Самјуел Тејлор Колриџ (; Отери, 21. октобар 1772 — Лондон, 25. јул 1834) је био енглески песник, књижевни критичар, филозоф и теолог који је с пријатељем Вилијамом Вордсвортом био оснивач Романтичарског покрета у Енглеској и члан Језерских песника. У књижевности је романтичар, у прво време изванредно револуционаран, у Америци је чак хтео да оснује комуну, касније је све више конзервативац. Један је од оснивача књижевне критике у Енглеској, писао је драме, баладе и лирске песме. Колриџ је Немачку посетио 1798. године и започео са периодом интензивног проучавања и асимилиације мислилаца немачке класичне филозофије. После путовања по Немачкој један је од најгласнијих пропагатора посебно Канта, Фихтеа и Шелинга, у Енглеској. Овај енглески песник је важан у историји филозофије као један од главних проводника чијим су посредством Кантова дела и дела немачког романтизма уведена у Енглеску. У његовим делима осећа се и утицај Платона и Плотина. Реалност је, по Колриџу, спиритуална, па стога је разум и може обухватити, и то пре свега на начин интуитивне спознаје. Колриџ је заступао становиште о индивидуалном духовном спасењу које је било далеко од једноставног просветитељског и утилитаристичког поуздања у друштвени инжињеринг и материјални прогрес.
Током свог одрастања Колриџ је био доста узнемирен и депресиван. Био је често болестан и слаб што је проистекло као последица реуматске грознице и других дечијих болести. Његово лечење третирано је лауданумом, који је постао узрок његове животне зависности од опијума.Jamison, Kay Redfield. , 219–224.
Најбољи је и најпознатији као песник три најпознатије песме: Песма о старом морнару, Кристабел и Кубла Кан.
Биографија
Детињство и школовање Колриџ је рођен 21. октобра 1772. године у граду Отери Ст Мари у Девону, у Енглеској. Самјуелов отац био је Џон Колериџ (1718—1781), уважени гласник цркве Свете Марије, Отери Ст Мари и директор краљеве школе, бесплатне гимназије коју је основао краљ Хенри VIII (1509—1547) у граду . Раније је био домар школе Хју Скуиера у Соутх Молтону, Девону и предавачу оближњег Моланда.Unsworth, John, The Early Background of S.T. Coleridge, published in The Coleridge Bulletin, No 1, Summer 1988, pp. 16–25 "Lecturer of Molland" was an office established and funded by a member of the Courtenay family, lords of the manor of Molland, and involved preaching sermons in Molland Church, possibly also in Knowstone Church adjoining Џон Колериџ је имао своје троје деце са првом женом. Са другом женом Ана Бовден (1726—1809), ћерком Џона Бовдена, градоначелника Јужног Молтона, у Девону, 1726. Иначе Семјуеловом мајком имао је седморо деце. Самјуел је био најмлађи од десеторо деце господина Колриџа. Колриџ је истицао да „није имао интересовања за дечије спортове“, већ је у место тога „непрестано“ читао и играо се сам.
Школу је похађао у Кембриџу, коју врло брзо напушта и одлази у војску из које га родитељи исписују и враћају у школу. Након што је Џон Колериџ умро 1781. године, осмогодишњи Самуел је упућен у Христову болницу, добротворну школу која је основана у 16. веку у Греифриарсу у Лондону, где је провео детињство, студирао и писао поезију."Coleridge, Samuel Taylor (CLRG791ST)" . A Cambridge Alumni Database. University of Cambridge. Током школовања упознаје Роберта Соутеја и са њим планира оснивање утопистичке заједнице у Америци. Под великим је утицајем идеја Француске револуције и све се више интересује за политику и филозофију, а касније и за теологију (али је коначно, иако је почео као јакобински револуционар, завршио као конзервативац).
Живот и каријера У складу са планом свог утопијског друштва, жени се Саром Фрикер, а његов пријатељ Роберт са њеном сестром, што је добрим делом касније унесрећило Колриџов живот. Лошег здравља, растргнут између властитог стваралачког нагона, породичног живота и несигурних савремених прилика, стално се сукобљавао са собом и околином. Тешко је живео и зарађивао од новина, зависећи често од пријатеља. Након познанства са Вордсфордом, 1798. године одлази у Немачку на неколико месеци како би научио језик. 1804. године због астме одлази на Малту, где добија посао секретара гувернера. Неко време је провео и у Риму.
У Енглеску се враћа 1806. Године, а његово имовно и здравствено стање све више се погоршава: прекида дугогодишње пријатељство са Вордсфортом, све више ужива у опијуму, али и његов утицај на младе све више расте. Суочавао се са болешћу која га је све више мучила, подлегао је опијуму не доживевши велику победу својих идеја, до које су убрзо довели енглески романтичари. Био је свестран и непрестано у лету за идејама, а деловао је као песник, предавач, новинар, преводилац, теолог, критичар. Најбољи је и најпознатији као песник три најлепше песме: Песма о старом морнару, Кристабел и Kubla Khan.
Према мишљењу неких значајнијих књижевника, он је најбољи енглески критичар, човек који је вратио достојанство и дао тежину критици. Окренувши се питањима њене бити, методе и смисла. Имао је велики утицај на модерне критичарске школе англоамеричке књижевности. Његова целокупна духовна акција тежила је утопистичкој синтези знања, уметности, религије и политике.
