломирао је 1960. године Историју уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Ликовну критику писао је од 1958. године. Био је критичар „Радио Београда“ (1959 — 1966), „Дневника“ у Новом Саду (1959 — 1961), „Телеграма“ из Загреба (1967 — 1968), „Борбе“ (1961 — 1967) и „Књижевних новина“ (1969 — 1970) из Београда, а повремено је писао и за „Вечерње Новости“, „Видике“, „Данас“, „Политику“ (Београд), „Одјек“ (Сарајево), „Наша сцена“ (Нови Сад), и др. Био је кустос за „Југословенско сликартсво после 1945“ Музеја савремене уметности у Београду од 1960. до 1989.

За Радио Телевизију Србије снимио је емисије „Слике и скулптуре“ 1962 — 1963, и „Човек између земље и месеца“ 1969. године.

Од 1966. године био је члан Југословенске секције Међународног удружења уметничких критичара - -{AICA}-, члан УЛУПУДС-а (Секција историчара уметности), Музејског друштва Србије и Друштва критичара Србије.

Био је југословенски комесар и селектор на IV међународном бијеналу медитеранских земаља у Александрији 1961 — 1962, Савременог југословенског сликарства у Багдаду 1962. и IX међународног бијенала сликарства у Токију 1967. године.

Иако је писао и критички разматрао појаве у српској и југословенској уметности у широком временском распону од акдемског реализма до најновијих појава, Драгослав Ђорђевић је највећи допринос дао настанку и развоју „сликарства поетске фигуације“ током седамдесетих година која је изградила једну конзистентну линију у рецентној уметности паралелно са концептуализмом исте деценије. Својим критичарским залагањем и бројним ауторским изложбама, као и предговорима каталога и критикама водећих протагониста тог стилског садржаја, Ђорђевић је неоспорно обележио ту епоху којој је, према властитом критичарском сензибилитету, неспорно припадао.

Књиге и монографске студије (избор) 1959. Елементи античког театра у нашем сликарству XIV века, Нова сцена, б. 141, pp. 10–11, Нови Сад 1960. Покушај синтезе у уметности, Радио Београд, 15. јануар, Београд 1960. Објективни и субјективни еленети у ликовној критици, Радио Београд, 13. април, Београд 1960. Два вида „наивне“ иметности, Радио Београд, 20. април, Београд 1960. Авангардизам и традиција, Радио Београд, 1. јун, Београд 1960. Порекло нефигуративног у уметности, Радио Београд, 15. јун, Београд 1961. Аваградизам и традиција, Дневник, 15. јануар, Нови Сад 1964. Зора Петровић, ед. Сликари и вајари, III коло, Просвета, Београд 1965. Сликарство после 1945. pp. 38–48, (монографија), Музеј савремене уметности, Београд 1966. Нова фигурација београдског круга, Борба, 19. фебруар, Београд 1966. Крсто Хегедушић. Прилози о личности и делу, Уметност, бр. 5, pp. 5–16, Београд 1966. Младен Србиновић, Изложбени павиљон у Тврђави, Ниш 1967. Надреално, фантастично, магично, III тријенале ликовних уметности, Сајмиште, Београд 1967. Поетска фантастика, VII ликовна јесен, Градски музеј, Сомбор 1968. Богдан Кршић, Галерија Графичког колектива, Београд 1968. Марко Крсмановић, Галерија Графичког колектива, Београд 1969. Ivan Tabaković, Sala Mostre Garzanti, Forli, (Италија) 1969. Социјалистички реализам 1945-1950, у Надреализам и социјална уметност 1929-1950, Југословенска уметност ХХ века, књ. 4, Музеј савремене уметности, Београд 1969. Ретроспектива Децембарске групе, Књижевне новине, Београд 1975. Милан Коњовић њим самим, Музеј савремене уметности, Београд 1976. Београдски млади сликари I, Салон Музеја савремене уметности, Београд 1978. Сведочења о Зори Петровић, Музеј савремене уметности, Београд 1978. Београдски млади сликари II, Салон Музеја савремене уметности, Београд 1979. Петар Лубарда, уља 1927-1967, Галерија ликовне умјетности, Осијек

