Бранислав Бранко Протић (Бачка Паланка, 27. децембар 1931 — Београд, 29. мај 1990) био је српски сликар и професор на Факултету ликовних уметности у Београду.

Биографија Завршио је Академију ликовних уметности у Београду у класи проф. Зорана Петровића. Похађао је и специјални течај у класи проф. Недељка Гвозденовића 1961. године. Био је професор сликарсва на Факултету ликовних уметности у Београду. Био је председник Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) у Београду. Излаже од 1954. године. Од 1960. учествовао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству.

Бавио се падобранством. Приликом једног скока је погинуо.

Сликарство Историографија српског сликарства друге половине прошлог века утврдила је место Бранка Протића као првог заступника енформела узимајући у обзир чињеницу да је он већ 1958. године на београдској Академији позоришне уметности, а одмах потом и на Трибини младих у Новом Саду 1959. изложио слике једне потпуно нове поетике која се супротставила доминантном „социјалистичком естетизму“. Тиме је његова улога у нашем сликарству дефинитивно одређена. Феномен енформела у српском сликарству веома је интензивно дискутован. С једне стране је оспораван, али је и снажно подржаван од водећих ликовних критичара тог времена. У прилог томе су биле и бројне изложбе које су појединачно или групно приређиване уметницима енформел сликарства, награде које су им додељиване на значајним изложбама као и угледним местима у студијским публикација које су се бавиле српским савременим сликарством. Протић је био припадник друге, нове генерације енформел сликарства која је овом врстом сликарске праксе и започела јавну делатност. Најрадикалнији међу њима, али и међу уметницима старије генерације, Бранко Протић је био најрадикалнији по употреби несликарске материје, посебно у првом периоду када је у слику уносио материјале који су јој је давали изразито рељефну, пластичку структуру. Први циклуси које је Протић начинио крајем шесте деценије стоје на почетку оног низа слика које иницирају и припадају појави која се назива „српски енформел“.

Самосталне изложбе 1954. Раднички универзитет, Бачка Паланка 1958. Академија за позоришну уметност, Београд (необјављена изложба) 1959. Трибина младих, Нови Сад 1960. Галерија Графичког колектива, Београд 1961. Музеј примењене уметности, Београд 1962. Салон Модерне галерије, Београд 1963. Галерија УЛУС, Београд 1964. Раднички дом - Универзитет, Скопље 1966. Галерија Графичког колектива, Београд 1971. Салон Музеја савремене уметности, Београд 1972. Галерија Ликовних уметника Војводине, Нови Сад 1990. Галерија Удружења ликовних уметника Војводине, Нови Сад 1993. Галерија УЛУС, Београд (ретроспективна изложба) 2000. Изложбени простор ИКА „Прометеј“, Нови Сад, Галерија Графички колектива, Београд, Галерија Факултета ликовних уметности, Београд (ретроспективна изложба) 2008. Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд (радови 1956-1966)

Литература (избор) 1959 Стеван Станић, Поетске визије, Дневник, 6. децембар, Нови Сад 1961 Лазар Трифуновић, Дело недеље, НИН, 16. април, Београд 1961 Зоран Павловић, Сликарство Бранка Протића, Данас, 19. јули, Београд 1962 Лазар Трифуновић, Бранко Протић, (пред. кат.), Салон Модерне галерије, Београд 1962 Лазар Трифуновић, Продор младих, НИН, 21. јануар, Београд 1962 Лазар Трифуновић, Млади сликари Београда, (пред. кат.), Галерија Културног центра Београда, Београд 1962 Ђорђе Кадијевић, Савремено, актуелно, аутентично.., Мозаик, год. II, бр. 4, април, Београд 1963 Драгослав Ђорђевић, Непрекинута узлазна линија, Борба, 1. октобар, Београд 1964 Миодраг Б. Протић, Најмлађи, Савременици II, 269-277, Нолит, Београд 1965 Алекса Челебоновић, Савремено сликарство у Југославији, Југославија, Београд 1966 Зоран Павловић, Сликарство Бранка Протића, Уметност, бр. 6, април-јун, pp. 41-49, Београд 1967 Јеша Денегри, Бранко Протић, Уметност, бр. 9, pp. 124, Београд 1968 Јеша Денегри, Облици нефигурације у савременом сликарству у Србији, Живот умјетности, бр. 7-8, pp. 17-35, Загреб 1970 Миодраг Б. Протић, Српско сликарство ХХ века, pp. 510-511, Нолит, Београд 1971. — 1972 Лазар Трифуновић, Апстрактно сликарство у Србији, (пред. кат.), Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд 1980 Миодраг Б. Протић, Сликарство шесте деценије у Србији, pp. 42-46, Југословенско сликарство честе деценије, Музеј савремене уметности, Београд 1982 Лазар Трифуновић, Апстрактно сликарство у Србији, 33-41, Нолит, Београд 1982 Лазар Трифуновић, Енформел у Београду, (пред. кат.), Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд 1993 Јеша Денегри, Педесете: теме српске уметности, pp. 166-170, Светови, Нови Сад 1995 Јеша Денегри, Шездесете: теме српске уметности, pp. 40-47, Светови, Нови Сад 2005 Станислав Живковић, Времене антиуметности - енформел, Српско сликарство ХХ века, pp. 139-146, Матица српска, Београд 2008 Јеша Денегри, Контексти и особине енформела Бранислава Протића, (пред. кат.), Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд 2008 Јован Деспотовић, Тумачење енформела (Бранислав Протић, радови 1956-1966), Трећи програм, бр. 137-138, pp. 440-444, Радио Београд, Београд

Награде 1960 I награда на Бијеналу младих, Ријека 1964. Награда КПЗ Београда на изложби УЛУС-а, Београд 1964. Награда Галерије Матице српске на III Тријеналу југословенске ликовне уметности, Београд 1965 I награда Колоније Сићево 1967 I награда Колоније Ечка 1968. Награда Галерије „Фонтана“ на IX Октобарском салону, Београд 1985. Награда Октобарског салона, Београд

Референце Документација Музеја савремеме уметности, Београд Архива Факултета ликовних уметности, Београд

Види још Списак српских сликара

Категорија:Рођени 1931. Категорија:Умрли 1990. Категорија:Паланчани (Бачка Паланка) Категорија:Српски сликари Категорија:Професори Универзитета уметности у Београду