Грк Зорба () је драмски филм из 1964. године који је написао, продуцирао, монтирао и режирао грчко-кипарски филмски стваралац Михаил Какојанис. Заснован је на истоименом роману Никоса Казантзакиса. Главне улоге у филму тумаче Ентони Квин као Зорба, непосредни и темпераментни критски сељак, и Алан Бејтс као Базил, укочени млади интелектуалац са којим се Зорба спријатељује. У споредним улогамасе појављују Лила Кедрова, Ирена Папас и Сотирис Мустакас. Музику за филм компоновао је Микис Теодоракис.

Радња филма прати незгоде Зорбе и Базила док покушавају да покрену рудник лигнита у једном сиромашном критском селу. Њихове потпуно различите личности уводе их у љубавне афере и пословне подухвате који се завршавају неочекивано. Већи део приче фокусиран је на ставове и погледе на свет главних ликова, што кулминира у чувеној финалној сцени где они радосно плешу пре него што им се путеви разиђу.

Иако филм садржи елементе комедије, а Казанцакисов антихерој Зорба се углавном доживљава као ведра личност која слави живот (што је верно пренето и у Какојанисовом сценарију), прича ипак приказује једно свирепо убиство. Сама Зорбина цинична, егоистична и манипулативна нарав, комбинована са његовим непоколебљивим оптимизмом, експлицитно је приказана као реакција на животне окрутности и невоље, те као пркос њима.

Снимљен у Грчкој за мање од милион долара, Грк Зорба је постигао огроман критички и комерцијални успех, зарадивши преко девет пута више од свог буџета само на благајнама у САД. На 37. додели Оскара, филм је освојио награде за најбољу споредну глумицу (Кедрова), најбољу црно-белу фотографију и најбољу сценографију. Међу осталим номинацијама биле су и оне за најбољи филм, најбољу режију и најбољег главног глумца за Ентонија Квина, чија је изведба такође популаризовала грчки народни плес познат као сиртаки.

Радња Базил, уздржан и укочен британско-грчки писац одгајан у Уједињеном Краљевству, чека у пирејској луци брод за Крит. Он се нада да ће излечити своју креативну блокаду тако што ће поново покренути рудник лигнита који поседује на острву. Док чека, упознаје Зорбу, темпераментног средовечног сељака и музичара који са собом носи само сантури у коферу — што је потпуна супротност Базиловом тешком пртљагу пуном књига. Тврдећи да има искуства у рударству, Зорба успешно убеђује Базила да га ангажује као свог пословођу и десну руку.

По доласку у критско село, њих двојицу ентузијастично дочекује сиромашно локално становништво. Смештају се у „Хотелу Риц”, који води Францускиња Мадам Ортанс, остарела бивша плесачица из кабареа и куртизана. Док Базил остаје уздржан према усамљеној домаћици, прагматични и шармантни Зорба ускаче у причу, па на циничан, али ефикасан начин заводи њихову домаћицу.

Када почну са радом, стари рудник се руши, а Зорба за длаку избегава озбиљне повреде. Како би заменио труле дрвене подупираче, Зорба смишља план да посече шуму на оближњим планинама које су у власништву локалног манастира. Он лукаво обмањује монахе да поверују како се догодило чудо да би му они препустили дрвну грађу. Пресрећан због свог успеха, Зорба спонтано почиње да игра традиционални плес сиртаки, истичући своју неискварену уживалачку глад за животом наспрам Базилове нервозне уздржаности. Зорба потом пројектује амбициозан систем жичаре за транспорт дебала низ планину.

У селу такође живи и млада, привлачна удовица коју мештани дубоко презиру јер одбија да се поново уда. Један локални младић је очајнички заљубљен у њу, али га она изнова одбија. Једног кишног поподнева, Базил јој нуди свој кишобран. Зорба наговара Базила да крене у освајање, али стидљиви писац оклева.

