мини|300п|Свици са Мртвог мора с преписом мини|250п|Пећина у Кумрану где су пронађени списи „Свици са Мртвог мора“ или „Кумрански списи“ састоје се од око 900 докумената, укључујући и текстове из Хебрејске Библије, који су откривени између 1947. и 1956. у 11 пећина у околини Кумрана у близини древног насеља Кхирбет Кумран, на северозападној обали Мртвог мора.
Текстови су од великог историјског и религијског значења пошто садрже једине познате преживеле копије библијских докумената насталих око 100. п. н. е. те садрже доказе о значајној разноликости вере и праксе унутар касног Другог храма јудаизма. Написани су на хебрејском, арамејском и грчком језику, већином на пергаменту, али неки су написани и на папирусу. Ови списи већином датирају између 150. п. н. е. и 70. н. е. Свици су већином поистовјећени са древном јеврејском сектом званом есени, но неки новији научници сумњају у њихову повезаност са списима.
Свици са Мртвог мора су традиционално подељени на три групе: „библијски“ рукописи (копије текстова Хебрејске Библије), који творе око 40% идентификованих списа; „апокрифне“ или „псеудепигране“ рукописе (познати документи из раздобља Другог Храма попут Еноха, Јубилеја, Тобита, Сираха, неканонизованих псалма, итд., који нису постали службени део Библије), који творе око 30% идентификованих списа; и „сектаријанским“ рукописима (претходно непознатим документима који говоре о правилима и веровањима одређене групе или група унутар ширег јудаизма) као што је „Правило о заједници“, „Спис о рату“, „Песхер“ (хебрејски pesher פשר = „објашњење“) о Авакуму, и „Правило о благослову“, које чине око 30% идентификованих списа.
Пре 1968, већина познатих списа и фрагмената су били смијештени у Рокфелеровом музеју (претходно познатом као Палестински археолошки музеј) у Јерусалиму. Након Шестодневног рата, списи су премештени у Храм књига, код израелског музеја.
Објављивање списа је трајало деценијама, па је стога такво закашњење било предмет разних академских контроверзи. До 2007, две свеске се морају употпунити да би цела серија „Открића у јудејској пустињи“, имала укупно свезака. Осим у Израелу, неки се свици налазе на Универзитету у Чикагу у склопу Оријенталног института, Пристонског теолошког семинара, универзитету Азуза Пацифик и у рукама приватних скупљача. Према Оксфордовом водичу за археологију, Кумрански списи, који укључују барем фрагменте од сваке књиге Старог завета, изузев Књиге о Естери, омогућавају стручњацима много старији попречни пресек традиције скрипте него онај који је био пре могућ. Око 35% библијских списа су готово идентични традиционалним хебрејским текстовима Старог завета с 10% традиционалним грчким и самаританским, док остатак излаже готово драматичну разлику и у језику и у садржају. У својем опсегу текстовних варијанти, кумрански списи су натерали научнике да размисле о устаљеним теоријама о развоју модерног библијског текста од само три рукописне породице: Мазоретски текст, хебрејски оригинал Септуагинта и Самаританска Тора. Постаје јасно да је свето писмо Старог завета било изразито течно све до библијске канонизације која се догодила око 100. н. е.
Проналазак
У пролеће 1947. године на подручју Кумрана млади пастир је тражећи овце дошао до улаза у непознате пећине. Кад су му се очи привикле на мрак установио је да се пред њиме налазе брижно посложени ћупови. Иако тамо није наишао на никакво злато, открио је да се у ћуповима налазе стари списи препуни прашине.
Првих седам свитака које су пронашли пастири је убрзо завршило на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, а усхићени научници са свих страна света дошли су у Кумран и почели истраживати остале околне пећине. Потрага је уродила плодом и омогућила очување десетака хиљада нових фрагмената међу којима су били делови Библије старији од свих до тада познатих на оригиналном хебрејском. У пећинама поред Мртвог мора пронађени су свици који су на себи садржавали делове текстова свих библијских књига, осим оне о Естер, који су старији од свих осталих познатих јеврејских библијских записа. Оваква велика старост свитака одмах је наметнула два велика питања. Прво је било оно о првобитним власницима тих списа, а друго да ли ће ти оригинални текстови открити неке до тада непознате податке који нису укључени у коначну верзију Библије.