Критике (избор) 1958. Предићева „Весела браћа...“ - Људи из Орловата, Вечерње новости, 6. септембар, Београд 1959. Вида Јоцић, Видици, бр. 423-443, pp. 8 Београд 1960. Октобарски салон, сликарство, Дневник, 30. октобар, Нови Сад 1960. Три варијанте апстракције, Дневник, 4. децембар, Нови Сад 1961. Децембарска група, Дневник, 1-3. јануар, Нови Сад 1961. Петска визика Марија Маскарелија, Дневник, 29. јануар, Нови Сад 1961. Недељко Гвозденовић, Борба, 25. мај, Београд 1961. Мило Милуновић, Борба, 23. јун, Београд 1961. Мира Јуришић, Борба, 18. октобар, Београд 1962. Ото Лого, Борба, 13. фебруар, Београд 1962. Зоран Патеровић, Борба, 2. март, Београд 1962. Енформел, Борба, 15. март, Београд 1962. Раденко Мишевић, Борба, 24. мај, Београд 1962. Вида Јоцић, Борба, 18. децембар, Београд 1963. Феђа Соретић, Борба, 27. мај, Београд 1963. Сава Рајковић, Борба, 6. јун. Београд 1964. Несумњива обдареност. Изложба слика Марине Абрамовић, Борба, 28. мај, Београд 1965. Од теорије ка пракси. Изложба цртежа Милице Стевановић, Борба, 4. март Београд 1965. Ново име младе генерације. Изложба слика Драгоша Калајића, Борба, 2. април, Београд

Ауторске изложбе 1961. 40 дела послератног југословенсог сликарства из збирке Модерне галерије у Београду, Народни музеј, Крагујевац 1966. Акварели из збирке Музеја савремене уметности, Салон Музеја савремене уметности, Београд 1966. Други тријенале савреног југословенског цртежа, Градски музеј, Сомбор 1968. Критичари су изабрали, Галерија Културног центра, Београд 1968. Млади београдски сликари, Музеј на современата уметност, Скопље 1868. Од фантастике до надреалног у српском сликарству, Музеј савремене уметности, Београд 1969. Критичари су изабрали, Галерија Културног центра, Београд 1970. Критичари су изабрали, Галерија Културног центра, Београд 1972. Савремене српска уметност, Музеј на современата уметност, Скопље 1981. Душан Матић (1898-1980), Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Београд 1983. Поетска фигурација шездесетих година, (Из збирке Музеја савремене уметности), Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Београд 1983. Мртва природа као тематски изазов, Салон Музеја савремене уметности, Београд 1985. Портрет критичара, Драгослав Ђорђевић, избор 1950-1985, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд

Предговори каталога (избор) 1961. Младен Србиновић, Салон Модерне галерије, Београд 1964. Владинир Величковић, Мала галерија, Љубљана 1964. Марко Крсмановић, Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд 1964. — 1965. Крсто Хегедушић, Салон Модерне галерије, Београд 1966. Иван Табаковић, Галерија Културног центра, Београд 1966. Пеђа Милосављевић, Галерија Културног центра, Београд 1967. Јагода Буић, Зимски салон Ликовног сусрета, Суботица 1967. Радислав Тркуља, Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд 1967. Тодор Стевановић, Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд 1967. Љубица Сокић, Уметничка галерија, Ниш 1967. Ангелина Гаталица, Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд 1968. Небојша Митрић, Галерија Културног центра, Београд 1969. Ото Лого, Мала галерија Умјетичке галерије, Сарајево 1970. Живко Ђак, Салон Музеја савремене уметности, Београд 1977. Александар Цветковић - Божидар Дамјановски, Галерија Ликовне јесени, Сомбор 1981. Божидар Дамјановски, Салон Музеја савремене уметности, Београд 1982. Гордана Јоцић, Ликовна галерија Кулурног центра, Београд 1985. Александар Ђурић, Салон Музеја савремене уметности, Београд 1989. Пејзаж у послератном српском сликарству (Из збирке музеја савремене уметности), Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Београд

Литература

Документација Музеја савремене уметности, Београд Драгослав Ђорђевић, Сликарство поетске фигурације, (приредио Јован Деспотовић) -{Clio}-, Београд, 1996

Категорија:Рођени 1931. Категорија:Умрли 1989. Категорија:Сарајлије Категорија:Српски историчари уметности Категорија:Српски ликовни критичари Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије Категорија:Срби у Босни и Херцеговини