Вилтон Норман „Вилт“ Чејмберлен (; Филаделфија, САД, 21. август 1936 — Лос Анђелес, САД, 12. октобар 1999) бивши је амерички професионални кошаркаш.

Играо је на позицији центра, а изабран је на НБА драфт 1959. године од стране Филаделфија Вориорса. У својој петнаестогодишњој каријери остварио је многе успехе. Играјући за Харлем глобтротерсе, Филаделфија/Сан Франциско вориорсе, Филаделфија севентисиксерсе и Лос Анђелес лејкерсе освојио је два НБА прстена, четири пута проглашаван је најкориснијим играчем лиге, те је једном проглашен за најкориснијег играча НБА Ол стар утакмице, једном за најкориснијег играча НБА финала и једном за новајлију године. Чејмберлен је тринаестероструки НБА Ол-стар, те је десет пута изабран у НБА тим и два пута у НБА одбрамбени тим.

Чејмберлен је власник неколико десетина НБА рекорда, најчешће у поенима и скоковима. Заједно с другим остварењима, Чејмберлен је једини играч који је у једној НБА сезони остварио просеке више од 40 и 50 поена по утакмици, те једини који је у једној утакмици постигао 100 поена. Такође Чејмберлен је освајао седам награда за најбољег стрелца лиге, једанаест награда за најбољег скакача лиге, девет пута био је најпрецизнији у постигнутим кошевима, те је једном чак предводио лигу и у асистенцијама. Колико је био доминантан у нападу и скоковима говоре следећи подаци да је у својој каријери постигао невероватних 31.419 поена и 23.924 скокова. Чејмберлен је члан Кошаркашке Куће славних од 1978. године, а 1980. године уврштен је на списак 35 највећих кошаркаша НБА лиге. Године 1996, примио је велико признање када је уврштен на списак 50 највећих играча у историји НБА лиге. Након НБА каријере, Чејмберлен је постао врло успешан бизнисмен, те је остварио неколико запаженијих глумачких улога, од којих је и она у филму Конан уништитељ. Цео живот био је нежења, а након његове смрти изашао је невероватан податак да је спавао са 20 хиљада жена.

Биографија Детињство Чејмберлен је рођен у граду Филаделфији у савезној држави Пенсилванији. Као једно од деветеро браће и сестара, био је крхко дете, те је умало умро од пнеумоније што је резултовало пропуштањем целе школске године. У раном детињству, Чејмберлена кошарка није превише занимала будући да је он мислио да је то „игра за слабиће“. Чејмберлен се бавио атлетиком, понајвише трчањем. У разним дисциплинама остварио је сјајне резултате, од којих су најбољи у скоку увис, трчању на 400 m, скоку удаљ и др. Међутим, Чејмберлен је одустао од свега тога будући да је у Филаделфији кошарка била „краљица свих спортова“.

Како је Чејмберлен већ у узрасту од 10 година био висок око 1,83 м, а у средњој школи око 2,11 м, имао је сјајне предиспозиције за кошарку. Након неколико месеци вежбања и тренинга, Чејмберлен је физички ојачао, те је на видело дошао његов таленат за постизање поена и блокирање шутева. Према новинару ЕСПН-а, који је коментарисао Чејмберлена, он је био „застрашујуће огроман наспрам осталих смртника“. У то време, добио је бројне надимке, од којих му је најдражи „Велики Медвед“ (), јер је увек, пре уласка у неку просторију, морао сагнути главу.

Средња школа У сезони 1952/53. Чејмберлен је, као играч Овербрук пантерса, просечно постизао 31 поен по утакмици, те је одвео екипу до освајања Јавне лиге. У финалној утакмици града Филаделфије, против ривала Вест католика, Чејмберлен је био у неколико наврата зауставаљан од чак тројице играча, али ни то му није засметало да постигне 29 поена. Упркос сјајном Вилту, његова екипа изгубила је резултатом 54:42.

