250px|мини|Стафилококус један од честих узрочника болничких инфекција Болничке инфекције, од ), интрахоспиталне, нозокомијалне (), или кућне инфекција, су све врсте инфекција настала код пацијената и медицинског и немедицинског особља у болници или некој другој здравственој установи.Тиодоровић Б. Болничке инфекције-актуелни проблеми, Медицински факултет у Нишу, Акредитовани курс прве категорије. Ниш, март 2011

Епидемиолози болничку инфекцију дефинишу и као: „...локално или системско обољење (стање) које је резултат непожељне реакције организма на присуство инфективног агенса (једног или више) или његових токсина, а које није било присутно нити је пацијент био у инкубацији приликом пријема у болницу или неку другу здравствену установу“. Једна инфекција сматраће се болничком: ако је настала у болници и постала евидентна 48 часова (типичан инкубациони период за већину бактеријских болничких инфекција) после пријема пацијента у болницу, или касније; ако се утврди да је повезана са хируршком интервенцијом, а испољи се у току 30 дана после хируршке интервенције у случају да имплантат није уграђен, или у току једне године ако је уграђен; ако се испољила после отпуста пацијента из болнице, а епидемиолошки подаци показују да је настала у болници; ако је настала у новорођенчета као резултат пролаза кроз порођајни канал мајке.Gaynes RP & Horan TC: Surveillance of nosocomial infections. Apendix A. CDC definitions of nosocomial infections. In: Mayhall GC (editor): Hospital epidemiology and infection control, Baltimore, Williams & Wilkins, 1017- 31, 1996

Болничке инфекције представљају значајан здравствени и општедруштвени проблем, са низом могућих последица; медицинских, економских, етичких и законских. Учесталост болничких инфекција је различита у различитим болничким срединама. Тачна учесталост непознаница је, због непотпуног откривања и пријављивања ових инфекција, хетерогености података прикупљаних применом различите методологије у различитим временским периодима и земљама. Процењује се да је у развијеним земљама стопа инциденције болничких инфекција, код свих болнички лечених пацијената 5–10%, а на одељењима интензивне неге од 15–20%. Учесталост болничких инфекција, код свих болнички лечених, у неразвијеним земљама је значајно већа и креће се од од 10%-38,7%.

Дефиниција болничке инфекције

Нека инфекција сматраће се болничком инфекцијом: Ако је настала у болници и постала евидентна 48 сати после пријема пацијента у болницу, или касније (типичан инкубациони период за већину бактеријских болничких инфекција). Ако се утврди да је повезана са хируршком интервенцијом, а испољи се у току 30 дана после хируршке интервенције у случају да имплантант није уграђен, или у току једне године од уградње имплантата. Ако се испољила после отпуста пацијента из болнице, а епидемиолошки подаци показују да је настала у болници. Ако је настала у новорођенчета као резултат пролаза кроз порођајни канал мајке. Болничком инфекцијом се не сматрају: Компликације раније настале инфекције или продужење инфекције присутне при пријему у болницу, осим ако промена узрочника или знакова и симптома не указују јасно на настанак нове инфекције. Инфламација, стање које настаје као одговор ткива на повреду или стимулацију незаразним (неинфективним) агенсима, као што су хемикалије. Колонизација, тј. присуство микроорганизама на кожи, слузокожи, у отвореним ранама или у излучевинама (екскретима и секретима који не проузрокују клиничке знаке и симптоме. Инфекција новорођенчета за коју се зна или докаже да је настала трансплацентарно (нпр. токсоплазмоза, рубеола, цитомегаловирусна инфекција, или сифилис).

Дефиниција епидемије болничке инфекције

Дефиниција епидемије; „Епидемија представља појаву болести у броју који превазилази њену уобичајену учесталост у одређеној популацији у датом временском периоду“. Приручник, Београд, Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић-Батут”. .

