Врхбосанска надбискупија или Сарајевска надбискупија је метрополија и надбискупија Католичке цркве. То је територијално највећа управна јединица Католичке цркве у Босни и Херцеговини. Обухваћа средишњи и сјевероисточни дио Босне. Уједно је и метрополија којој су подложне бискупије Бањолучка, Мостарско-дувањска, Требињско-мрканска, а као суфраганске су јој додјељене Скопска бискупија и Апостолски егзархат за Македонију.

Надлежни метрополит и надбискуп је кардинал Томо Вукшић, а сједиште надбискупије се налази у Сарајеву, у којему је катедрала из 1889. године изграђена у раноготичком стилу по пројекту Јосипа Ванцаша и Врхбосанско богословно сјемениште. У Сарајеву је такође сједиште Бискупске конференције Босне и Херцеговине и Војног ординаријата у Босни и Херцеговини.

Име носи по сједишту средњовјековне бискупије у мјесту Врхбосни, недалеко од данашњег Сарајева.

Локација Данас је подручје Врхбосанске надбискупије подијељено на два ентитета, Федерацију Босне и Херцеговине и Републику Српску. Сјеверни и источни дио надбискупије налази се у Републици Српској, а у том дијелу се налазе 34 парохије надбискупије. Централни, западни и јужни дио надбискупије припадају Федерацији Босне и Херцеговине, на чијој територији се налази 112 парохија, и 8 парохија у Брчко Дистрикту Босне и Херцеговине.

Историја

Врхбосанска бискупија је основана у 7. вијеку, а највјероватније у раном периоду зависила од Салоне (код Сплита). У 13. и 14. вијеку, када је Босна постала словенска држава (некада зависна од Угарске, некада независна), Врхбосанска бискупија је добила већи значај. У другој половини 15. вијека, територија данашње Босне и Херцеговине је потпала под турску власт. Почела је масовна исламизација становништва, али је дио становништва и даље задржао хришћанску вјеру. Након ослобођења од Турака, на простору данашње Босне и Херцеговине биле су распрострањене три конфесије: исламска, православна и католичка. Према аустријском попису из 1879, 42,88% становништва је било православне вјере, 38,75% — исламске, и 18,08% — католичке.

Године 1881, Врхбосанска бискупија је добила статус надбискупије.

Рат у Босни и Херцеговини је довео до смањивања броја католика у земљи. Велики број вјерника из Врхбосанске надбискупије (углавном Хрвати) мигрирали су у Хрватску. Године 1990, број католика у надбискупији је износио око 527.000, данас их је око 215.000.

Многи католички храмови у надбискупији су или разрушени у току борбених дејстава, али након рата један од главних задатака је њихова обнова.

Метрополија

Надбискупија обухвата средишњи и сјевероисточни дио Босне, а сједиште јој је у Сарајеву. Уједно је и метрополија којој су подложне сљедеће бискупије: Бањолучка, Мостарско-дувањска, Требињско-мрканска, а као суфраганске су јој додијељене и Скопска бискупија и Апостолски егзархат за Македонију. Име носи по сједишту средњовјековне бискупије у мјесту Врхбосна, недалеко од данашњег Сарајева.

Администрација мини|десно|200px|Деканати Врхбосанске надбискупије Подручје Врхбосанске надбискупије данас се простире кроз два ентитета. Сјеверни и источни дио надбискупије налазе се у Републици Српској. Централни, западни и јужни дио надбискупије припадају Федерацији Босне и Херцеговине, на чијој територији се налази 112 парохија/жупа. У Брчко дистрикту постоји 8 парохија/жупа.

Врхбосанска надбискупија састоји се од 4 архиђаконата, 13 деканата и 154 жупа:Vrhbosanska nadbiskupija Ustrojstvo > Dekanati (pristupljeno 11. октобра 2017.)Položaj i opis nadbiskupije Pristupljeno 5. јуна 2013. То су: Гучогорски архиђаконијат, Плехански архиђаконијат, Толишки архиђаконијат и Фојнички архиђаконат.

Према подацима из јануара 2012. године, у 13 деканата живи 195.522 католика. Површина Врхбосанске надбискупије је 22.401 km². Граничи се са Ђаковачко-осјечком надбискупијом на сјеверу, Београдском надбискупијом на истоку, Мостарско-дуванском бискупијом на југу и Бањалучком бискупијом на западу.