У другој сезони у дресу Овербрука, Чејмберлен је наставио са сјајним играма, те је у утакмици са средњом школом Роксборо постигао чак 71 поен. Пантерси су с лакоћом ушли у финале јавне лиге, те тамо свладали средњу школу Нортист хај скул. У тој утакмици, Чејмберлен је постигао 40 поена и донео својој екипи још једну титулу Јавне лиге. У финалу града Филаделфије сусрели су се са средњошколским тимом Саут католика. У тој утакмици Чејмберлен је поново био незаустављив, те је са 32 постигнута поена својој екипи донео победу 74:50 и титулу града. Те сезоне, Овербрук је, на челу с Чејмберленом, остварио невероватан однос од 19:0.

Током летњих празника, Чејмберлен је радио у оближњем хотелу. Управо тамо одсео је тренер Бостона Селтикса, Ред Ауербак, који је одмах уочио талентованог младића. Наговорио га је на двобој 1 на 1 са звездом универзитета Канзас, Бертом Борном, који је изабран за најкориснијег играча НБА финала 1953. године. Чејмберлен је тај двобој добио резултатом 25:10, а Борн, разочаран својим поразом, одустао је од обећавајуће НБА каријере те је постао пољопривредни инжењер. Ауербак видевши сјајан таленат који се крио у Чејмберлену, покушавао га је да наговори на одлазак на универзитет Нове Енглеске како би га могао изабрати на драфту као територијални избор.

Међутим, Чејмберлен је ову сјајну понуду одбио, а касније се показало да је Вилтово место заузео управо његов будући ривал, Бил Расел. У трећој и последњој сезони у дресу Овербрука, Чејмберлен је у три узастопне утакмице постигао 74, 78 и 90 поена. Пантерси су по трећи пут освојили Јавну лигу, победивши Вест Филаделфију резултатом 78:60. У градском финалу, Чејмберлен је с 35 поена предводио свој тим до лаке, 83:42, победе над школом Вест католик. Након три године играња, Чејмберлен је с екипом освојио три Јавне лиге и два градска наслова, те остварио сјајан однос победа и пораза 56:3. Такође током те три године, Чејмберлен је постао најбољи стрелац средње школе постигавши 2.252 поена, што у просеку износи 37,4 поена по утакмици.

Након завршетка сезоне, Чејмберлен је добио више од 200 понуда разних универзитета. Неки су му чак нудили глумачки ангажман, дијаманте, па чак и место тренера-играча. Након неколико недеља размишљања и бројних посета универзитетима, Чејмберлен је одлучио да ће заиграти за универзитет у Канзасу.

Универзитет Године 1955, Чејмберлен се придружио универзитету Канзас. Након доласка у Канзас, Чејмберлен је био разочаран због тога што је у Филаделфији био третиран као звезда, а у Канзасу је био непознат, те је владала велика неправда према црнцима. Чејмберлен је покушао да игнорише те догађаје те је у слободно време излазио на места на која би год хтео. Убрзо је видео да га не цене, те је одустао од свог наума, али се с временом и однос према црнцима побољшао. Такође, Чејмберлен је волео да живи у Канзасу поготово због сјајне џез сцене и друштвеног живота.

На универзитету, Чејмберлен је постао члан, касније и председник, познатог братства, те је у свом дебију, против старијих саиграча, одиграо сјајно те ​​је завршио утакмицу са 52 поена, 29 скокова и 4 блокаде. Под вођством тренера Фога Алена, Чејмберлен је играо сјајно, те ​​је с њим развио сјајан однос, али је тренер Ален, због навршених 70 година, морао отићи у принудну пензију. Доласком Аленовог наследника, Дика Харпа, Чејмберлен је постао незадовољан јер је са новим тренером развио лош однос, а многи су и сумњали да би уопште дошао на универзитет да је знао да ће се тренер Ален пензионисати.

Дана 3. децембра 1956. године Чејмберлен је остварио и службени наступ у дресу ЏејХокса, те је у победи своје екипе, 87:69, постигао 52 поена и 31 скок, те је тиме срушио и неколико универзитетских рекорда. Током тог периода, Чејмберлен је био незаустављива нападачка машина која је и развио неколико незаустављивих потеза од који су: шут са дистанце, шут од табле и сјајан улазак у рекет. Такође развио је своју технику додавања те је игру у одбрани унапредио са све већим бројем блокираних шутева, који су касније водили до лаганих поена. Као вођа младе и талентоване екипе ЏејХокса, одвео их је до односа 13:1, али су изгубили од универзитета Оклахома стејта, који су током утакмице држали лопту у поседу по 3 минута без намере за постизањем коша. Тај проблем је, тек 1984. године, решен увођењем ограничења напада на 24 секунде.

