ФК Забјело, црногорски је фудбалски клуб из Подгорице, који се тренутно такмичи у Трећој лиги Црне Горе — Центар. Једном је освојио Републичку лигу Црне Горе, а шест пута је освојио регију у оквиру четвртог степена такмичења у СФР Југославији, СР Југославији и Србији и Црној Гори. Након независности, једном је завршио на трећем мјесту у Другој лиги Црне Горе и учествовао је у плеј-офу за пласман у Прву лигу. Боје клуба су црвена и бијела, а утакмице као домаћин игра на стадиону Никола Шћеповић, који се некада звао стадион Забјела. Навијачка група се зове Републиканци, традиционално им је један од највећих ривала Црвена стијена, а медији су их назвали „вјечити ривали“.
Основан је 1963. године, такмичење је почео у подсавезу, четвртом степену у Југославији, а у сезони 1966/67. је по први први пут освојио подсавез и пласирао се у Републичку лигу, коју је затим освојио у сезони 1968/69. и по први пут се пласирао у Другу лигу Југославије, гдје је остао само једну сезону. Такмичење је наставио у Републичкој лиги, одакле је испао у сезони 1975/76. али се вратио послије једне сезоне. У сезони 1977/78. поново је испао из Републичке лиге, а послије три сезоне освојио је подсавез по трећи пут и вратио се у Републичку лигу. У сезони 1985/86. испао је у регију, коју је освојио по четврти пут у сезони 1991/92. и вратио се у Републичку лигу. У сезони 1999/2000. завршио је на другом мјесту и пласирао се у други степен такмичења, у Другу савезну лигу СР Југославије зона Југ. У Другој лиги је остао три сезоне, након чега је испао у трећи степен такмичења, у зону Црна Гора, одакле је испао послије једне сезоне. Подсавез је преименован у Средњу регију, коју је освојио у сезони 2004/05. али кроз бараж није успио да се пласира у виши степен. У сезони 2005/06. освојио је титулу у регији по шести пут и кроз бараж се пласирао у трећи степен такмичења, који је преименован у Другу лигу Црне Горе.
Послије осамостаљења Црне Горе на референдуму 2006. такмичење је почео у Другој лиги, гдје је сезону 2012/13. завршио на трећем мјесту и учествовао је у плеј-офу за пласман у Прву лигу, у којем је изгубио од Могрена. У сезони 2014/15. је испао у Средњу регију, а у сезони 2017/18. није се такмичио из финансијских разлога. Године 2022. управљање клубом су преузели навијачи.
Историја 1963—2005.
На Забјелу је 1949. године основан фудбалски клуб Радник, који се није такмичио ни у једној лиги, већ су заказивали утакмице против тимова из Спужа, Дахне, Дајбаба, Ботуна, Куча, Жабљака Црнојевића и других насеља, а на утакмице су углавном ишли пјешке. Послије једне утакмице на Жабљаку Црнојевића, када су се враћали пјешке, стали су на једној ливади да се одморе, гдје су заспали и пробудили се следећег јутра и наставили пут. Прву опрему су добили од референта за физичку културу у оквиру партијског комитета града, Божовића из Голубоваца, а послије двије године клуб се расформирао због одласка играча на студије и на запошљавање. Године 1961. млади са Забјела су поново почели да играју фудбал, на ливади између тадашњих улица Петра Матовића и Радосава Бурића, на простору гдје је касније изграђена Основна школа „Вук Караџић“. Дијелили су се на екипе младих и старих, приликом чега су за младе играли момци из насеља од 16 до 20 година, а за старе од 20 до 25 година. Екипа која би побиједила добијала је метар чоколаде, а на њиховим утакмицама окупљало се око хиљаду гледалаца. Послије неколико одиграних утакмица 1. априла 1963. године, испод мурве Ђуришића окупили су се Дајо Ђуришић, Љубо Барјамовић, Данило Ђуровић, Слободан Лазовић, Војо Бојанић, Џавид Ђурђевић, Баја Ђуришић и Бато Радусиновић, који су одлучили да оснују клуб. Сазвали су састанак мјесне заједнице, како би становници Забјела одобрили оснивање, а на