t.A.T.u. () је руски поп дует који чине Јелена Катина и Јулија Волкова. Група је основана у Москви 1999. године под покровитељством управника Ивана Шаповалова.
Њихов дебитантски сингл -{„Я сошла с ума“}-, односно енглеска верзија -{„All The Things She Said“}- који је објављен у децембру 2000. је постигао велики успех широм европског континента. Већ почетком наредне године потписале су уговор са издавачком кућом -{Universal Music Russia}- и објавиле свој први албум -{„200 по встречной“}- који је постигао платинасти тираж у Европи.
У мају 2003. група је представљала Русију на Песми Евровизије у Риги, где је са песмом -{„Не верь, не бойся“}- заузела треће место у финалној вечери.
Октобра 2005. објавиле су други по реду студијски албум -{„Dangerous and Moving“}- који је такође доживео платинасти тираж. Наступиле су у ревијалном делу Песме Евровизије 2009. у Москви.
Крајем марта 2011. девојке су објавиле да су одлучиле да расформирају бенд и оријентишу се на соло каријере. Дуо се поново окупио како би наступио на церемонији отварања Зимских олимпијских игара 2014. у Сочију.
Историјат групе 1999—2000: Формирање групе Дует „Тату“ настао је 1999. године у Москви, а његови идејни творци су били Иван Шаповалов и композитор Александар Војтински. На кастингу је за солисту прво одабрана тада 15-годишњакиња Лена Катина. Лена је на кастингу извела неколико песама које су касније и снимљене. Међу тим песмама била је и песма под називом „Југославија“ која је била посвећена жртвама НАТО бомбардовања Југославије 1999. године.t.A.T.u.: «Мы и сейчас иногда целуемся!» // OK, № 20 (133), 2009 Шаповалов је касније одлучио да убаци још један вокал у бенд и одлучио се за Јулију Волкову. Девојке су се познавале од раније, јер су обе наступале у дечјем ансамблу -{„Непоседы“}-.
Продуценти су због маркетинга одлучили да бенд представљају као лезбијски дуо и назвали су га „Тату“ што представља скраћеницу од -{„Та любит Ту“}- („Она воли њу“). Копродуцент групе Јелена Кипер је изјавила да им је као инспирација за формирање лезбијског бенда послужио шведски филм из 1998. „Покажи ми љубав“ () Лукаса Мудисона, који говори о љубави између две тинејџерке.Гаспарян А. Лесбийские галлюцинации // Московский комсомолец, 10 сентября 2003
2000—2001. Први сингл под називом „Полудела“ -{(„Я сошла с ума“)}- објављен је у јесен 2000. године и одмах је засео на прво место свих топ-листа широм Русије. У октобру је објављен и спот за песму. Енглеска верзија песме под насловом -{„All The Things She Said“}- девојкама је донела планетарну популарност. Убрзо по објављивању дебитантске песме потписан је и уговор са издавачком кућом -{Universal Music Russia}- и почеле су припреме за објављивање првог албума.
Први албум под именом „200 на сат у погрешном смеру“ -{(„200 по встречной“)}- објављен је 21. маја 2001. године. Заједно са албумом објављен је и спот за други сингл -{„Нас не догонят“}-. У прва два месеца по објављивању албум је продат у преко пола милиона примерака, а та се бројка до краја 2001. године попела на преко 2 милиона копија. А августу 2001. почело је снимање енглеске верзије албума намењене иностраном тржишту.Группа „Тату“ на церемонии вручения премии радио «Хит FM» — «Стопудовый хит» в Государственном Кремлевском дворце. Коммерсантъ, 2 июня 2001
Прво међународно признање девојке су добиле у Њујорку 6. септембра 2001. на додели -{MTV Video Music Awards}- у категорији „Најбољи руски спот“ за песму -{„Я сошла с ума“}-. Крајем године објављен је и трећи сингл (са спотом) за песму „30 минута“ -{(„30 минут“)}- који је на руским тв станицама приказан преко 3.000 пута. Руски МТВ је спот за песму -{„Я сошла с ума“}- прогласио за најбољи музички спот у 2001. години на територији Русије. Током 2001. године група је одржала око 150 концерата широм Русије и Европе (Белорусија, Украјина, Прибалтичке државе, Словачка, Немачка, Бугарска).
