Фернандо Езекијел Соланас (; Оливос, 16. фебруар 1936 — Париз, 6. новембар 2020) био је аргентински филмски режисер, текстописац и политичар.
Соланас је студирао позориште, музику и права. У 1962. години, режирао је кратки филм -{Seguir andando}-, а 1968. је тајно режирао свој први дугометражни филм -{La Hora de los Hornos}-, документарац који се бавио неоколонијализмом и насиљем у Латинској Америци. Филм је добио неколико међународних награда широм света.
Политичко ангажовање Подржавао је Перона, а од 1976. до 1983. године налазио се у егзилу у Паризу.
Снимао је политичке филмове у којима је критиковао Карлоса Менема, председника Аргентине. Три дана након јавне критике, 21. маја 1991, Соланас је био жртва напада током кога је био погођен са 6 метака у ноге. Упркос нападима и инвалидитету, Соланас је наставио да буде још активнији у политици, кандидујући се за сенатора Буенос Ајреса, добивши 7% гласова 1992. године.
У октобру 2007. Соланас је био кандидат на председничким изборима када добио свега 1,58% гласова, а 2009. био је изабран за посланика града Буенос Ајреса када је његова партија била друга са 24,2%.
Филмографија -{La tierra sublevada}- (2009) -{La próxima estación}- (2008) -{Argentina latente}- (2007) -{La dignidad de los nadies}- (2005) -{Memoria del saqueo}- (2004) -{Afrodita, el sabor del amor}- (2001) -{La nube}- (1998) -{El viaje}- (1992) -{Sur}- (1988) -{El exilio de Gardel (Tangos)}- (1985) -{La mirada de los otros}- (1980) снимљен у Паризу -{Los hijos de fierro}- (1972) -{Perón: actualización política y doctrinaria para la toma del poder}- (1971) -{Perón, la revolución justicialista}- (1971) -{Argentina, Mayo de 1969: los caminos de la liberación}- (1969) -{La hora de los hornos (The Hour of the Furnaces)}- (1968) -{Reflexión ciudadana}- (1963) (кратки) -{Seguir andando}- (1962) (кратки)
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1936. Категорија:Умрли 2020. Категорија:Аргентински редитељи Категорија:Аргентински политичари