Пошто су му потребне залихе за жичару, Базил шаље Зорбу у луку Ханија са великом сумом новца. Међутим, уместо да само купи каблове, Зорба се опија, троши новац на плесачицу из кабареа и фарба косу како би поново уловио своју пролазну младост. Да би утешио Мадам Ортанс, која се осећа напуштеном, Базил је лаже како Зорба намерава да је ожени чим се врати. У међувремену, удовица враћа Базилов кишобран. Охрабрен алкохолом, Базил коначно одлази у њену кућу и они проводе ноћ заједно.

Њихов тајни сусрет примећују љубоморни мештани, који овом вешћу почињу да исмевају заљубљеног младића. Очајан, младић се утапа. Када удовица покуша да присуствује његовој сахрани, бесни мештани је криве за његово самоубиство, сатерују је у ћошак испред цркве и почињу да је каменују. Базил не успева да се пробије кроз разјарену масу и шаље по Зорбу. Зорба стиже у последњем тренутку и разоружава мештанина који покушава да је убије ножем. Међутим, мислећи да је опасност прошла, Зорба се окреће, што користи отац настрадалог младића, иступа напред и сам пререзује удовици гркљан. Мештани праве живи зид око убице и разилазе се, остављајући Базила и Зорбу да оплакују ову бесмислену окрутност.

Нешто касније, Мадам Ортанс добија упалу плућа. Да би је умирио на самртној постељи, Зорба измишља причу о раскошној венчаници коју је наручио и они на брзину пристају на веридбу. Након што она премине, грабљиви мештани одмах претурају по хотелу, пљачкајући га до те мере да у њему не остаје ништа осим њеног кревета и кућног папагаја, којег Зорба односи са собом.

Коначно, велики систем за транспорт дрвне грађе је завршен. Цело село, заједно са локалним свештеницима, окупља се на свечаном отварању. Зорба даје знак пуцањем из пушке и прво дебло креће низ жичару, али се због превелике брзине разбија у комаде. Друго дебло прелеће циљ и пада право у море. Преплашена маса почиње да бежи тражећи заклон баш када треће дебло убрзава таквом силином да потпуно уништава читаву конструкцију.

thumb|Зорба и Базил плешу на крају филма

Монаси и мештани беже у страху, остављајући Базила и Зорбу саме усред катастрофалних рушевина. Седећи на обали док једу печену јагњетину, Базил открива да ће напустити острво за неколико дана. Зорба му тада каже да Базилу недостаје само трунка „лудила” како би се заиста ослободио свих животних стега. Проналазећи потпуну слободу у свом апсолутном неуспеху, оба човека праскају у хистеричан смех. Базил тражи од Зорбе да га научи да плеше, и филм се завршава тако што њих двојица радосно плешу сиртаки на пустој плажи.

Улоге

|Ентони Квин || Алексис Зорба |- |Алан Бејтс || Базил |- |Ирена Папас || удовица |- |Лила Кедрова || Мадам Ортанс |- |Сотирис Мустакас || Мимитос

Награде Филм је освојио три Оскара и једну награду БАФТА: Оскар за најбољу споредну глумицу — Лила Кедрова Оскар за најбољу црно-белу фотографију Оскар за најбољу сценографију Награда БАФТА за најбољег глумца у главној улози

Филм је био номинован за још четири Оскара, укључујући и оног за најбољи филм.

Занимљивости Према неким тврдњама, грчки сиртаки је настао за потребе снимања овога филма. Композитор Микис Теодоракис је 1964. године радећи музику за овај филм створио сиртаки како би олакшао наступ Ентонију Квину који није био надарен за грчке плесове.

Види још Алексис Зорбас Живот Алексиса Зорбе Сиртаки

Референце

Спољашње везе

Политика: Са свих меридијана: Атина: Историја у центру града, 22.11.2008.

Категорија:Филмови 1964. Категорија:Британски драмски филмови Категорија:Амерички драмски филмови Категорија:Грчки филмови Категорија:Филмови на енглеском језику Категорија:Филмови на грчком језику Категорија:Филмови у којима је глумица освојила награду Оскар за најбољу споредну улогу Категорија:Филмови чији је директор фотографије освојио награду Оскар за најбољу фотографију Категорија:Филмови чији је сценограф освојио Оскара за најбољу сценографију Категорија:Филмови студија 20th Century Fox