Као и у средњој школи, Чејмберлен се бавио и атлетиком, те је остварио запажене резултате и у том подручју. Удаљеност од 100 m, Чејмберлен је прелазио за 10,9 секунди, а у троскоку је остваривао резултате преко 15,30 m. У скоку увис и у трчању, Чејмберлен је три узастопне године био првак универзитетских такмичења у тим дисциплинама.

Током одржавања првенства Националне студентске атлетске асоцијације у Даласу, који је у то време био сегрегиран, године 1957. екипа ЏејХокса је била расно критикована и вређана. Једном приликом је један од бивших играча те екипе изјавио да је пубилка је била брутална, да су их пљували, те да су били изложени великом расном вређању. Међутим то није спречило екипу ЏејХокса да против универзитета Јужних методиста, однесу, 73:65, победу у продужетку. Након утакмице, полиција је била присиљена да отпрати ЏејХоксе до аутобуса и оближњег одмаралишта, јер је бесни народ због пораза чак хтео и да отме аутобус. Наредна утакмица била је једнако непријатна због великих расних увреда током целе утакмице, али су ЏејХокси уверљиво победили резултатом 81:61.

У полуфиналној утакмици против Сан Франциска, на челу с Чејмберленом, ЏејХокси односе победу резултатом 80:56 и улазе у НЦАА финале. Чејмберлен је за своје заслуге изабран у најбољи тим сезоне, те је одвео екипу до финалног сусрета против универзитета Северна Каролина, односно њихове екипе Тар хилса. У тој утакмици тренер Тар хилса користио је неколико тактика за заустављање Чејмберлена, а најчешћа је била она када су га чувала двојица играча, један напред, други позади, а трећи би долазио чим би Чејмберлен примио лопту. Са сјајно чуваним Чејмберленом, ЏејХокси су били немоћни, те су из игре шутирали мизерних 27%, да би на полувреме отишли ​​са заостатком од седам поена, односно резултатским заостатком од 29:22. Касније су Тар хилси повели са 40:37 и 10 минута пре краја почели су да круже с додавањима без икакве намере за постизањем поена. Након неколико грешака Тар хилса, ЏејХокси су успели да изједначе резултат на 46:46, те је тај резултат остао све до краја регуларног дела утакмице. У првом продужетку обе екипе постигле су по два поена, а у другом продужетку, при резултату 48:48, ЏејХокси су чували лопту и додавали је без икакве намере да постигну кош. У трећем продужетку, Тар хилси су постигли три узастопна поена, али је Чејмберлен с троструким поеном, два поена и слободно бацање, успео да задржи своју екипу на само једном поену заостатка. Након што је Кинг постигао два поена, ЏејХокси су били у предности два поена, али Џо Квиг, играч Тар хилса, с десет секунди до краја утакмице, бива фаулиран, те са два постигнута слободна бацања враћа предност својој екипи. У идућем нападу, по тренеровој замисли, лопта је требало да дође до Чејмберлена, али је Рон Лонески „премекано додао“ ту лопту која је била пресечена, те је НЦАА наслов отишао у Северну Каролину. Иако је ово била тешка утакмица за Чејмберлена, будући да су га чувала чак тројица играча, постигао је 23 поена и 14 скокова, те је изабран за најкориснијег играча Фајнал фора. Касније је Чејмберлен признао да му је то био најболнији пораз у животу.

На трећој години универзитета, Чејмберлен је био јако фрустриран због тога што су га на свакој утакмици чували двојица или тројица играча који су му онемогућавали нормалну игру. Такође, и Чејмберлен је „кажњавао“ играче својим лактовима, са којима је, при окретању према кошу, неколицини играча знао да избије и понеки зуб. Иако је био добро чуван, Чејмберлен је успео да оствари сјајни просек од 30,1 поена по утакмици, те је одвео ЏејХоксе до односа 18:5. Због упале уринарног тракта, Чејмберлен је био присиљен да изостане три утакмице које су, без њега, ЏејХокси изгубили. Због жеље за одласком у професионалце и жељом за зарадом неког већег новца, Чејмберлен је напустио универзитет.