састанку је Дајо Ђуришић изабран за предсједника, Љубо Барјамовић за секретара, Џавид Ђурђевић за тренера, а остали су изабрани у скупштину клуба. Прве сезоне се клуб није такмичио јер су закаснили са пријавом у Титоградски подсавез и такмичење је почео од сезоне 1964/65. коју је завршио на последњем, седмом мјесту, а највећи пораз је клуб доживио од Дечића 10 : 0. Због обавеза које је имао на послу, Ђурђевић је напустио мјесто тренера и за новог тренера пред почетак сезоне 1965/66. је постављен Милутин Секулић, који је до тада био тренер млађих категорија у ОФК Титограду. У лиги је учествовало 11 клубова, а Забјело је завршило на петом мјесту, са 18 бодова. У сезони 1966/67. учествовало је шест клубова, Забјело је освојило титулу и по први пут се пласирао у Републичку лигу Црне Горе, тадашњи трећи степен такмичења. На почетку сезоне 1967/68. клуб је из спонзорских разлога промијенио име у ФК Тара, а сезону је завршио на деветом мјесту од 12 клубова. У сезони 1968/69. освојио је титулу првака Републичке лиге са 15 побједа, три ремија и четири пораза и пласирао се у Другу лигу Југославије, чиме је постао трећи клуб из Подгорице који је играо у једном од прва два степена фудбалских такмичења у Југославији, послије Будућности и ОФК Титограда.
У јулу 1968. у Скопљу је одржана скупштина Фудбалског савеза Југославије, на којој је донесена одлука да се Друга лига подијели на четири зоне, а Тара, која се пласирала у Другу лигу, наступала је у зони Југ. Сезону 1969/70. завршила је на последњем мјесту од 16 клубова, са осам побједа, пет ремија и 17 пораза и испала је у Републичку лигу. На почетку сезоне 1970/71. клубу је враћено име Забјело, сезону је завршио на десетом мјесту, четири бода више од Дечића који је испао, а сезону 1971/72. завршио је на седмом мјесту. Крајем марта 1972. године, на позив клуба Саркофано из Рима, члана Треће лиге Италије, учествовао је на турниру у Италији, а предсједник Дајо Ђуришић је наручио одијела са грбом клуба, чиме је постао први клуб са простора Југославије који је учествовао на турниру у Италији у униформисаним одијелима са грбом. Сезоне 1972/73. и 1973/74. завршио је на деветом мјесту, сезону 1974/75. завршио је на 11, а сезону 1975/76. завршио је на 13 мјесту, два бода мање од Бокеља и Аренала и испао је у подсавез. У сезони 1976/77. освојио је титулу и вратио се у Републичку лигу, гдје је сезону 1977/78. завршио на 12 мјесту од 16 клубова, бод мање од Арсенала, Челика, Искре и Дечића и испао је због смањења лиге на 14 клубова.
Сезону 1978/79. завршио је на другом мјесту у подсавезу, након чега је сезону 1979/80. поново завршио на другом мјесту, осам бодова иза Текстилца. У периоду од 1980. до 1984. био је без стадиона и играо је на стадионима Титекса, Црвене стијене, Братства и Металца. У сезони 1980/81. освојио је титулу у регији и пласирао се у Републичку лигу, гдје је сезону 1982/83. завршио на деветом мјесту, а сезону 1983/84. на осмом мјесту. На почетку сезоне 1984/85. дана 24. августа 1984. одиграо је прву утакмицу на новом стадиону код фабрике Титекс, против Ибра и побиједио је 2 : 1. Сезону је завршио на осмом мјесту, у групи од седам тимова који су завршили са по 30 бодова, бод испред Морнара и два бода испред Јединства који су испали. Сезону 1985/86. завршио је на 13 мјесту са 29 бодова, бод мање од групе од шест тимова који су завршили са по 30 бодова и испао је у регију. Титулу у регији освојио је поново у сезони 1991/92. и пласирао се у Републичку лигу. Године 1994. омладинци Забјела су играли финале Купа Југославије, у којем су изгубили од Црвене звезде 5 : 2. Сезону 1999/2000. завршио је на другом мјесту, иза Искре, са 15 побједа, шест ремија и седам пораза, пет бодова испред Црвене стијене и пласирао се у други степен