Школско развојно планирање је стратешки процес континуираног планирања у школама и основа за остваривање неопходних промена у свим сегментима школског живота. Даје подршку професионалном развоју наставника која се у школама остварује путем различитих организационих облика Инсета, а квалитет рада наставника се одређује помоћу професионалних компетенција.Папић Ж., Каранац Р. 2008. Школско развојно планирање у служби -{INSET}--а. Техника и информатика у образовању. Конференција Чачак. Сајт: То је стваралачки процес који подразумева препознавање аутентичних потреба школе, а састоји се у истраживању тих потреба и осмишљавању начина да се оне задовоље. Овај процес се одвија од садашњег до жељеног стања, тако да се стратешки правци, циљеви и задаци њиме одређени, одвијају постепено, један за другим. Све ово захтева стрпљење и ангажовање већине актера школског живота, а промене траже детаљну анализу и прерасподелу улога и задатака школе и запослених у образовању. Школа постаје јединица промене јер све њене интересне групе граде и развијају заједничку мисију и визију којој теже. Реформа образовања отвара простор за активно учешће заинтересованих за процес образовања, подстиче аутономију школе и обезбеђује услове за квалитет исхода образовања.
Потреба за развојним планирањем мини|десно|285п|Унутрашњи и спољашњи притисци на школу који резултују потребом за развојним планирањем Школа представља значајну друштвену институцију, те је непрекидно изложена посматрању и критици своје околине. Околина процењује да ли је школа добра или не, а сама школа, како би одговорила захтевима друштва, мора да следи промене у том друштву; у идеалном случају и иде испред њих. При томе, школа је изложена притисцима и споља и изнутра. Друштвене промене одређују и понашање, мотивацију и комуникацију ђака. Наставници очекују побољшање свог професионалног положаја, док су очекивања родитеља углавном хетерогена. Држава у извесној мери путем законских одредби поставља одређене захтеве и ограничења. Такође, јавља се и потреба за увођењем нових знања, с обзиром на рапидно напредовање науке и других области људског живота. Потреба за развојним планирањем се јавља онда када ти притисци нарасту и учесници школског живота постану свесни неопходности промена. Развојно планирање омогућава школама да саме буду иницијатори и актери таквих промена, чиме се постиже и извесна аутономија. То је у складу са стратегијом реформе образовања која тежи децентрализацији и деполитизацији система образовања. Постоји потреба и да тај систем буде ефикасан, креативан, усмерен на (доживотно) учење и заснован на исходима који проистичу из стандарда образовања. Такав систем би промовисао културу евалуације и квалитетан програм. Према једној дефиницији, школско развојно планирање је скуп корака који помажу школама да постигну предност у будућности. ; -{Ireland}-
Карактеристике развојног плана Термин „развојно“ се односи на дужину и одвијање процеса планирања. Наиме, предвиђено је да се школа мења из године у годину, евалуира добијене резултате и поставља нове циљеве. Тиме се подиже и ниво њених аспирација. Иако је школа у овом случају иницијатор, носилац активности, промотер и евалуатор сопственог развоја, не очекује се да ће се школа ослањати искључиво на сопствене капацитете, већ ће сарађивати са свим релевантним партнерима. Механизам би требало да подразумева демократски приступ кроз договор свих интересних група, где ће подела улога и одговорности бити заједничка. Процес развојног планирања се одвија кроз фазе, али динамика може да се разликује од школе до школе. Такође, није неопходно да фазе имају тачан редослед, нити једнако трајање, али је добро да се све реализују. Фазе су: фаза артикулације подразумева учешће свих интересних група у договору у вези са областима које је потребно променити; фаза контакта и договора је кључна за успостављање партнерских односа школе и саветника за развој школе; фаза дијагнозе има за циљ откривање постојећег стања у школи како би се одредиле области где су промене потребне; фаза одређивања тежишта промене подразумева детектовање приоритета и дефинисање циљева; фаза планирања се односи на одређивање задатака, рокова, носиоца активности, критеријум успеха и начина евалуације; фаза реализације, као што јој сам назив каже је она у којој се реализују активности које су у претходним фазама договорене; фаза евалуације има за циљ вредновање онога што је постигнуто. Ова фаза се планира и због евентуалних накнадних корекција. Сам развој школе одвија се у три нивоа. Дугорочни ниво би подразумевао визију коју има управни орган школе, као и коначне циљеве. Краткорочни би био годишњи план, разрађен и детаљан, а који би конкретизовао средњи корак кроз акције, праћење и процену. Средњи корак би се састојао у тро- или пето-годишњем плану који би садржавао стратегију развоја.Bedfordshire county council}-: Конкретно, циљеви развојног планирања се остварују путем пројеката око којих се окупљају тимови. Осим пројеката, развојни план укључује и све нивое планирања — од глобалног до оперативних планова сваког наставника. Он је заправо основа, односно оквир сваког планирања у школи. То овај план чини комплексним, са међусобно зависним елементима који га чине. Међутим, развојни план нема чврсту структуру, односно флексибилан је и подложан променама. Подразумева се да се не може баш све испланирати унапред. Такође, неке студије указују да формално планирање може да доведе до немогућности дугорочног сагледавања, нефлексибилности, па и до губитка времена и ресурса. У прилог томе су и тврдње да су најуспешнији развојни планови базирани на флексибилним поставкама за активности које подразумевају сарадњу. ; -{A Guide for Principals & Boards of Governors Вероватно је и да постоји велики број различитих школских развојних активности поред оних дефинисаних званичним развојним планом. Оне могу бити осмишљене у самој школи или уведене као одговор на националне и локалне иницијативе. С обзиром да се свака етапа евалуира, процена може утицати на наредне кораке. То значи да се планирање не завршава пред реализацију, већ се може наставити и након ње. У току развојног планирања могу настати проблеми, али је препорука да се они не схватају као резултат лошег планирања, већ као шанса за промену и тако и развој.
