Одриска краљевина ( [-{Basίleion Odrysōn}-]) је био савез трачких племена, који први пут спомињу антички писци крајем 6. века п. н. е. Према утицајном бугарском тракологу Димитру Попову, оно је настало као „логичан резултат материјализације државотворних процеса, општег и закономерног целокупног развоја и праксе у трачким земљама“.

Настанак „државне“ организације у југоисточној Тракији

Када је реч о томе шта је претходило Одриској федерацији, ваља бити на опрезу, јер је то ствар о којој је, како наводи академик Бенјамин Исак (, -{Benjamin Isaac}-), професор античке историје на Универзитету у Тел Авиву, подоста шпекулисано у савременој литератури.

Према настаријим очуваним подацима везаним за југоисточну Тракију, тамошњи житељи били су за ондашњи свет најмногољуднији после Индијаца. Међутим, неслога их је учинила разједињеним а самим тим им је онемогућила стварање неког јачег савеза који би превазилазио оквире месних династија. На основу археолошких налаза са тог подручја, констатовано је да су заиста вођени ратови међу завађеним племенима пропраћени у исто време заплењивањем робља, трговином и пустошењем.-{Peregrine & Ember IV. стр. 87-90}-

Персијском инвазијом на Тракију (крајем 6. века п. н. е.) и успостављањем сатрапије Скудре на њеном тлу, подстакнут је даљи развој државотворног уређења код доморадачког живља. Међу њима најдоминантнији су били Одризи, који су убрзо након Даријевог пораза задобијеног у рату са Скитима кренули да запоседају области напуштене од Персијанаца. Под вођством краља Тереса I, они су запоседајући широко пространство североисточно од планине Балкан дошли у додир са Скитима. Међутим, уместо отвореног сукоба дошло је до преговора који је уродио плодом. Прихваћено је да се за границу узме река Дунав, а да би се тај споразум учврстио склопљен је и династички брак између једне од Тересових кћерки (није јој забележено име) и скитског владара Аријапита.В. Фон. стр. 17.

Према Тукидиду, Одризи су имали своје „владаре“ још пре појаве Тереса, који је наметнуо власт многим трачким племенима. Ипак, његовим ступањем на политичку сцену процес стварања одришке државе, који је трајао више деценија ако не и векова, учвршћен је и тиме су коначно створени услови за даље ширење у правцу Дунава односно Црног мора.

Исти аутор нам на једном месту даје исцрпан податак на основу којег се могу одредити приближне границе ове државе за време њеног потоњег успона: Наравно да до њеног формирања, као и успона који је следио пар деценија потом, није дошло тек тако, преко ноћи и без уплитања каквог страног елемента. Истина, низ позитивних фактора је суделовало у томе, од којих вреди издвојити погодан стратешки положај и слободан приступ мореузима (Босфорском и Хелеспонтском) и Пропонтидском приморју. Исто тако, одлучујућу улогу у настанку каквог-таквог облика „државотворног“ уређења код Одришана имале су не само грчке колоније и уопште процес колонизације северног Егеја, већ и Стари Исток, на којем је све већи утицај имало Персијско царство под династијом Ахеминида. Међутим, несумњиво је да је источњачко-персијски утицај однео превагу у односу на хеленски. То се најбоље огледа у чињеници да су државна уређења народа са Истока, за разлику од полисног уобичајеног за Старе Грке, по свој прилици више импоновала специфичностима друштвеног уређења заступљеним код Трачана, као и његовој организацији и структури.

Економија

Тракија је у античко доба обиловала сребром, премда постоји мало доказа о његовој експлоатацији из времена пре персијских освајања. Основна грана привреде свакако је било катунско сточарство, а искоришћавани су и ресурси из дивљине. Успостављање односа средиште-периферија () са егејско-анадолијским светом довело је до експортне трговине. Као посебну субкатегорију она је обухватала и трговину са младим женским робљем, о којој је Херодот оставио један занимљиви податак. Уз то, такође за трговинске сврхе, узгајана је и једна врста профитабилне конопље (-{cannabis sativa}-), која је коришћена за израду одеће и била исто тако цењена као и египатски лан.

