Авион Сухој Су-33са склопљеним крилима.|десно|мини|250п Мотор АЛ-31Ф.|десно|мини|250п Кабина авиона Су-33.|десно|мини|250п Сухој Су-33 пред полетање са носача авиона Адмирал Кузњецов.|десно|мини|250п Сухој Су-33 , (), (НАТО назив Flanker-D) је морнарички ловац-бомбардер, користи палубу брода носача авиона, за полетање и слетање. Развијен је из основног стандарда Су-27, погоне га два двопроточна турбомлазна мотора, припада четвртој генерацији. Развијен је и произведен у Совјетском Савезу/Русији, у капацитетима Сухоја. Авион је први пут полетео 1985. године. Првобитна ознака му је била Су-27К. Прво се користио у 1995. години, у операцијама на броду носачу авиона Адмирал Кузнецов, Су-33 је званично уведен у оперативну употребу у августу 1998. године, од тада се користи назив Су-33. Серијски се производи у ограниченом броју од 1992. године, а након распада Совјетског Савеза смањење се руска морнарица, па је само произведено 24 авиона. Покушај продаје Кини и Индији није успео. Основна му је разлика, у односу на изворни стандард, што му се склапају крила и део хоризонталног репа, за лакше стационирање на скученом бродском простору. Поред тога, ноге и окови стајног трапа су ојачани, према прописима слетања на палубу брода. Развијена је и школско-борбена варијанта двоседа Су-33УБ. Авиони Су-33 и Су-33УБ, налазе се и даље (2011. године) у понуди за извоз.
Тактичко-технички захтеви Рад на пројекту авиона Су-33 је почео у складу са Уредбом од 18. априла 1984. године. Дефинисан је развој морнаричког тешког ловца четврте генерације заснован на ловцу Сухој Су-27, који је прошао сва испитивања и доказао врхунске резултате. Захтевано је да Су-33 задржи све предности ловца Сухој Су-27. Програм је поверен ОКБ Сухоју, а водећи пројектант је био Михаил Петрович Симонов. Комисија купца, на челу са командантом Ваздухопловства, генерал-пуковник Кузнецов, захтевао је да се обезбеди висока ефикасност у извршењу задатака уништавања површинских циљева на мору са респективним тактичким радијусом. Као резултат тога, након ревизије идејног пројекта комплетне техничко-економске анализе, у фебруару 1985. године, пројекат Су-27К (почетни назив), одобрен је од стране Команданата ваздухопловства и морнарице Совјетског Савеза.Фомин А., (2003). стр. 70,71
Развој У 1986. години, почео је развој првог прототипа овог авиона, који је био с фиксним крилима без склапања. У јулу месецу 1987. године, прототип је био спреман за испитивања на земљи и у лету. Први пробни лет је обављен 17. августа 1987. године, а пробни пилот је био В. Г. Пугачов. Шест месеци касније почела су испитивања и другог прототипа Су-27К, али на њему су била остварена крила на склапање. Други прототип је први пут полетео 22. децембра 1987. године. У лето наредне године и први прототип је накнадно добио крила на склапање. Нажалост, овај авион се срушио 27. септембра 1988. године, због квара хидрауличког система, у току испитивања у лету. Прво слетање на носач авиона Адмирал Кузњецов, обављено је октобру 1989. године. Верификационо испитивање авиона у лету Су-33, трајало је до 22. новембра 1989. године. Поред Су-33, паралелно су испитивани и конкурентски авиони МиГ-29К и Су-25УТГ, као и носач авиона Адмирал Кузњецов, за њихов оперативни пријем. Након завршених испитивања авиона кандидата за избор морнарице и испитивања носача авиона, приступило се додатном усаглашавању и отклањању свих уочених недостатака.
