Триглав је национални парк у Словенији. Добио је име по планини Триглав, која је највиша планина у Словенији, као и национални симбол државе Словеније.
У свом модерном облику основан је 1981. године и налази се у северозападном делу земље, односно југоисточном делу алпског масива. Планина Триглав, највиши врх Јулијских Алпа, налази се готово у средини националног парка. Одатле се долине радијално шире, снабдевајући водом два велика речна система са изворима у Јулијским Алпима: Сочу и Саву, које теку до Јадранског, односно Црног мора.
Етимологија
Триглав највероватније је добила име по свом облику, гледано са њене југоисточне падине. Такође је могуће да име потиче од троглавог словенског бога Триглава, за кога се каже да је имао свој престо на врху планине. Планина је национални симбол и појављује се и на грбу и на националној застави. Планина је такође приказана на националној страни словеначке кованице од 50 центи.
Географија Парк покрива укупну површину од 880 км2. Његова највиша тачка је Триглав, који достиже 2.864 метра, док је најнижа тачка само 180 метара у клисури Толминка. Остали високи врхови у парку укључују Шкрлатицу (2.740 метара), Мангарт (2.679 метара), Јаловец (2.645 метара), Разор (2.601 метар), Канјавец (2.568 метара) и Присојник (2.547 метара). Састоји се од древних глацијалних долина. У парку се налази укупно 25 заселака, са 2.352 становника. Ови становници зарађују за живот од туризма, пољопривреде и производње рукотворина као што су сиреви и дрвени предмети. Парк се простире на осам општина: Бовец, Бохињ, Крањска Гора, Горје, Толмин, Блед, Кобарид и Јесенице.
Хидрологија мини|277x277п|Бохињско језеро Парк је испуњен безбројним изворима, чије присуство олакшавају крашке формације. Такође је богат потоцима и језерима која се хране топљењем снега. Планински ланац између сливова река Сава и Соча означава границу између сливова Јадранског и Црног мора. Хидролошки, парк пресецају реке Соча, Сава Бохињка и Сава Долинка, као и бројни потоци. Ови водени токови су усекли дубоке клисуре у стене. Нека језера су се формирала у глацијалним долинама. Примери укључују три Кришка језера на висоравни Кришки поди, језеро Крн, језера Дупље и Лужница, језеро Планина код Језера, језера у Триглавској долини и коначно, Бохињско језеро. Ово последње је такође највеће стално језеро и у парку и у Словенији. У парку се налазе и водопади, као што су Савица, Перичник и Шум. Триглав је такође дом јединог глечера у Словенији, али се његова величина толико смањила да се више не сматра глечером.
Референце
Спољашње везе Званични сајтови Панорама Википутовања: Национални парк Триглав