Самовредновање и развојно планирање мини|лево|250п|Једноставна шема планирања уз самоевалуацију Процеси развојног планирања и самовредновања су два међусобно повезана процеса који следе један из другог. Заправо, процес (само)вредновања би требало да претходи процесу развоја, али у Србији је процес вредновања уведен четири године касније, јер је Светска банка условила увођење развојног планирања како би пружила материјалну подршку.Каранац, Р., Папић, Ж. 2011. . Регионални центар за професионални развој запослених у образовању/Пројекти. Чачак. Спровођење процеса самовредновања у школама је потребно како би се стекао увид које области у датој школи су њена јача страна, а које су оне које треба унапредити. Оба процеса је објективно тешко реализовати без квалитетног тимског рада, па је први корак избор тима који ће у сарадњи са наставницима изабрати кључну област или више њих, а које ће се вредновати. Веома је важно да школа изради сопствене процедуре и план за самовредновање, у чему могу да помогну приручници. Свака кључна област има своја подручја вредновања која конкретизују те области и показатеље који ближе одређују садржаје и активности које се вреднују. Следећи корак треба да пружи одговоре на питања како доћи до доказа, односно које су технике и инструменти који ће се користити, као и на који начин и од кога ће се тражити мишљење. Након тога следи обрада и анализа добијених резултата. Важно је у школи обезбедити анонимност података, начин чувања, а посебно предупредити злоупотребу и отворено рангирање појединаца. Важно је и упознати учеснике са добијеним подацима кроз извештавање. Извештаји би требало да садрже и предложене мере за унапређење у оним делатностима у којима је то неопходно, а показало се као приоритет. Те мере су полазна тачка акционог плана којим се унапређује рад школе у конкретној области и он може бити саставни део школског развојног плана.; мр Јелена Стаматовић С обзиром на разлике у капацитетима школа за развојно планирање, за самоанализу и спровођење реформских процеса, искуства у Хрватској су показала да је била потребна ревизија процеса самоевалуације који су стручњаци припремили и наменили за основне школе. Циљ овога је био побољшање квалитета образовања.; Voditelj projekta: dr. sc. Nikola Pastuović, professor emeritus У Србији, с обзиром да је процес самовредновања каснио за процесом развоја, самоевалуација за потребе израде развојног плана се спроводила на основу процене запослених, без утврђених критеријума и уз помоћ предложених техника за анализу стања у школама, попут „дрвета проблема“.
СВОТ анализа мини|десно|250п|Неколико примера елемената СВОТ анализе урађене у ОШ „Херој Радмила Шишковић“ у Београду са основне школе „Херој Радмила Шишковић“ у Београду За потребе развојног планирања потребно је урадити и тзв. СВОТ анализу. То је аналитички оквир менаџмента, који примењен на школске услове омогућава откривање јаких и слабих страна, а на темељу релевантних информација о самој школи и њеној околини. Ова анализа је практична пре свега због своје једноставности. Представљена је матрицом од два пута два поља са елементима: снаге, слабости, могућности и опасности. Прва два елемента су интерни и на њих школа може да утиче, али су друга два екстерни и на њих не може. Снаге су фактори које неким областима дају предност. Приликом разматрања снага, постављају се питања зашто је добро бити ученик те школе и шта је потребно и даље неговати и развијати. То може да буде било шта; компетентни наставници, добра сарадња са неким институцијама, добре идеје за ваннаставне активности итд. Слабе стране су препреке у развитку школе, попут слабе опремљености кабинета или њиховог недостатка. Могућности су прилике ван школе које се могу искористити, попут медијске подршке, на пример. Опасности су, напротив, негативни ефекти ван школе, попут неинформисаности или недовољне подршке социјалних партнера. Након урађене анализе, потребно је уклонити слабости, а сама анализа може временом и да се понови.Тодоровић, Д., Ружичић, В. 2011. СВОТ анализа у школском развојном планирању. Технологија, информатика и образовање за друштво учења и знања. 6. Међународни Симпозијум, Технички факултет Чачак.
Инклузивни развојни план школе