Алберт од Саксен-Кобурга и Готе (пуно име: Франц Аугуст Карл Алберт Емануел; , ; 26. август 1819 – 14. децембар 1861) био је принц из немачке династије Саксен-Кобург и Гота, а као супруг британске краљице Викторије носио је и титулу принца Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске.

Рођен је у немачком Војводству Саксен-Кобург и Залфелд, чија је владарска кућа била повезана са многим европским династијама. У 20. години оженио је своју прву рођаку, краљицу Викторију 1840. године, са којом је имао деветоро деце. У првим месецима брака Алберт није учествовао у политичком и јавном животу монархије. Парламент је одбио да му да било какву титулу, јер би као племић могао учествовати у раду Дому лордова, што није било пожељно. Иако лишен уплитања у политику, Алберт је убрзо почео јавно да се залаже за реформе у образовању и укидање ропства. Касније је управљао краљичиним домом, имањима и канцеларијом. Био је један од организатора Светске изложбе 1851. године. Алберт је помогао развоју британске уставне монархије убедивши своју супругу да покаже мање пристрасности у њеним односима са Парламентом, иако је подржавао интервенционистичку спољну политику министра лорда Палмерстона.

Заражен тифусом, умро је у 42. години. Његова смрт дубоко је погодила краљицу, која је наредних 40 година носила црнину. Након Викторијине смрти 1901. године, њихов син Едвард VII постао је први монарх из династије Саксен-Кобург и Готе што је уједно представљао и крај владавине династије Хановер.

Младост

Алберт је рођен у замку Шлос Розенау (-{Schloss Rosenau}-) надомак Кобура, као други син војводе Ернеста -{I}- Саксен-Кобург и Залфелда и његове прве жене, Луизе од Саксен-Готе и Алтенбурга. и Иста бабица која је помогла Луизи да се породи, само неколико месеци раније, помогла је доношењу на свет принцезе Викторије, која ће касније постати Албертова супруга. Дана 19. септембра те године, у Мермерној дворани породичног дома, водом из оближње реке, крштен је Алберт као верник Лутеранске евангелистичке цркве. Овој церемонији кумовали су очева мајка удовица војвоткиња Саксен-Кобурга и Залфеда, мајчин отац војвода Саксен-Кобурга и Алтенбурга, аустријски цар, војвода од Тешена и гроф Емануел фон Менсдорф-Пули. и

Смрт Албертовог ујака Фредерика -{IV}- 1825. године донела је прерасподелу саксонских војводстава. Већ следеће године Албертов отац постао је владајући војвода династије Саксен-Кобурга и Готе.e.g.

Алберт је био у блиским односима са својим старијим братом Ернестом. Њихово детињство протекло је у турбулентним родитељским препиркама које су кулминирале разводом. Пошто је 1824. била протерана из војводства, Луиза, Албертова мајка, удала се за свог љубавника Александра фон Ханштајна, грофа од Полцига и Бајерсдорф. Највероватније је да више никад није видела своју децу. Умрла је седам година касније од рака у тридесетој години живота. и Наредне године, њихов отац оженио се својом нећаком, братовљевом кћерком, Маријом од Виртемберга. Марија је тако постала маћеха својим рођацима, браћи од стрица. Међутим ни овај брак није имао успеха. Односи мећу супружницима били су хладни, а нова супруга није имала утицај на живот својих пасторчади.

Браћа су имала приватно образовање у свом дому. У почетку часове је држао Кристоф Флоршиц. Одласком у Брисел, њихов лични тутор постаје Белgијанац Адолф Кветеле. Као и многи други немачки принчеви, Алберт је студирао на Универзитету у Бону. Његов избор била су права, политичка економија, филозофија и историја уметности. Истакао се у музици, гимнастици, јахању и мачевању. Његови учитељи су били филозоф Фихте и песник Шлегел. и

Женидба мини|усправно|Руком обојена дагеротипија принца Алберта из 1848. Идеја о браку између Алберта и његове рођаке Викторије јавила се 1836. године као амбиција стрица Леополда, првог краља Белгије. и У то време Викторија је била наследница британске круне и брак са Албертом помогао би у остварењу Леополдових политичких циљева. Викторијин отац, Едвард Август, четврти син краља Џорџа III, умро је док је она била још беба, а њен стриц Вилијам IV постао је нови краљ. Њена мајка, војвоткиња од Кента, Викторија од Саксен-Кобург-Залфелда, била је сестра Албертовог оца и стрица.

