Милић Дринчић (Теочин, Рудничка нахија, око 1775 — Дубље, 14/26. јул 1815) био је српски устанички војвода.
Биографија У почетку првог српског устанка 1804. године учествовао је са Миланом Обреновићем у нападу на руднички град и убрзо постаје буљубаша. Истакао се у бојевима код Чачка 1805. и Ужица 1807.
У то време, Рудничка нахија имала је четири кнежине: Брусничку, Мораву, Качер и Црну Гору - на чијем је челу био Милић Дринчић. Заповедних свих поменутих кнежина био је војвода Милан Обреновић. Године 1811. је постао војвода црногорске кнежине (крај око Такова), а 1813. није избегао него се предао Турцима, али је стално био на опрезу и 1814. се одметнуо у гору. мини|200px|лево|Дринчићева улица у Београду Почетком 1815. учествовао је у припремама за нови устанак и присуствовао договорима и у Рудовцима и у Вреоцима, састанку у Такову. Чим је избио Други српски устанак, Дринчић је са својом људима успешно сузбијао Турке и много допринео победи устаника у одсудним бојевима на Љубићу и Дубљу, где је и погинуо.
Улица Дринчићева у Београду У Београду је именована Улица Дринчићева још у 19. веку, тачније 1896. године. Она се претходно звала Вишњичка од 1878. до 1896. године.
Референце
Литература
Вук Стефановић Караџић, Грађа за српску историју, Београд 1898. Текст др. Реље Новаковића, научног саветника, Историјског института, Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб 1984. године том 3. стр. 580.
Спољашње везе Војвода Милић Дринчић Разгледница са ликом Милића Дринчића
Категорија:Рођени 1775. Категорија:Умрли 1815. Категорија:Горњомилановчани Категорија:Учесници Првог српског устанка Категорија:Учесници Другог српског устанка