Пројекат Су-33 је двомоторни авион, једносед са класичном аеродинамичком шемом. Развијен је на основу вишенаменског ловца Су-27 и прилагођен је за употребу у морнаричкој авијацији, са могућношћу слетања и полетања са носача авиона. Крила авиона и хоризонтални реп, могу се склопити тако да авион заузме мањи простор у хангару и на палуби носача авиона. Су-33 погоне два мотора АЛ-31Ф-3 или АЛ-31Ф-М1, који имају већи потисак у односу на моторе АЛ-31Ф, који погоне Су-27. Мотори су смештени у размакнутим гондолама на задњем делу трупа, довољно удаљени један од друго, да би се повећало преживљавање авиона у случају поготка једног од њих ракетом. Због уградње тежег радарског система, у предњи део трупа, помера се унапред тежиште авиона, због чега су испред крила уграђени канарди у циљу задржавања жељене уздужне резерве статичке стабилности, Померањем неутралне тачке за исту вредност као и што је померено и тежиште, задржана је првобитна резерва стабилности. У току испитивања доказан је и користан допринос у порасту узгона и смањењу индукованог отпора авиона (побољшан је однос узгона и отпора), нарочито у току полетања, па је одлучено да се исто решење угради и у будуће модификације авиона Су-27. Пројекат авиона Су-33 углавном је сличан авиону Су-27. Крило и хоризонтални реп Крило ловца Су-33 је трапезног облика у, плану. Нападна ивица је закошена, под углом стреле од 42,4°. Површина крила је 67,84 m², распон крила - 14,7 m (са постављеним ракетама или контејнерима са опремом на крајевима, износи 14,948 m). Широко је примењена механизација крила, укупно заузима површину од 2,4 m² за флапероне, који обављају двоструке функције закрилаца и крилаца, два сегмента закрилаца од 6,6 m² и преткрилаца површине од 5,4 m². Хоризонтални реп се састоји од две диференцијално целобртне површине. Размах хоризонталног репа је 9,9 m, а површина је 12,3 m². Канарди су такође целообртни. Угао стреле им је 53,5°, размах 6,43 m, а површина активног сегмента је 2,99 m². Вертикални реп авиона се састоји од две површине трапезног облика, са углом стреле нападне ивице од 40° и површином од 15,1 m². На оба вертикална репа, изведено је по крмило, са укупном површином од 3,49 m².Фомин А., (2003). стр. 190-204.
Полукрила морнаричких авиона се склапају, а разлози су претходно објашњени. Хоризонтални реп се првобитно није склапао, тада је ширина авиона (због распона репа) била 9 m, што је 1,2 m већа од конкурента МиГ-29К. Са увођењем склапања, распон хоризонталног репа је сведен на 7,4 m, а то је још мање од МиГ-29К за 0,4 m.Фомин А., (2003). стр. 73-74.
Погон Сухој Су-33 поседује подвесне усиснике ваздуха, што му је због смањених губитака омогућено да достигне брзину већу за 2 пута од брзине звука. Отвори усисника су испод крила и опремљени су заштитним решеткама, које спречавају усисавање страних предмета у моторе на режимима полетања и слетања. Заштитне решетке су перфорирани панели од титанијума, са великим бројем отвора пречника 2,5 mm. Решетке се аутоматски спуштају и подижу - везано са положајем ногу стајног трапа. Када су ноге стајног трапа извучене, решетке су подигнуте и обратно.
Су-33 погоне два двопроточна турбомлазна мотора Ал-31Ф, серије 3 НПО „Сатурн“. Разликују се од базне варијанте АЛ-31Ф већим потиском за 12,8 kN и смањеном потрошњом горива.
Посебности Су-33 Побољшања, проистекла из прилагођавања авиона новој намени, су: Побољшан је однос узгона и отпора авиона, при полетању, слетању и у маневру. Повећан је потисак мотора авиона за безбедно кратко полетање са палубе и у случају нужног одустајања од слетања (продужења), у завршној фази прилаза. Ојачан је стајни трап, а на предњу ногу, постављена су два точка и уграђена је куке за хватање развученог ужета, при слетању. Уграђен је и систем за напајање горивом у лету. Су-33 је интегрисан у навигациони систем носача авиона. Извршена је интеграција са радио-електронским системима носача авиона. Прилагођени су системи наоружања према стандардима морнаричке авијације. Репројектовано је крило и хоризонтални реп са решењем шарки (окова) за њихово склапање на одређеном пресеку у равни аеропрофила, у циљу смањења размаха при стационирању, па и мањег заузимања простора на броду. Примењена је побољшана заштита од корозије ваздухоплова (структуре и система), која одговара дуготрајној употреби у условима на мору. Повећана је ефикасност у нападу на циљеве на површини мора.
Варијанте Су-27К — Пројекат палубног ловца на бази Су-27 за опремање носача авиона. Пројекат је био под шифром 1143.5. Су-27КУ — Пројекат палубног двоседа, школско-тренажног авиона. Су-27КРЦ — Пројекат палубног двоседа, извиђачког авиона и тегљача мета. Су-27КПП — Пројекат палубног двоседа, авиона ометача. Су-27КТ / Су-27КТЗ — Пројекат палубног двоседа, авиона танкера горива. Су-33 — Основна борбена варијанта. Су-33УБ — Школско-борбена варијанта, двосед. Раније је имао назив Су-27КУБ Су-33М -Наиме, још од 2002. године, компанија Сухој ради на модернизацији авиона Су 33 на стандард Су 33М. Су 33М прије свега садржи новије (јаче) моторе-Ал 31Ф серије 3, а затим и напреднији нападно-навигациони систем „ГЛОНАСС", систем СВП-24 и нови систем радарског упозорења Л-150 Пастел.
