мини|Споменик „Позив на устанак“ рад вајара Војина Бакића, који се налази испред куће у којој се налазио бивши Музеј „4. јули“ Седница Политбироа ЦК КПЈ одржана 4. јула 1941. позната је као историјска седница јер је на њој донета одлука о отпочињању оружаног устанка народа Југославије против окупатора. Седница је одржана у Вили Владислава Рибникара на Дедињу, а њом је руководио генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито. Овај дан се у СФРЈ празновао као Дан борца.

Стање уочи седнице Комунистичка партија Југославије је још на Петој земаљској конференцији, одржаној октобра 1940. године у Загребу, указивала на опасност фашистичке агресије на Југославију. Тада је при Централном комитету КПЈ формирана Војна комисија, која је имала задатак да припрема отпор на војном плану и успостави контакте с антифашистички оријентисаним официрима у Југословенској војсци. На првој седници, после напада Сила Осовина на Краљевину Југославију, одржаној 10. априла 1941, ЦК КПЈ је позвао све своје чланове и симпатизере да наставе борбу против окупатора, а уколико то постане немогуће, тј уколико дође до капитулације Југословенске војске, која се назирала, одлучено је да се почне са припремом оружаног устанка. У ту сврху на овој седници формиран је Војни комитет, чији је задатак био да руководи тим припремама.

На Мајском саветовању, одржаном почетком маја 1941. у Загребу, ЦК КПЈ је анализирао постојећу ситуацију у Југославији и донео одлуку да се у духу припрема за оружану борбу при већем броју покрајинских, обласних и других нижих партијских органа формирају војни комитети, који би припремали оружану борбу. У ту сврху многи чланови Централног комитета упућени су разне крајеве земље, где су радили на припреми организовања устанка. У току маја и јуна месеца формиран је већи број ударних група и десетина, које су биле сачињене од чланова КПЈ и СКОЈ-а, као и њихових симпатизера. Те групе су изводиле ситне акције и саботаже.

Напад Трећег рајха на Совјетски Савез, 22. јуна 1941, као и позив Коминтерне свим комунистичким партијама „да отпочну са борбом против окупатора којом би се помогла и олакшала борба Совјетског Савеза“, убрзали су припреме које је КПЈ покренула за организовање устанка. Истог дана, у Београду је одржана седница ЦК КПЈ, на којој је издат Проглас у коме се осуђује напад на СССР и позива народ да се укључи у припреме устанка. Убрзо потом, 27. јуна 1941, одржана је нова седница ЦК КПЈ, на којој је формиран Главни штаб НОП одреда Југославије, а за његовог команданта изабран Јосип Броз Тито.

Седница 4. јула мини|Зграда бившег Музеја „4. јули“, данас мини|Спомен-плоча на згради бившег музеја Седница Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије на којој је донета одлука о отпочињању устанка одржана је 4. јула 1941. у вили Владислава Рибникара, на Дедињу. Седници су присуствовали - генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито, као и чланови Централног комитета: Александар Ранковић, Милован Ђилас, Иво Лола Рибар, Светозар Вукмановић и Сретен Жујовић (као један од учесника ове седнице, у појединој литератури наводи се и Иван Милутиновић, такође члан ЦК КПЈ, али према сведочењима учесника седнице Светозара Вукмановића и Милована Ђиласа, као и хроничара Владимира Дедијера он из непознатих разлога није присуствовао седници). Поред њих у кући су се током заседања налазили Владислав Рибникар, његова супруга Јара и књижевник Владимир Дедијер. Они су током заседања чували стражу испред и око куће.

Седницом је руководио Јосип Броз Тито и на њој је анализирана ситуација у земљи и свету, а посебно ситуација на Источном фронту. Потом је донета одлука да се са саботажа и диверзија пређе на општи народни устанак, а да партизански рат буде основна форма развијања устанка. Поред ове одлуке донете су још одлуке: да се формира Штаб партизанских одреда Србије са Сретеном Жујовићем на челу; да се са изванредним овлашћењима ЦК КПЈ у Босну и Херцеговину упути Светозар Вукмановића, а у Црну Гору Милован Ђилас; да се при ЦК КП Хрватске формира Оперативно партијско руководство на челу са Владом Поповићем; да се изванредна овлашћења ЦК КПЈ дају Едварду Кардељу, који се налази у Словенији; да раније организоване ударне групе и већи број чланова КПЈ изађу на терен и организују партизанске одреде; да се у партизанским одредима поставе политички комесари, као представници Партије; да се покрене Билтен Главног штаба НОП одреда Југославије

На крају седнице донета је одлука да се народима Југославије упути проглас с позивом на устанак. Проглас је написао Иво Лола Рибар и он је 12. јула штампан у илегалној штампарији ЦК КПЈ на Бањичком венцу у Београду и потом упућен у све крајеве земље. Између осталог у Прогласу је стајало:

Обележја Кућу у којој је одржана седница, Владислав Рибникар је после рата поклонио Комунистичкој партији и у њој је 1. маја 1950. отворен Музеј „4. јули“, које је радио све до 2000, а кућа је 2003. враћена породици Рибникар. Одлуком Савезне скупштине ФНРЈ, 26. априла 1956. године 4. јули је проглашен за државни празник — Дан борца и прослављао се сваке године у читавој земљи. После распада СФР Југославије, постао је државни празник Савезне Републике Југославије, али се касније обележавао само у Србији, где је укинут 2001. одлуком Владе Србије.

Литература

Владимир Дедијер Дневник (друго сажето издање). „Југословенска књига“, Београд 1951. година. Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941-1945. „Војно-историјски институт“ Београд, 1964. година. Светозар Вукмановић Мемоари Револуција која тече. „Комунист“, Београд 1971. година. Хронологија радничког покрета и СКЈ 1919-1979 (књига прва). „Народна књига“ и Институт за савремену историју, Београд 1980. година. Историја Савеза комуниста Југославије. Истраживачки центар „Комунист“ Београд, „Народна књига“ Београд и „Рад“ Београд, 1985. година.

Категорија:Савез комуниста Југославије Категорија:НОБ у 1941. Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби Категорија:Историја Савског венца Категорија:Политика Београда Категорија:Политичка историја Србије