Анкарски вилајет () у централној Турској је локација престонице државе, града Анкаре.
Географија Смештена је на пространим равницама Анадолије, са планинским шумама на северу и сувим равницама око Коније на југу. Равница је наводњавана сливовима река Кизилирмак и Сакарија, акумулацијом Саријар и многим природним језерима. 50% земље се користи за земљорадњу, 28% је шумовито, а осталих 10% су ливаде и пашњаци. Велико слано језеро Туз Голу се делимично налази у вилајету. Највиша тачка вилајета је 2.015 m на планини Ишик.
Клима: лета су врућа и сува, пролеће и јесен кишовити, зиме хладне и снежне. Север вилајета је влажнији од југа.
Простире се на површини од 25.706 km², на том простору живи 4.771.716 становника. Густина насељености износи 185,6 ст./km².
Историја Историју овог подручја обележиле су бројне велике цивилизације и личности, укључујући Фригијце, Лидијце, Персијанце, Александра Великог и Галаћане. Град Анкара постао је утврда Византинаца, потом су га освојили Турци Селџуци, а затим Османско царство. Изабрао ју је Мустафа Кемал Ататурк као место турског парламента 1920. године, а потом 1923. године за престоницу Републике Турске.
Окрузи Акјурт Алтиндаг Ајаш Бала Бејпазари Чамлидере Чанкаја Чубук Елмадаг Етимесгут Еврен Голбаши Гудул Хајмана Калеџик Казан Кечиорен Кизилџахамам Мамак Налихан Полатли Синџан Јенимахале Шерефликочхисар
Спољашње везе
Информације о Анкари за туристе
*