Гучогорски архиђаконијат Гучогорски архиђаконијат чине сљедећи деканати и њима припадајуће жупе: Бугојански деканат (3) Травнички деканат (6) Жепачки деканат (7)

Бугојански деканат Бугојански деканат (3) – Декан Бугојанског деканата је Илија Ивош жупник у Скопаљској Грачаници. Унутар Бугојанског декрета су жупе: Бистрица, Бугојно, Добретићи, Главице, Горњи Вакуф-Ускопље, Кандија, Купрес, Отиновци, Подмилачје, Растичево, Скопаљска Грачаница, Сухо Поље. Жупа Бистрица посвећена је св. Терезији од Дјетета Исуса и сједиште јој је у Горњи Вакуф-Ускопље. Жупа Бугојно посвећена је св. Анти Падованскоме и сједиште јој је у Бугојну, Кулина бана 31. Жупа Добретићи посвећена је св. Анти Падованскоме и сједиште јој је у Добретићима. Жупа Главице посвећена је Пресветоме Срцу Исусовом и сједиште јој је у Бугојну, Ростовска бб. Жупа Ускопље посвећена је Узнесењу БДМ и сједиште јој је у Ускопљу, Краља Томислава бб. Жупа Кандија посвећена је св. Илији пророку и сједиште јој је у Бугојну. Жупа Купрес посвећена је св. Обитељи и сједиште јој је на Купресу, Краљице Катарине 1. Жупа Отиновци посвећена је св. Ивану Крститељу и сједиште јој је у Купресу, Краљице Катарине 1. Жупа Подмилачје посвећена је св. Ивану Крститељу и сједиште јој је у Јајцу. Жупа Растичево посвећена је св. Анти Падованскоме и сједиште јој је на Купресу. Жупа Скопаљска Грачаница посвећена је Срцу Маријину и сједиште јој је у Ускопљу, Хумац бб. Жупа Сухо Поље посвећена је Узнесењу БДМ и сједиште јој је на Купресу.

Жепачки деканат Жепачки деканат (7) – декан Жепачког деканата је ОФМ Здравко Анђић. Унутар Жепачког деканата су жупе: Бистрица, Глобарица, Ловница, Луг-Бранковићи, Маглај, Нови Шехер, Осова, Радунице, Завидовићи, Зеница–Црквица, Зеница–Чајдраш, Зеница–Клопче, Зеница–Св. Илија, Зеница–Св. Јосип, Жепче. Жупа Бистрица посвећена је Узвишењу св. Крижа и сједиште јој је у Жепчу. Жупа Глобарица посвећена је св. Марија помоћница кршћана и сједиште јој је у Жепчу. Жупа Ловница посвећена је св. Петру и Павлу и сједиште јој је у Жепчу. Жупа Луг-Бранковићи посвећена је св. Ивану Крститељу и сједиште јој је у Озимици. Жупа Маглај посвећена је св. Леополду Богдану Мандићу и сједиште јој је у Маглају, Илијаса Смаилагића бб. Жупа Нови Шехер посвећена је св. Илији пророку и сједиште јој је у Новом Шехеру Жупа Осова посвећена је Узнесењу БДМ и сједиште јој је у Жепчу. Жупа Радунице посвећена је св. Ани и сједиште јој је у Жепчу. Жупа Завидовићи посвећена је св. Јосипу и сједиште јој је у Завидовићима, Стјепана Радића 53. У Зеници су жупе посвећене св. Илији пророку, сједиште у Масарyковој 66, св. Јосипу, сједиште у Строссмаyеровој 17, жупа Црквица посвећена Безгрјешном Зачећу БДМ са сједиштем у Ивана Гундулића 24, жупа Чајдраш посвећена Срцу Исусовом и са сједиштем у Зеници, жупа Клопче посвећена Узвишењу св. Крижа и сједиштем на Ибраковића путу 19. Жупа Жепче посвећена је св. Анти Падованскому и сједиште јој је у Жепчу, Стјепана Радића 5.

Травнички деканат Травнички деканат (6) – декан Травничког деканата је Мато Јањић. Унутар Травничког деканата су жупе: Брајковићи (Травник), Бучићи, Долац на Лашви, Гуча Гора, Корићани, Нова Била, Нови Травник – Пресвето Тројство, Нови Травник – Узашашће Господиново, Овчарево, Пећине, Подкрај, Ранковићи, Ростово, Травник, Турбе, Витез. Жупа Бистрица посвећена је Узвишењу св. Крижа и сједиште јој је у Жепчу. Жупа Глобарица посвећена је св. Марија помоћница кршћана и сједиште јој је у Жепчу. Жупа Ловница посвећена је св. Петру и Павлу и сједиште јој је у Жепчу. Жупа Луг-Бранковићи посвећена је св. Ивану Крститељу и сједиште јој је у Озимици. Жупа Маглај посвећена је св. Леополду Богдану Мандићу и сједиште јој је у Маглају, Илијаса Смаилагића бб. Жупа Нови Шехер посвећена је св. Илији пророку и сједиште јој је у Новом Шехеру Жупа Осова посвећена је Узнесењу БДМ и сједиште јој је у Жепчу. Жупа Радунице посвећена је св. Ани и сједиште јој је у Жепчу. Жупа Завидовићи посвећена је св. Јосипу и сједиште јој је у Завидовићима, Стјепана Радића 53. У Зеници су жупе посвећене св. Илији пророку, сједиште у Масариковој 66, св. Јосипу, сједиште у Штросмајеровој 17, Жупа Црквица посвећена Безгрјешном Зачећу БДМ са сједиштем у Ивана Гундулића 24, Жупа Чајдраш посвећена Срцу Исусовом и са сједиштем у Зеници, Жупа Клопче посвећена Узвишењу св. Крижа и сједиштем на Ибраковића путу 19. Жупа Жепче посвећена је св. Анти Падованскому и сједиште јој је у Жепчу, Стјепана Радића 5.