Што се пак тиче интерних односа (), особит је престиж размене (). Тукидид наводи да је било потпуно немогуће успоставити било какав договор генерално са свим Трачанима који би уродио плодом, уколико им том приликом нису били уручени дарови (δώρα, -{dora}-) у злату или сребру, извезеним и глатким тканинама и покућству. Тукидодова тврдња наилази на своју потврду код Ксенофонта, који описује једну гозбу на коју га је био позвао Сеут II приликом проласка кроз његову земљу. Уочи обеда гостима је дато на знање да је код краља обичај да му се уручују дарови. Том приликом краљ је дариван белим коњем, младим робом, сребрном чинијом и ћилимом вредним десет мина, а сваки од дариваоца му је обавезно по уручивању дара наздрављао. Овакав начин доласка до материјалних средстава претходио је успостављању монетарне економије и ковању домаћег новца по узору на грчки, што је нарочито било практиковано од стране одришке династије која је ионако убирала висок порез како од подређених племена тако и од грчких приморских апоикија.Mitchell.134-35. стр. 134-35

Ископавањем којим је почетком 90-их руководио пољски археолог и траколог, Мечислав Домарадски (), откривен је недалеко од данашњег села Ветрен (код Пловдива), на горњем току реке Марице, локалитет Пистирос. Он датира из средине 4. века п. н. е. и представља трговиште (εμπόριον, -{emporion}-'') на којем су се окупљали Грци са Тасоса, Маронеје и Аполоније (није искључено да је реч о оној са обали Понта). Важан је због тога што је тамо, између осталог, пронађен двојезични натпис дужине 46 редака настао на двору Котиса I. На основу њега, грчки трговци који су обитовали у Пистиросу имали су да плаћају порез на сва добра која су увозили односно извозили из Тракије.

Одришки цареви мини|320x320п|Тересово потомство

Терес I (460—445. п. н. е.) Спарадок — син Тереса (ок. 450—431. п. н. е.) Ситалк — син Тереса (431—424. п. н. е.) Сеут I — син Спарадока (421— ок. 410. п. н. е.) Амадок I — (408—389. п. н. е.) Сеут II (405—387. п. н. е.) Хебризелм (387—383. п. н. е.) Котис I (384—359. п. н. е.) Керсеблепт (359—341. п. н. е..) (источна Тракија) Берисад (359—352. п. н. е.) (западна Тракија) Амадок II (359—351. п. н. е.) (централна Тракија) Кетрипор — син Берисада (356—351. п. н. е.) (западна Тракија) Терес II — син Амадока II (351—341. п. н. е.) (централна Тракија)

Владари Македоније(341—331. п. н. е.)

Сеут III — син Котиса I (331—300. п. н. е.) Котис II — син Севта III (300—280. п. н. е.) Рејидос — син Котиса II (280 —?) Котис III — син Рэйздоса (270—?) Рескупорис I — син Котиса III (240—215. п. н. е.) Сеут IV — син Рескупориса I (215—190. п. н. е.) Амадок III — син Сеута IV (190—184. п. н. е.) Котис IV — син Сеута IV Терес III — син Амадока III (184—148. п. н. е.) Терес IV — син Тереса III (148—100. п. н. е.) Амадок IV — син Тереса IV (100—87. п. н. е.)

Види још Одризи

Референце

Примарна литература Од Хомера

Од Херодота

Од Тукидида

Од Ксенофонта

Секундарна литература

Категорија:Тракија Категорија:Историја Балкана Категорија:Бивше државе Европе Категорија:Бивше монархије Категорија:Антика на тлу данашње Бугарске Категорија:Бивше државе на Балканском полуострву Категорија:Римска вазална краљевства