Игра престола () америчка је телевизијска серија коју су створили Дејвид Бениоф и Д. Б. Вајс за -{HBO}-. Представља адаптацију Песме леда и ватре, серијала фантастичних романа Џорџа Р. Р. Мартина, од којих је први Игра престола. Серија је снимана у Уједињеном Краљевству, Канади, Хрватској, Исланду, Малти, Мароку и Шпанији. Емитована је од 17. априла 2011. до 19. маја 2019. и састоји се од 73 епизоде ​​емитоване у осам сезона.

Смештена на измишљеним континентима Вестерос и Есос, Игра престола има велики глумачки ансамбл и прати неколико прича током свог трајања. Прва велика прича тиче се Гвозденог престола Седам краљевстава Вестероса, кроз мрежу политичких сукоба између племићких породица које се или надмећу да преузму престо или боре за независност од онога ко седи на њему. Друга прича се фокусира на последњег потомка свргнуте владајуће династије краљевства, који је прогнан у Есос и планира да се врати и поврати престо. Трећа прича прати Ноћну стражу, војни одред који брани краљевство од претњи ван северне границе Вестероса.

Игра престола је привукла рекордну гледаност на -{HBO}--у и има широку, активну и међународну базу обожавалаца. Критичари су хвалили серију због глуме, сложених ликова, приче, обима и продукције, иако је њена честа употреба голотиње и насиља (укључујући сексуално насиље) била предмет критиковања. Последња сезона је добила значајне критике због свог скраћеног трајања и креативних одлука, па је многи сматрају разочаравајућим завршетком. Серија је добила 59 награда Еми за програм у ударном термину, више од било које друге драмске серије, укључујући награде за најбољу драмску серију 2015, 2016, 2018. и 2019. године. Њене друге награде и номинације укључују три награде Хуго за најбољу драмску презентацију, једну награду Пибоди и пет номинација за Златни глобус за најбољу драмску телевизијску серију. Многи критичари и публикације прогласили су Игру престола једном од најбољих ТВ серија свих времена.

Премиса Радња Игра престола је углавном заснована на причама серијала романа Песма леда и ватре чији је аутор Џорџ Р. Р. Мартин, а који је смештен у измишљених Седам краљевстава Вестероса и континент Есос. Серија прати неколико истовремених линија радње. Прва велика радња прати рат између претендената на Гвоздени престо Седам краљевстава, са другим племићким породицама које се боре за независност од престола. Друга се тиче прогнаног потомка који ради на томе да поврати престо, а трећа описује претње предстојеће зиме, као и легендарна створења и жестоке народе Севера.

Глумци и ликови Игра престола има глумачки ансамбл који се сматра највећим на телевизији. Године 2014. поново су преговарани уговори са неколико глумаца како би се укључила опција за седму сезону. До последње сезоне, пет главних чланова глумачке екипе зарађивало је милион долара по епизоди, што их чини једним од најбоље плаћених телевизијских звезда.

Едард „Нед” Старк (Шон Бин) је глава куће Старк. Он и његова супруга Кејтлин (Мишел Ферли) имају петоро деце: Роба (Ричард Маден), Сансу (Софи Тарнер), Арју (Мејси Вилијамс), Брена (Ајзак Хемсптед Рајт) и Рикона (Арт Паркинсон). Нед такође има ванбрачног сина Џона Снежног (Кит Харингтон), који, заједно са својим пријатељем Семвелом Тарлијем (Џон Бредли), служи у Ноћној стражи под лордом командантом Џиором Мормонтом (Џејмс Космо). Дивљани који живе северно од Зида укључују младу Гили (Хана Мари) и ратнике Тормунда Џиноубицу (Кристофер Хивју) и Игрит (Роуз Лезли).

Други повезани са кућом Старк су, између осталих, Недов штићеник Теон Грејџој (Алфи Ален), вазал Руз Болтон (Мајкл Макелхатон) и његов ванбрачни син Ремзи (Иван Реон). Роб прихвата помоћ од исцелитељке Талисе (Уна Чаплин), док се негде другде Арја спријатељи са ковачевим шегртом Џендријем Речним (Џо Демпси) и убицом Џакеном Х'гаром (Том Влашиха). Ратница Бријена од Опорја (Гвендолин Кристи) касније долази да служи Старковима.