Епидемија болничке инфекције Појава болничких инфекција изазваних истим узрочником у броју који превазилази уобичајену учесталост у одређеној групи пацијената у датом временском периоду. Болничке инфекције које чине епидемију епидемиолошки су повезане, не само по месту и времену јављања, већ и по предузетим поступцима у дијагностици, нези или лечењу пацијената.

Узроци настанка болничких инфекција Основни узроци Велики број извора заразе у једном објекту-установи (болесници, клицоноше, особље) Повећана диспозиција болесника због примарног обољења Продужена експозиција болесника према инфекцији Лоша архитектонска решења у болничким објектима, неодговарајућа тзв. просторна и персонална сепарација. центар|400px Инфективни агенси Узрочници Изазивачи Патогени Конвенционални узрочници • Патогене бактерије Грам позитивне бактерије:• Staphylococcus aureus, Enterococcus spp. Грам негативне бактерије:• Escherichia coli, Pseudomonas aeruginosa,• Остале опортунистичке ентеробактерије (Klebsiellaspp., Serratia spp...),• Остале неферментативне (Acinetobacter spp...) Условно патогени узрочници • Условно патогене бактерије• „Случајно патогене бактерије” Коагулаза негативне стафилококе, дифтероиди Опортунистички узрочници • Вируси• Други паразитарни узрочници Вируси који се преносе ваздухом Вирус грипа • Респираторни синцицијални вирус • Параинфлуенца • Варичела-зостер вирус Вируси који се преносе директним контактом са лезијама на кожи• HSV1 • HSV2 • VZV Вирусу који се преносе феко-оралним механизмом• Ротавируси и норовируси Вируси који се преносе путем крви, крвних продуката или контаминираним инструментима• Вирус хумане имунодефицијенције (ХИВ) • Хепатитис Б вирус (ХБВ) • Хепатитис Ц вирус (ХЦВ) Кваснице• Candida spp. • C. albicans • C. tropicalis • C. glabrata • C.parapsilosis • C. krusei • C. lusitanae • Malassezia furfur • M. pachydermatis • Trichosporon beigelii Плесни• Aspergillus spp. • Penicillium spp. • Acremonium spp. Мукоралес• Rhizopus spp. • Mucor spp. • Absidia spp.

Резервоари болничких инфекција {| class="wikitable" |+Живи и неживи резервоари болничких инфекција |- ! Резервоари !! Врсте |- | Живи резервоари || Пацијенти, њихови пратиоци и посетиоци Здравствени радници (болничко особље) Ученици, студенти на пракси |- | Неживи резервоари(из болничке средине)

Опрема, медицински уређаји Радне површине Храна (најзначајнији су вода и друге течности)

Извори заразе Медицинско особље, (оболели или клицоноше) Медицинско особље је углавном носилац - условно патогених микроорганизама Новопримљени болесници; клицоноше или болесници у моменту пријама у болницу са недијагностификованом инфекцијом, односно атипичним обољењем; Болесници у стадијуму реконвалесценције; Мајке породиље су чест извор инфекције за новорођену децу.

Путеви ширења (преношења) болничких инфекција Директан пренос (директним контактом са извором заразе, капљицама-капљична инфекција) Индиректан пренос (индиректни контакт, ваздух, лични прибор и одећа) Храна, вода и вектори (ретко)

Улазно место Простор оперативног места (око 1,5%) Слузокожа урогениталног тракта (инфекције мокраћних путева око 25%) Инфекције респираторног и дигестивног тракта (14%) Инфекције крви (клинички манифестна сепса - 3.5%) Повређена кожа Слузокожа полних органа Инфекције других органа или система

Диспозиција за болничких инфекције је највећа код Новорођенчади (посебно недоношчади), Болесника који се лече цитостатицима, радиотерапијом и сл. Болесника са поремећајем имунитета, Болесника код којих се често примењују медицинске интервенције (хемодијализа) и инвазивне процедуре (уринарни катетер).