Према свим проверавањима може се закључити да су свици припадали одвојеној религијској заједници која се држала по страни од осталих. Почетком 68. године у кумранско подручје долази војска римског генерала Веспазијана како би угушила јеврејску побуну, па се с правом може претпоставити да су управо тада свици били сакривени у пећине.
Референце
Литература
. (contains the biblical portion of the scrolls) . . Brill Publishing 2003 . Westbridge Books, UK,
.
pp. xv–xxi in The Faith of Qumran: Theology of the Dead Sea Scrolls. Edited by H. Ringgren. New York: Crossroad, ," in Ukrainian Orientalistics: Special Issue on Jewish Studies, Кyiv: NaUKMA Omeljan Pritsak Center for Oriental Studies, 2011: 9–29. .
. 1973. .
. Shaftesbury: Element. . . 2 vol., Washington, D.C.: Biblical Archaeology Society,
Galor, Katharina, Jean-Baptiste Humbert, and Jürgen Zangenberg. Qumran: The Site of the Dead Sea Scrolls: Archaeological Interpretations and Debates: Proceedings of a Conference held at Brown University, 17–19 November 2002, Edited by Florentino García Martínez, Studies on the Texts of the Desert of Judah 57. Leiden: Brill, 2006. (Translated from Spanish into English by Wilfred G. E. Watson) . .J. Brill). García Martínez Florentino, Eibert J.C. Tigchelaar, Editors. . Brill, 1999 . Peter Smith Pub Inc., 1976
. University of Chicago Oriental Institute, 5 June . New Age Bible & Philosophy Center, 1957, Reprint edition 1987 Hirschfeld, Yizhar, Qumran in Context: Reassessing the Archaeological Evidence, Peabody: Hendrickson Publishers, 2004.
, Beirut, 2006. (Ce livre identifie les auteurs des fameux manuscrits de la mer Morte et dévoile leur secret). . JSP 6 . ). in The Site of the Dead Sea Scrolls: Archaeological Interpretations and Debates (Studies on the Texts of the Desert of Judah 57), Brill, 2006 (pp. 55–116). . . [German edition was 1978], (Sheffield:JSOT Press [Supplement 34], 1985).
. 12, pl. 1. O'Callaghan-Martínez, Josep, , Harvard Semitic Studies, 1986. (This is a serious discussion of the Hebrew language of the scrolls.) . Translated by J. R. Wilkie. Stuttgart: W. Kohlhammer, Roitman, Adolfo, ed. A Day at Qumran: The Dead Sea Sect and Its Scrolls. Jerusalem: The Israel Museum, 1998. Oxford, Clarendon Press. . Anchor Bible Reference Library (Doubleday) 1995. , (Schiffman has suggested two plausible theories of origin and identity – a Sadducean splinter group, or perhaps an Essene group with Sadducean roots.) Excerpts of this book can be read at. . . 2 vols. New York: , 1999. (recommended introduction to their discovery and history of their scholarship) pp. 83–166 in The Madrid Qumran Congress: Proceedings of the International Congress on the Dead Sea Scrolls, Madrid, 18–21 March 1991, Edited by J. Trebolle Barrera and L. Vegas Mountainer. Vol. 11 of Studies on the Texts of the Desert of Judah. Leiden: Brill, 1992. . 2000
: Harper Collins, 1992 . . (good translation, but complete only in the sense that he includes translations of complete texts, but neglects fragmentary scrolls and more especially does not include biblical texts.) (7th ed. 2011 ) . Harper San Francisco paperback 1999. , (contains the non-biblical portion of the scrolls, including fragments)
Dead Sea Scrolls Study Vol 1: 1Q1 – 4Q273, Vol. 2: 4Q274 – 11Q31, (compact disc), Logos Research Systems, Inc., (contains the non-biblical portion of the scrolls with Hebrew and Aramaic transcriptions in parallel with English translations)
. in series, .
Спољашње везе
Vremenski pregled i rasprava o Kumranskim spisima
(FARMS)
Deo spisa se mogu videti u Hramu knjiga kod Izraelskog muzeja u Jerusalimu Drevna knjižara Kumrana i moderna nauka at Library of Congress "Others and Intra-Jewish Polemic as Reflected in Qumran Texts," Stephen Goranson, evidence that English "Essenes" comes from Greek spellings that come from Hebrew 'osey hatorah, a self-designation in some Qumran texts. Откривени нови свици са Мртвог мора („Политика”, 16. март 2021)
Категорија:Стари завет Категорија:Преписи и преводи Светог писма Категорија:Древна историја Јевреја