У Краљевој Луци, главном граду, Недов стари пријатељ, краљ Роберт Баратеон (Марк Еди) је у политичком браку без љубави са Серсеи Ланистер (Лина Хиди). Њен млађи брат близанац, сер Џејми (Николај Костер-Волдо), служи у Краљевој гарди. Трећи и најмлађи Ланистер је патуљак Тирион (Питер Динклиџ), с којим су повезани његова љубавница Шеј (Сибел Кекили) и најамник Брон (Џером Флин). Серсеин, Џејмијев и Тирионов отац је Тивин (Чарлс Денс), глава куће Ланистер и најбогатији човек у Вестеросу. Серсеи има два сина, Џофрија (Џек Глисон) и Томена (Дин-Чарлс Чапман) и ћерку Мирселу (Нел Тајгер Фри). Џофрија чува ратник са ожиљком Сандор „Псето“ Клегани (Рори Макан).

У Краљевом Малом већу саветника су, између осталих, лукави управник ризнице, лорд Петир „Малопрстић” Белиш (Ејдан Гилен) и вођа шпијуна, евнух лорд Варис (Конлет Хил). На Змајкамену, Робертовог млађег брата, Станиса (Стивен Дилејн), саветују страна свештеница Мелисандра (Карис ван Хаутен) и бивши шверцер сер Давос Сиворт (Лијам Канингам). Богату породицу Тирел предводи матријарх Олена (Дајана Риг), а на двору представља њена унука Маргери (Натали Дормер). Касније, Првоврабац (Џонатан Прајс) добија моћ као верски вођа. У јужној кнежевини Дорни, ратница Еларија Пешчана (Индира Варма) кује освету против Ланистера.

Преко Уског мора, у Пентосу, Висерис Таргарјен (Хари Лојд) и његова сестра Денерис (Емилија Кларк) су у изгнанству, а Висерис планира да поврати очев престо. Денерис је приморана да се уда за кала Дрога (Џејсон Момоа), вођу Дотрака, номадског народа. Њена пратња касније укључује прогнаног витеза сер Џору Мормонта (Ијан Глен), помоћницу Мисандеи (Натали Емануел), најамника Дарија Нахариса (Михил Хаусман) и елитног војника Сивог Црва (Џејкоб Андерсон).

+ Главни глумци и ликови

Теме Серију су хвалили и телевизијски критичари и историчари због онога што је перципирано као нека врста средњовековног реализма. Џорџ Р. Р. Мартин је намеравао да прича више личи на историјску фикцију него на савремену фантазију, са мањим нагласком на магију и чаробњаштво, а већим на битке, политичке интриге и ликове, верујући да магију треба умерено користити у жанру епске фантастике. Мартин је рекао да „истински ужаси људске историје не потичу од орака и Господара таме, већ од нас самих“. Академици су класификовали серију као неосредњовековну која се фокусира на преклапање средњовековне историје и популарне фантастике. Уобичајена тема у жанру фантастике је борба између добра и зла, за коју Мартин каже да не одражава стварни свет. Он истражује однос добра и зла кроз питања искупљења и промене карактера. Серија омогућава публици да види различите ликове из њихове перспективе, за разлику од многих других фантазија.

У првим сезонама, под утицајем књига Песма леда и ватре, главни ликови су редовно убијани, а то је заслужно за развој тензије код гледалаца. Мартин је у једном интервјуу изјавио да је желео да прикаже рат и насиље на реалистичан начин, што понекад значи да јунак или главни ликови могу бити повређени или убијени. У каснијим сезонама, критичари су истакли да су одређени ликови развили „штит од радње“ да би преживели у мало вероватним околностима и то приписали томе што је Игра престола одступила од романа и постала више традиционална телевизијска серија. У студији из 2012. године, од 40 скорашњих телевизијских драмских серија, Игра престола је заузела друго место по броју смртних случајева по епизоди, са 14 у просеку. Научна студија спроведена 2018. године наводи да је око 60% главних ликова умрло због насиља и рата.