Принципи на којима се заснива дијагностика болничких инфекција За утврђивање присуства и класификацију болничких инфекција примењују се многобројне медицинске процедуре-тестови: клинички налаз, лабораторијски тестови и друге дијагностичке методе. Клинички налаз-потврда болести добија се прегледом пацијента или прегледом одговарајућих извора података о здравственом стању пацијента, као што су температурне листе и историје болести. Лабораторијски тестови-микробиолошка потврда укључује изолацију узрочника, доказивање антигена или антитела и микроскопско доказивање узрочника.Министарство за здравље на Р. Македонија. Допунски подаци, добијају се другим дијагностичким поступцима, као што су рендгенско снимање, ултразвучна и компјутеризована томографска испитивања, примена магнетне резонанце, ендоскопске процедуре, хистопатолошка испитивања итд. За инфекције новорођенчади и деце, чије се клиничке манифестације разликују од оних у одраслих особа, примењују се специфични критеријуми.

Директна опсервација ординирајућег лекара или хирурга, за време операције, ендоскопског испитивања или других дијагностичких процедура као и клиничко просуђивање такође могу бити прихватљив критеријум за постављање дијагнозе болничке инфекције, осим уколико чињенице не показују супротно. За извесне инфекције, међутим, клиничка дијагноза у одсуству других података мора бити пропраћена податком о прописаној одговарајућој антимикробној терапији, како би критеријум био задовољен.

Предиспонирајући фактори Узраст (превремено рођена деца, новорођенчад и стрији болесници) Раније болести (шећерна болест, ХОБП, цироза јетре, хронична бубрежна инсуфицијенција, канцер, неутропенија) Имунодефицијенција (која може бити конгенитална-урођена или стечена, ХИВ, имуносупресивна терапија, малнутриција) Прекид континуитета коже и слузокожа (као последица траума, опекотине, ендоскопске процедура, хируршке интервенције) Седација и анестезија (изазива супресију кашља и перисталтике и појаву хиповентилације) Антибиотици (антибиотицима нарушена резистенција микрофлоре, колонизација болничком микрофлором, резистенција и мутација бактерија и гљивица) Колонизација (носиоцима опортунистичких бактерија и гљивица) Латентне (скривене) инфекције (латентне инфекције унутарћелијским патогенима које се реактивирају имуносупресијом)

Доприносећи фактори Неспровођење одговарајућег режима, првенствено занемаривање мера сталне дезинфекције и стерилизације Нерационална употреба антибиотика, што је довело до појаве резистентних сојева бактерија Све већа примена постојећих и стално увођење нових метода дијагностике и терапије сложеном апаратуром која се тешко или непотпуно може дезинфиковати или стерилисати Имплантација протетичког материјала (нпр стентова, протеза кука, пејсмејкера итд) Пресађивање (трансплантација) органа и примена имуносупресија у циљу спречавања одбацивања трансплантата што умањује одбрамбене способности организма.

Порекло болничких инфекција Према пореклу настанка болничке инфекције могу бити; Ендогене; изазване микроорганизми нормалне флоре болесника (коју болесник доноси у болницу) Егзогене; изазване микроорганизмима који потичу из спољашње средине: болничко особље, болесници, посетиоци, болничко окружење.

Епидемиологија болничких инфекција центар|500px Епидемиологија болничких инфекција у свету Како се у свету користи неуједначена методологија у праћењу болничких инфекција (нпр. дефиниција, врсте болничких инфекција, здравствене установе обухваћене надзором, укључивање или искључивање унетих инфекција итд), зато се међусобна поређења између појединих земаља, морају понекад узети са резервом и највећом могућом пажњом.

Сједињене Америчке Државе : Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) процењује да се у САД годишње јавља око 1,7 милиона болничких инфекције, изазваних свим врстама и комбинацијама бактерија, и да проузрокују или да допринесе настанку око 99.000 смртних случајева сваке годинеPollack, Andrew. "Rising Threat of Infections Unfazed by Antibiotics" New York Times, Feb. 27, 2010.

Друга процене указују да се (10%), или 2 милиона, пацијента годишње у САД зарази у болницама, уз годишње трошкове за њихово лечење од 4,5 до 11 милијарди долара.