такмичења, у Другу савезну лигу СР Југославије зона Југ. Сезону 2000/01. завршио је на седмом мјесту од 12 клубова, са 11 побједа, пет ремија и 17 пораза, након чега је сезону 2001/02. завршио на осмом мјесту, остваривши 12 побједа, шест ремија и 15 пораза. У сезони 2002/03. изгубио је 8 : 1 од Јединства у петом колу, а у 30 колу је изгубио 8 : 2 кући од Ловћена. На утакмици претпоследњег кола, требало је да игра кући против Искре, али није имао новца да плати судије, па је утакмица регистрована службеним резултатом 3 : 0 за Искру. Сезону је завршио на последњем мјесту, са четири побједе, два ремија и 27 пораза и испао је из лиге, а током сезоне имао је низ од осам пораза заредом и 16 утакмица без побједе заредом. У сезони 2003/04. учествовао је у зони Црна Гора у оквиру трећег степена такмичења у Србији и Црној Гори, гдје је учествовало 16 клубова, завршио је на 11 мјесту, са 13 побједа, пет ремија и 12 пораза, бод мање од Арсенала, Искре, Зоре и Језера и испао је због смањења лиге са 16 на 12 клубова, приликом чега је и промијењен назив у Друга лига Црне Горе. У сезони 2004/05. освојио је Средњу регију, а у баражу за пласман у Другу лигу Црне Горе, што је био трећи степен такмичења, играо је против Берана и Игала, гдје је изгубио све утакмице, без постигнутог гола и остао је у регији. У сезони 2005/06. поново је освојио Средњу регију, а у баражу је завршио на првом мјесту против Језера и Отранта и пласирао се Другу лигу Црне Горе.
Послије 2006.
Након осамостаљења Црне Горе на Референдуму 2006. године, такмичење је почео у Другој лиги, која је постала други степен такмичења у Црној Гори. Сезону 2006/07. завршио је на четвртом мјесту, са 51 бодом, 12 мање од трећепласираног Ибра. Сезону 2007/08. завршио је на шестом мјесту, са 12 побједа, 12 ремија и девет пораза, а у Купу је испао у првом колу, изгубивши од Ловћена 4 : 2 на пенале. Сезону 2008/09. завршио је на осмом мјесту, са истим бројем бодова као Црвена стијена, пет бодова испред Арсенала који је испао, а у Купу је испао у првом колу, изгубивши од Зете 4 : 0. Сезону 2009/10. завршио је на петом мјесту, са 45 бодова, а у току сезоне је голман Александар Николић постигао гол са гола на гол за побједу од 1 : 0 против ОФК Бара. Сезону 2010/11. завршио је на десетом мјесту, са 34 бода, четири више од Отранта који је испао, након чега је сезону 2011/12. завршио на четвртом мјесту, са 50 бодова, а у 23 колу изгубио је у гостима од Ибра 7 : 2. Сезону 2012/13. завршио је на трећем мјесту, са 15 побједа, осам ремија и седам пораза, са освојена 53 бода и по први пут у историји пласирао се у бараж за пласман у Прву лигу. У баражу је играо против Могрена, гдје је прву утакмицу као домаћин играо на стадиону Младости и изгубио је 6 : 1. У реваншу је изгубио 3 : 1 у Будви и остао је у Другој лиги. Сезону 2013/14. завршио је на последњем, 12 мјесту, са седам побједа, осам ремија и 18 пораза, са освојених 29 бодова и требало је да испадне из лиге, али је прво Зора иступила из такмичења из финансијских разлога, а затим је Челик иступио из Прве лиге и Фудбалски савез је донио одлуку да се премјести у Трећу лигу, због чега је Забјело опстало у Другој лиги. У Купу је у првом колу побиједио Јединство у Бијелом Пољу на пенале 4 : 2 и по први пут у историји се пласирао у осмину финала. У осмини финала је играо против Петровца и изгубио је у првој утакмици кући 2 : 1, а затим је ремизирао 1 : 1 у гостима и испао је. У сезони 2014/15. на утакмици петог кола, навијачи Забјела су ушли на терен и изазвали прекид утакмице, због чега је клубу одузет бод. Сезону је завршио на 11 мјесту, са десет побједа, седам ремија и 16 пораза, са истим бројем бодова као десетопласирано Братство, али је због лошијег међусобног скора испао у Средњу регију.