2002—2003. мини|десно|200п|Јулија и Лена У јануару 2002. објављене су енглеске верзије за песме -{„Not Gonna Get Us“}- ( и -{„I’ve Lost My Mind“}- () које су биле намењене тржишту САД и Немачке. У фебруару исте године објављено је реиздање првог албума „200 на сат у погрешном смеру“ у који је додата и песма „Кловнови“ () те ремикси за песме -{„30 минута“}- и -{„Мальчик-гей“}-. У првој недељи по објављивању албум је продат у 60.000 примерака. У мају 2002. године група Тату је добила награду Међународне фонограмске федерације -{„IFPI Platinum Europe Award“}- за милион продатих примерака албума „200 на сат у погрешном смеру“ на европском тржишту. Тату је тако постала прва група са подручја бившег Совјетског Савеза која је освојила ту награду.
У лето 2002. године објавњен је спот за песму -{„Простые движения“}- за руско тржиште, док је за међународно тржиште објављен видео за -{„All the Things She Said“}-. Готово истовремено објављена је енглеска верзија првог албума намењена америчком тржишту под насловом -{„200 km/h in the Wrong Lane“}-. У августу те године група је променила име из „Tatu“ у -{„t.A.T.u.“}- да би се избегле несугласице са аустралијском групом истог имена. 12. августа девојке су наступиле у Лас Вегасу на додели Билбордових награда -{„2002 Fox Billboard Bash“}-. Почетком септембра 2002. године спот за песму -{„All the Things She Said“}- је доживео своју премијеру на музичким тв станицама у Шпанији, Италији, Холандији, Шведској, Норвешкој и Финској. У првом дану по објављивању у Италији, сингл је добио статус „златног“ јер је у току тог дана продато преко 25.000 примерака песме, а песма је до краја године добила статус платинасте у Италији и Шведској. Девојке су наступиле на додели -{MTV Europe Music Awards}- 14. новембра 2002. у Мадриду где су извеле песму -{„All the Things She Said“}-.
Током гостовања на америчкој телевизији Ен-Би-Си у емисији „Вечерњи шоу с Џејом Леном“, девојке су се појавиле у мајицама с антиратним натписима (против рата у Ираку), што је у америчкој јавности окарактерисано као политичка провокација. На мајицама је био натпис на руском језику -{„Хуй войне!“}- („Јебеш рат“).Нецензурный пацифизм „Тату“ в США приняли с восторгом // НТВ, 4. марта 2003Sabrina Tavernise. A Bubblegum Duo Sets Off Squeals and Squirms // The New York Times, March 4, 2003
Упркос пола милиона продатих копија албума -{„200 km/h in the Wrong Lane“}- на територији Уједињеног Краљевства њихови концерти који су планирани за мај 2002. у Лондону и Манчестеру су отказани због наводно слабе продаје улазница за наступ на Вемблију. Наводно је продато свега хиљаду улазница за тај концерт.Отменены гастроли дуэта „Тату“ в Великобритании. // РИА Новости, 1. маја 2003. Кривица за малу заинтересованост за концерте сваљена је на леђа менаџмента који се наводно оријентисао искључиво на русофону популацију у рекламирању наступа.Кокшаров А. Ухабистая дорога на Запад // Эксперт, 19. маја 2003. Међутим, у јавности се спекулисало да су разлози отказивања концерата притисци британских конзервативних кругова због чињеница да девојке промовишу неморал због њихових лезбијских сцена.Нагибин И., Яроцкий Ю. Их не раскупишь // Коммерсантъ, № 76/П (2679), 5. маја 2003.
У мају 2003. група Тату је представљала Русију на Песми Евровизије у Риги са песмом „Не веруј, не бој се“ (). На крају су у финалу заузеле треће место са 164 бода, један мање од другопласиране Белгије, и само три поена мање од победнице Сертаб Еренер из Турске. Међутим њихов наступ у Риги пратило је и неколико скандала. Прво су организатори најавили да ће суспендовати Русију уколико се девојке јавно пољубе на сцени како је првобитно било најављено. Руски -{„Первый канал“}- је изразио сумње у регуларност гласања Ирског и Британског жирија који су једини Русији додели 0 поена. Те сумње су демантовали и ирска РТЕ и Европска радиодифузна унија.