Плехански архиђаконијат Плехански архиђаконијат чине сљедећи деканати и њима припадајуће жупе: Дервентски деканат (11) Тузлански деканат (8) Усорски деканат (10)

Дервентски деканат Дервентски деканат (11) – Декан Дервентског деканата је ОФМ Иван Марић у Кораћу. Унутар Дервентског деканата су жупе: Бијело Брдо, Босански Брод, Брусница, Буковица, Цер, Дервента, Фоча, Горња Мочила-Сијековац, Колибе, Кораћ, Кулина, Ново Село, Плехан, Сочаница, Жеравац.

Тузлански деканат Тузлански деканат (8) – Вршилац дужности декана Тузланског деканата је Влатко Росић. жупе у саставу Тузланског деканата су: Брешке, Драгуња, Дријенча, Хусино, Лукавац, Моранчани, Пар Село, Шикара, Тузла, Зворник и Живинице.

Усорски деканат Усорски деканат (10) – Декан Усорског деканата је Борис Салапић у Комушини. Усорски деканат обухвата жупе: Бежља, Добој, Горња Комушина, Јелах, Комушина, Сивша, Теслић, Уларице, Жабљак. Жупа Бежља је посвећена Рођењу Блажене Дјевице Марије и налази се у Бањи Врућица, Бежља 101. Жупа Добој је посвећена Пресветом Срцу Исусовом и налази се у Добоју, Браће Југовића 2. Жупа Горња Комушина је посвећена Светом Петру и Павлу и налази се у Блатници. Жупа Јелах је посвећена Светом Јовану Крститељу и налази се у Јелаху. Жупа Комушина је посвећена Успењу Блажене Дјевице Марије и налази се у Блатници. Жупа Сивша је посвећена Светом Антуну Падованском и налази се у 74230 Усора. Жупа Теслић је посвећена Светом Јосифу, а сједиште јој је у Теслићу, Карађорђева 2. Жупа Уларице је посвећена Светом Илији Пророку, а сједиште јој је у 74230 Усори. Жупа Жабљак је посвећена Светој Ани и налази се у 74230 Усора

Толишки архиђаконијат Толишки архиђаконијат чине сљедећи деканати и њима припадајуће жупе:

Фојнички архиђаконат Фојнички архиђаконат чине сљедећи деканати и њима припадајуће жупе: Крешевски деканат (означен бројем 4 на мапи) Сарајево (означен бројем 1 на мапи) – Декан Сарајевског деканата је Марко Мајсторовић у Сарајеву, Катедрала. У саставу Сарајевског деканата налазе се парохије: Бријешће, Чемерно, Добриња, Горажде, Грбавица, Катедрала, Маријин двор, Нови Град, Ново Сарајево, Пале, Ступ, Тарчин, Вогошћа. Сарајевски (1) – Декан Сарајевског деканата је Марко Мајсторовић у Сарајеву, катедрала. Унутар Сарајевског деканата су жупе: Бријешће, Чемерно, Добриња, Горажде, Грбавица, Катедрала, Маријин двор, Нови Град, Ново Сарајево, Пале, Ступ, Тарчин, Вогошћа. Жупа Бријешће посвећена је св. Леополду Богдану Мандићу и сједиште јој је у Сарајеву, Бријешће брдо 100. Жупа Вогошћа посвећена је бл. Мајци Терезији и сједиште јој је у Доњој Јошаници И/1, Вогошћа. Жупа Горажде посвећена је св. Доминику и сједиште јој је у Горажду, Енвера Агановића бб. Жупа Грбавица посвећена је св. Игнацију и сједиште јој је у Сарајеву, Херцеговачка 1б. Жупа Добриња посвећена је св. Фрањи Асишкоме и сједиште јој је у Сарајеву, Трг д‌јеце Добриње 1, жупни стан је у Алеји Босне Сребрене 111. Катедрална жупа у Сарајеву посвећена је Пресветоме Срцу Исусову и сједиште јој је у Сарајеву, Јосипа Стадлера 2. Жупа Маријин двор посвећена је св. Јосипу и сједиште јој је у Сарајеву, Херцега Стјепана 6. Жупа Нови Град посвећена је св. Луки еванђелисту и сједиште јој је у Сарајеву, Босанска bb. Жупа Ново Сарајево посвећена је Пресветом Тројству и сједиште јој је у Сарајеву, Змаја од Босне 86. Жупа Пале посвећена је св. Јосипу Раднику и сједиште јој је на Палама, Српских ратника 66. Жупа Ступ посвећена је Узнесењу БДМ и сједиште јој је на Ступу, Николе Шопа 50, 71210 Илиџа. Жупа Тарчин посвећена је св. Ивану Крститељу и сједиште јој је у Тарчину, Братства и јединства 4.