Милан Делчић Делча (Пирот, 19. новембар 1960 — Београд, 24. јул 2011) био је српски музичар, драматург и телевизијски водитељ.
Биографија Детињство је провео у Крушевцу где је завршио ниже разреде основне школе пре него што се са породицом преселио у Београд.
Музиком је почео да се бави крајем 1970-их. Са Зораном Вуловићем и Александром Васиљевићем 1979. је основао групу Пролог за велики хаос, која је касније преименована у Фурије фуриозно фурају. У то време њих тројица су припремали аматерске позоришне представе, а радили су и као новинари-сарадници за Студио Б. Групи су се 1980. придружили нови чланови и она је добила назив У шкрипцу. Прве снимке, песме Пролеће и -{Pamflex dom}-, објавили су 1981. на албуму АРА који је окупио саставе друге генерације београдског новог таласа. Делчић је са овом групом снимио пет албума: Године љубави” (1982), О је” (1983), Нове године” (1983), Будимо заједно” (1985) и Изгледа да ми смо сами” (1990). Након тога је наставио самосталну музичку каријеру и објавио још неколико албума: Делча и склекови” (1994), С језиком у уста” (1997), Кренуо сам давно, не сећам се где” (2003) и компилацију највећих хитова.
Године 1984. дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Аутор је неколико позоришних представа: Хари не путује возом (СКЦ, 1984), Краљево благо (Атеље 212, 1986), -{Transex hard-core one man show}- (Битеф театар, 1992), Радмило Гнусни и Радмила Погана (Битеф театар, 1992). Такође је аутор и режисер сторије Лепе, чисте, добре у омнибусу Београдске приче, драматург телевизијске серије Доме, слатки доме, сценариста серије У име закона (1991) и косценариста филма Не скрећи са стазе (2006).
1991. године, са групом У шкрипцу, појављује се на фестивалу Београдско пролеће са песмом Стјуардеса, у вечери посвећеној хитовима Београдског пролећа, а поводом тридесет година од оснивања фестивала. Исте године, на фестивалу МЕСАМ са песмом Флипер освајају трећу награду жирија, награду за текст и награду новинара за најбољи утисак.
1994. године, са групом Склекови, појављује се на фестивалу Београдско пролеће са песмом Дирлада, у музичкој вечери Музичари у част Ђорђа Марјановића.
На првој Беовизији 2003. године, појављује се са песмом Анђели”.
Појављивао се у филмовима Слатко од снова (1994) и Сиви камион црвене боје, а такође и у серији Отворена врата (1994—1995).
На телевизији Арт је водио емисију Култ детективи и ноћни програм Кабинет доктора Мрмора. Једно време је био музички уредник телевизије Метрополис.
У априлу 2010. одржао је самосталну изложбу фотографија под називом -{Manhattan from Brooklyn}-''. Било је изложено девет фотографија насталих током 2009. године, на којима је Делчић покушао да дочара свој утисак Менхетна током кишних и облачних вечери.
Након седам година борбе против рака крви, Делчић је преминуо 24. јула 2011. године у својој 50. години. Четрнаестог септембра 2013. је постављена спомен плоча на кућу у којој је живео и стварао.
Референце
Спољашње везе Шест година без Делче (Б92, 24. јул 2017)
Категорија:Рођени 1960. Категорија:Умрли 2011. Категорија:Српски рок музичари Категорија:Српски драматурзи Категорија:Српски телевизијски водитељи Категорија:Музичари из Пирота Категорија:Музичари из Крушевца Категорија:Студенти Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду Категорија:Српски концептуални уметници Категорија:Учесници Беовизије Категорија:Умрли од рака