Леополд је успео да убеди сестру Викторију да позове у госте њиховог брата, војводу Саксен-Кобурга и Готе и његова два сина, како би их зближила са својом кћерком. Међутим, Вилијаму IV се није свидела ова идеја. Знајући да посета најављена за мај 1836. има за циљ одабир будућег принцезиног супруга, он је покушао да наметне принца Александра. Вилијам није желео да се његова наследница уда за Немца, те је у Александру, који је био други син холандског краља Вилијама II видео добру прилику. Викторија је била свесна да ће од њеног брака зависити која ће династија наследити династију Хановер, те је разматрала разне европске принчеве.

У писмима упућеним стрицу писала је о Алберту. „Алберт је изузетно леп; његова коса исте је боје као и моја; његове очи су крупне и плаве, и он има прелеп нос и слатка уста са ситним зубима; али шарм његовог држања је његов израз, који је углавном пријатан.“ С друге стране, Александар је за њу био „веома обичан“. Викторија се захваљивала Леополду на ангажовању око састанка. Из њених реченица јасно је било да ће нови принц Велике Британије бити Алберт од Саксен-Кобурга и Готе.

Породица

Алберт је имао пет кћери и четири сина. Најстарија међу њима била је принцеза Викторија којој је било непуних седамнаест година када је добила најмлађу сестру Беатрис.

Родитељи

имесликадатум рођењадатум смрти Ернест I мини|50п 2. јануар 1784. 29. јануар 1844. Лујза од Саксен-Гота-Алтенбурга мини|50п 21. децембар 1800. 30. август 1831.

Супружник

имесликадатум рођењадатум смрти Краљица Викторија мини|50п 24. мај 1819. 22. јануар 1901.

Деца

имесликадатум рођењадатум смртисупружник Викторија од Саксен-Кобурга и Готе мини|50п 21. новембар 1840. 5. август 1901. Фридрих III Едвард VII мини|50п 9. новембар 1841. 6. мај 1910. Александра од Данске Алиса од Велике Британије мини|50п 25. април 1843. 14. децембар 1878. Лудвиг IV, велики војвода од Хесена и Рајне Алфред од Саксен-Кобурга и Готе мини|50п 6. август 1844. 30. јул 1900. Марија Александровна Хелен од Велике Британије мини|50п 25. мај 1846. 9. јун 1923. Кристијан од Шлезвиг-Холштајна Лујза од Велике Британије мини|50п 18. март 1848. 3. децембар 1939. Џон Кембел, војвода од Аргајла Артур, војвода од Конота и Стратхорна мини|50п 1. мај 1850. 16. јануар 1942. Лујза Маргарета од Пруске Леополд, војвода од Олбенија мини|50п 7. април 1853. 28. март 1884. Хелен од Валдека и Пирмонта Беатрис од Велике Британије мини|50п 14. април 1857. 26. октобар 1944. Хајнрих Мориц од Батенберга

Унуци Алберта и Викторије

Принц Алберт је имао четрдесет унучади од којих су четворица били владајући монарси. Многобројни племићи данашњице воде порекло од принца Алберта и његове супруге краљице Викторије.

Напомена a. -{[Albert] is extremely handsome; his hair is about the same colour as mine; his eyes are large and blue, and he has a beautiful nose and a very sweet mouth with fine teeth; but the charm of his countenance is his expression, which is most delightful.}-

Породично стабло

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1819. Категорија:Умрли 1861. Категорија:Принчеви Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске Категорија:Династија Саксен-Кобург и Гота