Инспирације и поређења

Иако је прва сезона серије верно пратила догађаје из првог романа, дошло је до значајних промена у каснијим сезонама. Према Бениофу, ТВ адаптација се односи на „прилагођавање серијала као целине и праћење мапе коју нам је Џорџ поставио и стајање на главним прекретницама, али не обавезно и на свакој од станица на путу“. Аспекти заплета романа и њихове адаптације темељени су на окружењу, ликовима и догађајима из европске историје. Већина Вестероса подсећа на Европу високог средњег века, од њене географије и двораца до култура, феудалног система, дворских интрига и витешких турнира. Попут средњовековне Европе, већина породица у серији користи патријархални систем моћи. Серија такође има елементе готичке фикције, укључујући примере мучења.

Главна инспирација романа су енглески Ратови ружа (1455–1485) између династија Ланкастер и Јорк, које се огледају у Мартиновим династијама Ланистер и Старк. Лик Серсеи Ланистер евоцира Изабелу, „Француску вучицу“ (1295–1358). Она и њена породица, приказани у серији историјских романа Проклети краљеви Мориса Друона, били су главна Мартинова инспирација. Остали историјски претходници елемената серије укључују: Хадријанов зид (који у серији постаје Зид), Римско царство и легенду о Атлантиди (древна Валирија), византијску грчку ватру (дивља ватра), исландске саге из доба Викинга (Гвоздени људи), монголске хорде (Дотраци), Стогодишњи рат и италијанску ренесансу. Популарност серије се делимично приписује Мартиновој вештини да споји ове елементе у беспрекорну, веродостојну верзију алтернативне историје.

Продукција Концепција и развој мини|upright=1.3|alt=Фотографија Д. Б. Вајса и Дејвида Бениофа|Шоуранери Д. Б. Вајс и Дејвид Бениоф су створили серију, написали већину епизода и режирали неколико. Серија романа Песма леда и ватре била је популарна пре Игре престола. Романи су продати у више од 90 милиона примерака широм света и преведени су на 45 различитих језика. Џорџ Р. Р. Мартин је добио више награда и номинација за писање фантастике, укључујући Светску награду за фантастику и неколико награда Локус.Награде и номинације Песме леда и ватре Пишући за часопис -{Time}- 2005. године, након објављивања Гозбе за вране, новинар Лев Гросман назвао је Мартина „америчким Толкином”, наводећи да је он „главна сила за еволуцију у фантастици”.

У јануару 2006. Дејвид Бениоф је имао телефонски разговор са Мартиновим књижевним агентом о књигама које је представљао. Пошто је као млађи био љубитељ фантастике, заинтересовао се за Песму леда и ватре, коју није прочитао. Књижевни агент је послао Бениофу прве четири књиге серијала. Бениоф је прочитао неколико стотина страница првог романа, Игра престола, поделио свој ентузијазам са Д. Б. Вајсом и предложио му да адаптирају Мартинове романе у телевизијску серију. Вајс је завршио први роман за „можда 36 сати”. At about 2:50. Представили су серију мрежи -{HBO}-, након петосатног састанка са Мартином (који је и сам ветеран сценариста) у ресторану на Булевару Санта Моника. Према Бениофу, придобили су Мартина знајући одговор на његово питање „Ко је мајка Џона Снежног?”

Пре него што су му се обратили Бениоф и Вајс, Мартин је имао састанке са другим сценаристима, од којих је већина желела да адаптира романе као играни филм. Мартин је, међутим, то оценио „неснимљивим”, рекавши да је један од његових романа дугачак као Господар прстенова, који је адаптиран у три филма. Бениоф се сложио да би било немогуће претворити романе у филм, јер је њихов обим превелик за филм, а десетине ликова би морали да буду избачени. Додао је: „Фантастичном филму овог обима, који финансира велики студио, скоро сигурно би била потребна ознака да је за старије од 13 година. То значи да нема секса, нема крви, нема вулгарности. Зајеби то.” Мартин је био задовољан предлогом да адаптирају романе као серију на -{HBO}--у, рекавши да је „никада нигде другде није замишљао”.