Године 2003, уследила је нова, друга по реду награда Међународне фонограмске федерације -{„IFPI Platinum Europe Award“}- и опет за албум „200 на сат у погрешном смеру“. У октобру исте године „Тату“ је тријумфовао на додели -{World Music Awards}- у Монаку освојивши чак три награде: за најбољу поп групу, за најбољи дует и за најбољи денс састав. Међутим девојке нису преузеле награде и одбиле су да наступе јер је организатор одбио да дозволи да током доделе награда Лена и Јулија изађу на сцену са репликама аутоматских пушака.
У децембру 2003. године на два концерта одржана у Токију девојке је гледало 100.000 гледалаца (по 50.000 на оба наступа).Островной инстинкт // Коммерсантъ-Деньги. — № 50 (455), 22 декабря 2003. Колика је њихова популарност у том моменту била у Јапану најбоље говори податак да су дан након првог концерта у програму који је ишао у живо на јапанској националној телевизији Лена и Јулија гостовале са тадашњим јапанским премијером Џуничиром Коизумијем.Прямые ссылки на видео: и http://dl1.tatu.ru/another/Takeshi%20TV_vs_%20Lena_2.mpg
Група је 2003. годину окончала на првим местима топ-листа у многим државама света, а продаја дебитантског албума достизала је платинасте тираже широм света. „200 на сат у погрешном смеру“ је 2003. годину завршио са статусом „златног албума“ у Уједињеном Краљевству, Јужној Африци, Кореји, Сингапуру, Аустрији, Немачкој, Француској, Шпанији, Мексику и Швајцарској. У Тајвану, Финској, Пољској и Италији албум је доживео платинасти тираж, док је највећи успех остварен у Хонгконгу, Канади и Чешкој где је албум имао категорију „двоструки платинасти“. Апсолутни рекорд у продаји забележен је у Јапану где је продато 1,8 милиона примерака албума, оборивши тако рекорд по броју продатих примерака које су држале такве величине попут Битлса, Мајкл Џексон и Мадоне.«Тату» завершили первые гастроли в Японии // Известия, 5 декабря 2003Группа «Тату» стала рекордсменом музыкальных продаж в Японии // Финансовые известия, 29 декабря 2003. Укупна продаја деби албума групе Тату по речима директора руског одељења Јуниверзала Дмитрија Конава је износила 4,3 милиона примерака широм света.Барабанов Б. Пение в экспортном исполнении // Коммерсантъ-Деньги, № 15 (670), 21 апреля 2008. мини|десно|300п| Са наступа у клубу „Гауди Арена“ у Москви; 28. октобар 2005.
2004—2006. Промоција другог по реду студијског албума је планирана путем ријалити-шоу програма -{„Тату в Поднебесной“}-, који је започео са емитовањем у јануару 2004. године. Међутим све се завршило прекидом сарадње са Иваном Шаповаловим и његовом продуцентском кућом „Неформат“. Девојке су одлучиле да даље саме воде бригу о својој каријери, али раскид са Шаповаловим негативно се одразио на њихову каријеру. Албум није објављен како је планирано почетком 2004. године, а група је паузирала целу годину и због Јулијине трудноће (24. септембра Јулија је родила девојчицу Викторију).„Татушка“ Юля Волкова сказала врачам: Я сама рожу! // Комсомольская правда, 24 сентября 2004.
Рад на новом албуму започео је у јануару 2005. у студију -{Village}- у Лос Анђелесу. Други по реду албум објављен је у октобру исте године у две верзије, а по његовом објављивању уследила је и светска промотивна турнеја. Верзија за руско тржиште носила је назив „Људи инвалиди“ (), а за инострано тржиште -{Dangerous and Moving}-. Међутим овај албум ни приближно није достигао статус претходног албума. Статус златног албума доживео је само у Русији, Тајвану и Мексику.
Током 2005. и 2006. године група је одржала бројне концерте, али углавном по клубовима и мањим фестивалима, а на пад популарности су утицали и њихови демантији о постојању љубавне везе између девојака што је срушило култ Тату-а као лезбијског бенда.