Дела Робеспјеров пад (заједно са Саутијем) Лирске баладе (заједно са Вордсвортом) Сибилско лишће On the Constitution of Church and State, 1830. Confessions of an Inquiring Spirit, 1840. Essays on Method, 1845. -{Biographia Literaria}- Исповести испитивачког духа Критика о Шекспиру
Референце
Литература
. (Extensive study of Coleridge as philosopher.) . (Examines Coleridge's theology.) . (Examines Coleridge's concept of "symbol")
. (Places Coleridge's poems in the context of his thought.) . (Close readings of all of the Conversation Poems) . (Contains twentieth century readings of the 'Rime', including Robert Penn Warren, Humphrey House.) . . . (Argues that Coleridge wants to transform his reader's consciousness, to see nature as a living presence.)
. (Surveys the various German theories of imagination in the eighteenth century) Fruman, Norman. Coleridge the Damaged Archangel (London: George Allen and Unwin). (Examines Coleridge's plagiarisms, taking a critical view)
(Detailed, recent discussion of the Conversation Poems.) . . (Examines sources for Coleridge's poetry).
. (A 'dialogical' reading of Coleridge and Wordsworth.) . (Examines the influence of German philosophy on Coleridge, with particular reference to pantheism) . (Examines the influence of German philosophy on Coleridge, with particular reference to nature)
. (Examines Coleridge's philosophical texts) .link . . (Draws the various strands of Coleridge's theology and philosophy together under the concept of the 'Logos'.) . (Brings out the play of language in Coleridge's Notebooks.)
. . (Argues for the importance of Schelling as a source for Coleridge's philosophical texts). . (Examines Coleridge's concept of the imagination) . (Examines the sources for Coleridge's interest in psychology.) . (A broadly structuralist reading of Coleridge's poetical sources.) Stockitt, Robin. Imagination and the Playfulness of God: The Theological Implications of Samuel Taylor Coleridge’s Definition of the Human Imagination (Eugene, OR, 2011) (Distinguished Dissertations in Christian Theology). . . (Examines Coleridge's psychology.) . (Examines the idea of the active reader in Coleridge.) . .
Додатна литература
Adair, Patricia. The Waking Dream: A Study of Coleridge's Poetry (Lon- don, New York, 1967) Appleyard, J. A. Coleridge's Philosophy of Literature (Cambridge, Mass, 1965) Baker, James V. The Sacred River: Coleridge's Theory of the Imagination (Baton Rouge, 1957) Beer, J. B. Coleridge the Visionary (London, New York, 1959) Boulger, James D, ed. The Rime of the Ancient Mariner (Englewood Cliffs, 1969) Coburn, Kathleen, ed. Coleridge: A Collection of Critical Essays (Engle- wood Cliffs, 1967) Cornwell, John. Coleridge: Poet and Revolutionary, 1772-1804 (New York, 1973) Fogle, Richard H. The Idea of Coleridge's Criticism (Berkeley, 1962) Harding, Anthony J. Coleridge and the Idea of Love: Aspects of Relationship in Coleridge's Thought and Writing (London, 1974) House, A. H. Coleridge (London, 1953) Lockridge, Lawrence S. Coleridge the Moralist (Ithaca, 1977) Lowes, John Livingston. The Road to Xanadu (London, 1951) Muirhead, John H. Coleridge as Philosopher (London, 1954) Parker, Reeve. Coleridge's Meditative Art (Ithaca, 1975) Prickett, Stephen. Coleridge and Wordsworth: The Poetry of Growth (London, 1970) Prickett, Stephen. Wordsworth and Coleridge: The Lyrical Ballads (London, 1975) Raine, Kathleen. Coleridge (London, 1953) Read, H. The True Voice of Feeling (London, 1953) Richards I. A. Coleridge on Imagination (London, 1934) Schulz, Max F. The Poetic Voices of Coleridge: A Study of His Desire for Spontaneity and Passion for Order (Detroit, 1963) Suther, Marshall. The Dark Night of Samuel Taylor Coleridge (New York, 1960) Walsh, William. The Work and the Relevance (London, New York, 1967) Watson, G. G. Coleridge the Poet (London, New York, 1966) Yarlot, Geoffrey. Coleridge and the Abyssinian Maid (London, 1967)
Спољашње везе
Poems by Coleridge from the Poetry Foundation. Retrieved 19 October 2010 Works of Coleridge at the University of Toronto. Retrieved 19 October 2010 Friends of Coleridge Society. Retrieved 19 October 2010 The re-opening of Coleridge Cottage near Exmoor. Celebrating a cave’s link to town’s most famous son – Samuel Taylor Coleridge by Martin Hesp at Western Morning Press
Samuel Taylor Coleridge at the British Library Coleridge archive at the Victoria University. Retrieved 19 October 2010 Letters of Samuel Taylor Coleridge from the Internet Archive. Retrieved 19 October 2010 Samuel Taylor Coleridge Collection. General Collection, Beinecke Rare Book and Manuscript Library, Yale University.
Категорија:Рођени 1772. Категорија:Умрли 1834. Категорија:Енглески књижевници Категорија:Енглески филозофи