Наоружање Сухој Су-33 са ракетним наоружањем.|десно|мини|250п Сухој Су-33 на палуби носача авиона Адмирал Кузњецов.|десно|мини|250п Преглед наоружања Топ: ГШ-30-1 калибра 30 mm, бојеви комплет 150 граната. Спољна мах носивост: 6.500 kg Тачака подвешавања: 10 Подвесно наоружање: Вођене ракете ваздух-ваздух Варијанта 3.200 kg: 8 × Р-27Е или 6 × Р-73 Пуна варијанта: 2 × Р-73; 4-6 × Р-27Р/ЕР; 2 × Р-27Т/ЕТ Невођене ракете ваздух-ваздух 80 (4 × 20) × 80 mm С-8КОМ/С-8БМ у лансеру Б-8М1 или 20 (4 × 5) × 122 mm С-13Т у лансеру Б-13Л или 4 × 266 mm С-25-ОФМ-ПУ 4 ракете ваздух-море 266 mm; Х-41 москит Слободнопадајуће бомбе масе по 500 kg (до пример.) или по 250 kg ( пример.) 8 × 500 kg (ФАБ-500, РБК-500, ЗБ-500) или 28 × 250 kg (ФАБ-250, РБК-250 итд.) или 32 × 100 kg Контејнера КМГ (до 7 пример.) или лансера НАР, са невођеним ракетама С-13 и С-8.Су-33 при слетању на палубу носача авиона Адмирал Кузњецов.|десно|мини|250п Могуће су различите комбинације вођеног и невођеног наоружања различите класе.
Оперативно коришћење Авион Сухој Су-33 је произведен у 26 примерака у фабрици авиона КнААПО „Јуриј Гагарин“ из Комсомољска на Амуру у периоду од 1985. до 2011. године, за потребе руске морнарице. Оперативно су распоређени на носач авиона Адмирал Кузњецов. У току 2010. године извршена је модернизација овог авиона али, није познат њен садржај. Вођени су преговори са Кином и Индијом о извозу, али није било резултата.
Корисници
— Војно ваздухопловство Народне Републике Кине користи своју домаћу верзију Ј-15
Удеси
28. септембра.1998. године догодила се прва несрећа овог авиона. Прототипу Т10К-1, приликом лета на висини од 2000 m и при брзини од 1270 km/h отказује хидраулични систем (хидраулика). Пилот Николај Садовњиков се успјешно катапултирао.
11. јула 1991. Су 33 биљежи другу хаварију. Због отказа електричног система за управљање авионом, пилот је био принуђен да искочи. Ради се о прототипу Т10К-8, којим је управљао покојни Тимур Апакидзе.
26. децембра 1994. године, Су 33 који је припадао КнААПО-у срушио се приликом планираног пробног лета. Узрок незгоде је била грешка пилота.
Дана 17. јуна 1996. догађа се још једна несрећа. Палубни ловац Су 33 (број 65 црвени) се срушио и том приликом је погинуо пилот. Авион који је припадао првој авијацијској ескадрили 279. осебногп алубног ловачког авијацијског пука, руши се приликом тренажног лета у сложеним метео условима. Пилот Виталиј Кузменко је погинуо.
11. маја 2000. године Су 33 (број 73 црврни) се срушио усљед отказа система управљања. Пилот прве класе, пуковник Павел Кретов се успјешно катапултирао и приземљио се на око 54 km од аеродрома Североморск-3.
Дана 17. јуна 2001. догодила се најпознатија, а за многе и најтрагичнија незгода која укључује авион Су 33. У току аеромитинга код гарнизона Остров у близини града Псков, срушио се ловац Су 33. Након извођења једног од најкомплекснијих маневара који се могу извести на том авиону, долази до квара. Пилот, генерал-мајор Тимур Апакидзе је одмах извукао стајни трап и почео да прилази писти. Нажалост, није стигао до писте већ је ударио о тло и распао се запаливши се. Пилот је задобио озбиљне повреде и на путу до болнице је преминуо.