Majklova adicija (Majklova reakcija) je nukleofilna adicija karbanjona ili drugog nukleofila u jedinjenje sa alfa, beta nezasićenim karbonilom. Ona pripada većoj klasi konjugatnih adicija. Ona je jedan od najkorisnijih metoda za blago formiranje -{C-C}- veza.Michael Addition | PharmaXChange.info Postoje mnoge asimetrične varijante.

400px|Opšti mehanizam Majklove reakcije

U ovom šematskom prikazu -{R}- i -{R}-' supstituenti nukleofila (Mijklovog donora) su elektron-odvlačeće grupe, na primer acil i cijano. One čine metilenski vodonik kiselim, čime se formira karbanjon tokom reakcije sa bazom -{B}-:. Supstituent aktiviranog alkena (Majklov akceptor), je obično keton, tako da je to enon, mada on takođe može da bude nitro grupa.

Definicija Ovu reakciju je originalno definisao Artur Majkl, kao adiciju enolata ketona ili aldehida na β ugljenik α,β-nezasićenih karbonilnih jedinjenja. Novija definicija, koju je predložio Kohler,-{Kohler. (J. Am. Chem. Soc., 1907, 37, 385; ibid., 1935, 57, 1316.}- je 1,4-adicija dvostruko stabilizovanog ugljeničnog nukleofila na α,β-nezasićeno karbonilno jedinjenje. Neki primeri nukleofila su beta-ketoestri, malonati, i beta-cijanoestri. Rezultujući produkt sadrži veoma korisni 1,5-dioksigenisani motiv.

Klasični primeri Majklove reakcije su reakcije između: dietil malonata (Majklovog donora) i dietil fumarata (Majklovog akceptora), mesitil oksida i dietil malonata dietil malonata i metil krotonata 2-nitropropan i metil akrilata etil fenilcijanoacetat i akrilonitril i nitropropan i metil vinil keton.

Majklova adicija je važan atomski ekonomičan metod za dijastereoselektivno i enantioselektivno formiranje -{C-C}- veze. Klasična tandem sekvenca Majklove i aldolne adicije je Robinsonova anulacija.

Mehanizam Reakcioni mehanizam je jedinjenja 1, gde su -{R}- alkoksi ostaci, sa nukleofilom:

500px|center|Michael reaction mechanism

Deprotonacija 1 bazom dovodi do stabilizacije karbanjona (2) njegovim elektron-odvlačećim grupama. Strukture 2a do -{2c}- su tri rezonantne strukture ove molekulske vrste, dve od kojih imaju enolatne jone. Ovaj nukleofil reaguje sa elektrofilnim alkenom 3 da formira 4 u reakciji konjugatne adicije. Protonska apstrakcija sa protonovane baze (ili rastvarača) enolatom 4 do 5 je finalni korak.

Reference

Literatura

Spoljašnje veze Majklova adicija

Категорија:Реакције адиције Категорија:Реакције формирања угљеник-угљеник везе Категорија:Именоване реакције