Чубрељ () је насеље у општини Србица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 1.065 становника, већину становништва чинили су Албанци. Историјски и географски село Чубрељ припада Дреници.
Географија Чубрељ се налази на брежуљцима дреничког побрђа, а припада разбијеном типу насеља. Сеоске куће се налазе покрај пута Косовска Митровица—Пећ. Уз сталноседелачко албанско становништво, у Чубрељу су обитавали Срби колонисти, чије су куће подигнуте дуж поменутог пута, те дају селу тип сеоског друмског насеља. Село има своју мерају, и сеоску колективну шуму. Баште се налазе најчешће поред окућница, где су и родовска гумна. Скоро свака кућа има бунар у свом обору, са пијаћом водом. Срби колонисти су имали један колективни бунар. А исто тако скоро свака кућа има бунар са водом за пиће. Домаћа стока се напаја на сеоским потоцима и изворима, као и на родовским бунарима. Чубрељ има шест албанских гробља, као и једно колонистичко српско гробље.
Историја По народној традицији, сеоска црква у Чубрељу појала је до 1735. године. Чистила ју је и одржавала мајка Булића и Ћелоха, пореклом од српскога рода Мирића. Махмутбеговићи из Пећи населили су их у Чубрељ, а обојица су прешли у ислам. Њихова мајка је остала до своје смрти као православка. У селу Чубрељу обитавају следеће албанске породице, која су српскога порекла. Бељићи, од фиса Гаши, старином су из Црног Брега у Метохији. Као православни Срби примила су ислам два брата Буља и Ђеља, док је трећи Мира остао у православљу у родном селу. Бељићи и Ћељићи су се доселили у Дреницу, као штићеници Махмудбеговића, чији су они били чифчије, а у Дреници су добили имања, пошто су прешли у ислам. Допало им се село Чубрељ, и ту су се населили. На крају вредно је помена. За Сухогрлце котило, зна се да су имали у својој фамилији Српкињу Софију, која је била родом из Ибарског Колашина, а прихватила је исламску веру, јер је била уграбена као девојка за младог Албанца исламске вере.
Порекло становништва по родовима Подаци порекла становништва по родовима из 1936. године:
Албански родови: Суогрлани, од фиса Гаш, 9 кућа. Досељени су из Сувог Грла - Метохијски Подгор, 1845. године када се 3 доселила 1 кућа. Биринџик, од фиса Гаш 5 кућа. Мифтари, од фиса Гаш, З куће. Овај род води порекло из дреничког села Витака, одакле је 1845. године досељена 1 кућа. Булићи, од фиса Гаш 3 куће, воде порекло из Метохије, а у Чубрељ су их населили пашалари Махмудбеговићи, по народној-родовској традицији, 1735. године, доселила су се два брата Буља и Ђеља, а трећи брат Мира остао је у Пећи. Овај род је српскога порекла из православља је прешао у ислам, а потом се албанизовао. Од овога рода 1912. године, 1 кућа се одселила у Малу Азију. Суљићи, од фиса Шаља, 2 куће. Овај род има надимак Читак, по селу Читаку у Метохији, одакле воде порекло, а доселили су се 1865. године. Азири, од фиса Гаш, З куће. Старином су Срби јерлнје, који су из православља прешли у ислам 1845. године, а потом су се nоарбанасили. Кошутан, од фиса Гаш, 4 куће. Пореклом су из села Кошутова, у Косово, одакле се доселила 1 кућа, 1856. године. Паљићи, од фиса Гаш 1 кућа. Пореклом су Срби јерлије, а издају се за досељенике из Албаније. Надимак су добили у старини, због неке паљевине лисника. Рустеми, од фиса Гаш, 5 кућа. Пореклом су из Албаније, одакле су њихови преци досељени 1785. године. Ђељош, од фиса Гаш, 2 куће. Пореклом су из Албаније, одакле су се доселили 1725. године. Међутим, тај род српскога порекла из Метохије од Буље којег је населио у Чубрељ, феудални поседник од пашалара Махмутбеговиhа. Фекај, од фиса Гаш, 2 куће. Пореклом су из Албаније одакле су се доселили 1835. године. Сиљовићи, од фиса Гаш, 1 кућа. Пореклом су из Албаније , одакле су се доселили 1855. године. Од овога рода 1 кућа се одселила 1921. године у село Зојх, у Метохији. Укај, од фиса Гаш, 1 кућа. Досељени су из Албаније 1835. године, Од овога рода је 1921. године одсељена 1 кућа у Албанију. Нимани, од фиса Гаш, 2 куhе. Овај је род пореклом из Албаније, одакле је досељена 1 кућа 1815. године. Маљак, од фиса Гаш, 1 кућа. Пореклом су из Метохије, одакле су досељени 1870. године као слуге, па им је село поклонило земљу. Те су постали поседници земље, и сталноседеоци земљорадници.
Према народној традицији у селу Чубрељ, сви родови овог села, осим родова Булић, Кошутан и Ђеља, у старини су припадали фису Бериш, па су уз курбан једнога вола, прешли у фис Гаш, и тако добили нов фис, али и надимак Кућан (по волу жуте длаке, којег су принели на жртву сеоском становништву и ,,Алаху’’, попримајући други фис тј. племе).
Срби (колонисти): Милић, припадају фису Кастрати, 2 куће славе Ђурђевдан, а прислужују Св. Илију. Досељени су као колонисти 1924. године, из Вељег Бријега, у Ибарском Колашину. Кекић, 1 кућа, славе Ђурђевдан. Досељени су 1925. године из Цвијановић Брда—Лика. Крсмановић, 1 кућа, славе Ђурђицу, а прислужују Ђурђевдан. Досељени су 1925. године из Велуће, код Трстеника. Вучић, 1 кућа, славе Св. Николу. Досељени су 1927. године иэ Зијевља, у Херцеговини. Мировић, 2 куће, славе Св. Николу, досељени су 1925. године из Горичана у Зети. Томовић, припадају фису Кастрати, 1 кућа Славе св. Николу, а прислужују Св. Николу Летњег. Доселили су из Вељег Бријега, Ибарском Колашину. Шебаљ, 1 кућа, славе Ђурђевдан, доселили су се 1925. године из Бриња—Лика. Пеш, 1 кућа, славе Св. Димитрија, досељени су 1925. године из Меке Груде, у Херцеговини. Скочајић, 1 кућа, славе Св. Симеона Богородица, досељени су 1925. године из Меке Груде, у Херцеговини. Ваљаревић, 1 кућа, Славе Св. Вартоломеја, досељени су 1925. године из Коњуше, у Топлици. Шарчевић, припадају фису Кастрати, 1 кућа. Славе Ђурђевдан, а прислужују Св. Илију. Као колонисти досељени су 1925. године из Вељег Бријега, Ибарском Колашину.
Према изнетоме, у 1936. године у Чубрељу је било, 15 албанских родова са 44 куће. Од тога је било: 4 рода српскога порекла са 9 кућа, који су се албанизовали. Српских родова - колонисти, било је 11 са 13 кућа.
Демографија Према попису становништва из 1948. године, Чубрељ је имао 545 становника, од тога 252 мушких и 293 женских, са 73 куће.
+Еволуција становништва
Становништво
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Србици Категорија:Дреница Категорија:Насељена места на Косову и Метохији