Народни покрет за ослобођење Анголе — Партија рада (МПЛА; ) је партија на власти у Анголи од њене независности од Португалије 1975. године. Чланови МПЛА борили су се против португалске колонијалне армије у Анголском рату за независност (1961—1975), а после тога су постигли победу и против покрета УНИТА и ФНЛА у Анголском грађанском рату (1975—2002).

Оснивање Анголска комунистичка партија (ПЦА) и Партија уједињене борбе за Африканце у Анголи (ПЛУА) су се, 1. децембра 1956. године, ујединиле у Народни покрет за ослобођење Анголе. Генерални секретар МПЛА постао је Вириато да Круз, дотадашњи председник ПЦА. Касније су се МПЛА-у прикључили још неки мањи ослободилачки покрети.

Оружано крило МПЛА су биле Војне снаге за ослобођење Анголе (ФАПЛА). Борци ФАПЛА касније су постали регуларна армија Анголе.

Године 1960, МПЛА и ПАИГЦ, ослободилачки покрет Гвинеје Бисао и Зеленортских острва, удружили су снаге у борби против Португалске империје у Африци. Касније су им се придружили мозамбички ФРЕЛИМО и МЛСТП из Сао Томе и Принсипеа.

Независност и грађански рат Након Револуције каранфила у Лисабону 1974. године, на власт у Португалији дошла је војна влада која је пристала дати независност Анголи. Три ослободилачка покрета (МПЛА, ФНЛА и УНИТА) су првобитно били у коалицији, која се убрзо распала.

Јужна Африка, САД и Заир финансирали су ФНЛА и УНИТА, а Куба и Совјетски Савез МПЛА. До новембра 1980, МПЛА је скоро у потпуности победила снаге УНИТА-е.

Ангола је прогласила независност 11. новембра 1975, а први председник постао је вођа МПЛА, Агостињо Нето. Након Нетове смрти 1979, председник Анголе постао је Жозе Едуардо дос Сантос.

Године 1977, МПЛА је прихватила марксизам-лењинизам као партијску идеологију. Након унутарпартијских превирања, чланови МПЛА приклонили су се социјалстичком, а одбацили комунистички модел. Упркос томе, Ангола је остала савезник Источног блока. Кубанске трупе су и даље биле пристуне у земљи, будући да је покрет УНИТА још увек дејствовао против МПЛА.

Грађански рат је трајао до 2002. године, када је вођа УНИТА-е, Жонас Савимби, убијен.

Године 1983, МПЛА је својем називу придодао суфикс Партија рада.

Историја избора + Народна скупштина Анголе Избори # гласова% од важећих # посланика Влада 1992 2,124,126 53.7% владајући 2008 5,266,216 81.6% владајући"Angolan ruling party gains about 82% of votes in legislative race" , Xinhua, September 17, 2008. 2012 4,135,503 71.8% владајући 2017 4,907,057 61.1% владајући 2022 3,209,429 51.1% владајући

Партијске организације Масовне организације, које делују унутар МПЛА, су Организација жена Анголе (), Национална унија радника Анголе (), Организација пионира Агостиња Нета () и Омладина МПЛА ().

Види још Народна Република Ангола Рат за независност Анголе Анголски грађански рат Агостињо Нето УНИТА ФНЛА

Референце

Литература

Категорија:Историја Анголе Категорија:Политичке странке у Анголи Категорија:Социјалистичке странке Категорија:Комунистичке партије у Африци Категорија:Народноослободилачки покрети Категорија:Социјалистичка интернационала